У 78. емисији Разбуђивање гостовао је Петар Ајдиновић, бивши оперативац Контраобавјештајне службе Југославенске Народне Армије.

Петар Ајдиновић је Србин, рођен 1951. године у кордунашком селу Бовић, општина Вргинмост. Ту је завршио основну школу, док је гимназију похађао у Дубровнику и Топуском.

Његови рођаци су убијани током Другог свјетског рата од припадника оружаних снага наци-фашистичке Независне Државе Хрватске. Усташе су на Кордуну током 1941-1945 починили серију покоља над цивилним становништвом, па је његов отац када се вратио из Осме кордунашке дивизије ПОЈ затекао згариште. Петар је као дјечак слушао приче о страдањима и стратиштима Срба на Кордуну.

Уписао је 1971. године Војну академију у Београду те је четири године касније примљен у службу као потпоручник ЈНА. Прво радно мјесто му је било у Загребу, гдје је био командир чете Војне полиције за специјалне намјене. Ту је имао задатак да чува високе официре и генерале, као и објекте од стратешког значаја ЈНА из Пете војне области. Такође, посао му је био обезбеђење Јосипа Броза Тита, када је на територији СР Хрватске.

У Контраобавјештајну службу бива примљен на самом крају 1976. гдје је имао обуке од искусних официра који су прошли Други свјетски рат. Његова зона дјеловања постаје: Истра и Горски Котари. Тачније морао је да открива италијанске шпијуне који су имали за циљ да доставе податке матичној држави о бројности и техници ЈНА на сјеверо-западу СФРЈ. Ту је остао све до краја осамдесетих година 20. вијека, када је цијелу источну Европу захватио талас економских потреса, што је довело до политичких турбуленција.

Ајдиновић је био врло добро упознат са шемом рада странке Хрватске Демократске Заједнице и њеним лидером Фрањом Туђманом, који је био демобилисани генерал ЈНА и југославенски дисидент због подржавања МАСПОК-а односно ткз. Хрватског прољећа 1971-1972. Туђман је око себе још 1989. окупио групацију ликова који су у архивама сигурносно-информативних служби СФРЈ имали ознаке "унутрашњи непријатељ". Такође, Туђман је успоставио још 1987. године врло добре контакте са хрватском екстремистичком емиграцијом, која се попуњавала са усташким крволоцима из доба НДХ, као и њиховим потомцима.
Имали су заједнички циљ: нестанак СФРЈ, односно независност Хрватске која би била етнички и вјерски чиста држава.

КОС ЈНА је имао пуне руке посла због сузбијања хрватског сепаратизма 1990-1991 који је опасно нагињао ка Усташтву. У Ријеци је постојала лука, у којој је довожена велика количина илегалног наоружања из прекоморских земаља. Ајдиновић је са својом екипом пратио те бродове, али није добио дозволу виших инстанци да преступнике похапси, а наоружање конфискује.

Ријека је била мање екстремистичка за разлику од осталих дијелова СР Хрватске. Ипак, након напуштања ЈНА из Ријечког среза, Срби су масовно одлазили. Ту је поменио и улогу генерала Марјана Чада, који је себи приписивао заслуге како у Ријеци није било оружаних дејстава.

У емисији Разбуђивање, Ајдиновић је описивао догађаје с' краја марта 1991. када је на Плитвичким језерима дошло до оштрог оружаног сукоба у коме падају прве жртве: Јосип Јовић и Рајко Вукадновић. Ту се Ајдиновић осврнуо на понашање и каснију књигу тадашњег министра унутраших послова у Влади СР Хрватске Јосипа Бољковца "Истина мора изаћи ван", где се наводи и хапшење Горана Хаџића, потоњег предсједника РСК. Постоје озбине сумње да је управо Хаџић пристао на сарадњу са хрватским властима тј. да је радио за њих.

Срби су формирали крајем 1991. државу РС Крајину, јер су о Никољдану обнародовали свој Устав. Ајдиновић наводи податке у емисији како је план "Z-4" био превара, док је политичко руководство у Београду према Србима из РСК све вријеме рата имало врло чудан став, који је управо 1995. показао своје право лице. То је довело и до тога да РСК буде прегажена у злочиначко-терористичким акцијама "Бљесак" и "Олуја". Заправо, крајишки Срби су имали око 22.000 људи под оружјем 4. аугуста 1995. док је само хрватска војска имала 130.000 бојовника, плус помоћ НАТО авијације и Петог муслиманског корпуса ткз. Армије БиХ.

Као искусни обавештајац Ајдиновић се осврнио на цијели рат у Хрватској, гдје изводи закључак да су Срби нападнути, а не да су из обести дизали (безразложне) побуне. Такође, казао је и то да су од самог почетка Хрвати током борбе за "хрватско питање у Југославији" имали помоћ Ватикана, као и западних обавештајних служби: Њемачке, Аустрије, САД, Велике Британије, јер су и они имали интерес растурања СФРЈ. Срби су све вријеме били сами током 1990-их напуштени од свих.