Рушење православне цркве у Мостару 1992 - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Емисија на препоруку


Рушење православне цркве у Мостару 1992



 

Овдје се налази видео снимак, тј. исповјест Душана Тубића из Мостара који је један од многих Срба који су прогнани из највећег града у Херцеговини пролећа 1992. године, од стране муслиманско-хрватских паравојних снага. Душан Тубић је видео камером забиљежио паљење и гранатирање односно уништавање православне Саборне цркве Свете тројице у Мостару, која је саграђена још 1873. године и спада у културно-историјске вриједности не само Мостара, већ и читавог православног свијета. Изградњу ове православне љепотице помогао је својевремено и руски цар Александар III Александрович..

Душан Тубић је био запослен у алуминијумском комбинату у Мостару. Тамо је радио до 22. априла 1992. када је фабрика погођена са гранатом, са хрватских положаја. Прозор његовог стана је гледао на Саборну цркву Свете тројице у Мостару (Бјелушине), тако је он и снимио један од ужасних злочина хрватских паравојних снага, а то је разарање православне Саборне цркве у Мостару, у три наврата 8. јуна, 15. јуна и 18. јула 1992. године. Први пут је погођена гранатом, а други пут је запаљена изнутра од припадника ХОС-а, а трећи пут је чак минирана и сравњена са земљом. Хрвати у Мостару су ово рушење православне цркве прославили пуцњавом. Након овог злочина, кренуо је велики егзодус Срба из Мостара и околине, јер су видели да се понављају авети из прошлости односно - усташке НДХ.

 

Спољне мере православне Саборне цркве у Мостару су основи су 26 x 45м, висина централне куполе је 30м, а висина звоника са крстом је 45м. У унутрашњости цркве доминирали су елементи у богатом позлаћеном дуборезу, импозантни олтар са 44 иконе, класицистичка уља на платну, кружно степениште са проповедницом и свечана престола за владику и свештенике. Крајем 20. века, центрану куполу и јужни зид осликали су грчки фрескосликари. Велика троделна камена капија, дело архитекте Момира Коруновића, изведена је почетком 20. века у стилу национално-романтичарског експресионизма.




Да се не заборави и не понови!


















Skip Navigation Links