"Рушење Његошеве капеле" је документарни филм који је средином 1970-их година снимио Крсто Шканата са сарадницима из Дунавфилма.

Овим филмом је приказано трагично и богохулно дјело рушења завјетне цркве Владике Његоша и најбољег пјесника славенског југа.

Наиме, владар Црне Горе средином XIX вијека био је Петар II Петровић Његош, када је та земља одисала Србством и Православљем. Тада су још трајале борбе са турским завојевачима на Балкану.

Његош је 1845. године саградио завјетну цркву на врху Ловћена и посветио је свом стрицу Петру I Петровићу Цетињском. Рекао да је његова посљедња жеља да га ту сахране. Владика Његош се преселио у Царство небеско октобра 1851. године, с тим да је првобитно сахрањен у Цетиском манаситру због страха да не би Турци Османлије његове мошти похарали, али је 27. августа 1855. године пренето у капелу како је сам Његош замислио.

Тако је било све до средине Првог свјетског рата, до јануара 1916. године, када је аустроугарска артиљерија гранатирала врх Ловћена из Боке Которске, са жељом да уништи капелу, односно један србски светионик. Његошеве мошти су пренете у Цетињски манастир.

Обнова Његошеве капеле је усљедила 1925. године по жељи патријарха србског г. Дожића и Светог Архијерејског Синода СПЦ, а јужнославенски владар Александар I Карађорђевић је извршио ту жељу. Процес обнове водио је архитекта Николај Краснов, који је са таласом руских емиграната након Октобарске револуције дошао на Балкан.

Током Другог свјетског рата Црна Гора је била окупирана од италијанских фашиста, па је Његошева капела опет претрпела велика оштећења.

Комунистички режим у Црној Гори је 1968. године донео коначну одлуку о рушењу Његошеве капеле, која је извршена 1972. године упркос противљењу великог броја родољуба не само у Црној Гори већ и шире.

На том мјесту је 1974. године подигнут Његошев маузолеј.