У 62. емисији је гостовао Ненад Абрамовић, бивши  радник "Жељезаре" и становник Сиска, највећег града на Банији. Он је свједок почетка рата у Хрватској раних деведесетих година 20. вијека.

Ненад Абрамовић је рођен 6. априла 1968. године у Сиску, али је одрастао у Старом Селу гдје су његови родитељи имали имање. Средњу машинску школу је завршио у сисачком предргађу Викторовац, али се након редовног војног рока запослио у компанији "Жељезара", која је имала више хиљада радника.

Његов ђед је 1941. године одведен у хрватско-усташки концентрациони логор Јасеновац, одакле се никада није вратио. Парадокс је у томе што је Ненад добио од сисачког Матичног уреда документ 2018. године, у коме пише да му је ђед наводно нестао 1946. године, што је очигледан фалсификат, не само једног општинског службеника, већ је то дио система хрватске државе.

Средином осамдесетих година док је био у средњој школи, осјетио је први пут проблеме на националној основи. Већ 1990. године у СР Хрватској побјеђује на изборима Хрватска Демократска Заједница и Фрањо Туђман. Они су формирали власт и почели са чисткама у медијима, полицији, тужилаштву и правосуђу, јавним и комуналним службама... Све то је задесило и Сисак који је био једна од најважнијих геостратешких тачака авнојевске Хрватске.

Како Ненад Абрамовић наводи у емисији Разбуђивање, уследила је Гебелсова пропаганда против србског становништва, а цијели Сисак, све главне улице су имале јавно истакнуте хрватске заставе са шаховницом. Требало је на директан начин показати Србима да су на туђој земљи.

У прољеће 1991. мноштво Хрвата је било наоружано и створене су паравојне формације ткз. Збор Народне Гарде, док је резервни састав МУП-а увећан чак 4-5 пута. Независност СР Хрватске од СФРЈ није долазила у питање, већ је проблем био како отјерати стотине хиљада Срба. То је и Туђман потврдио у свом говору на Јелачића плацу 1992. године.

У Сиску су злочиначки покер чинили четири особе:

• градноначелник Ђуро Бродарац,
• командант Специјалне полиције у Сиску Владимир Миланковић,
• син хрватског начелника Генералштаба Иван Бобетко,
• заповједник паравојне формације 'Вукови' Јадранко Грабић.

Већ од јуна 1991. по граду Сиску почиње да кружи бијели комби, без регистарских ознака. У њему су се налазили припадници хрватске паравојне јединице "Вукови", који су киднаповали мноштво Срба, како у кућама, тако и на радном мјесту. Абрамовић је навео неколико жртава: Породице Обрадовић, Трифкановић, Вила... дјевојка Љубица Солар, Бранко Дабић, Драган Рајшић...итд. Укупно је убијено преко 600 Срба за нешто више од годину дана. Иако постоје сумње да је та бројка убијених Срба цивила далеко већа.

Такође, Абрамовић је објаснио шта се дешавало у Цапрагу и околним селима 22. августа 1991. када су хрватске снаге напале неколико србских села и направиле масакр над цивилима, тако што су ушле у село, али прерушене у униформе ЈНА и носили су ознаке савезне војске.

Цијели рат на Банији Ненад Абрамовић је остао у Старом Селу. Ту је са својим комшијама провео четири године, али су опстајали и нису се жалили.

Августа 1995. године дошла је "Олуја" тј. етничко чишћење и највећи оружани прогон након Другог свјетског рата. Скупа са преко 280.000 крајишких Срба Ненад се нашао у колони. Тако је стигао у СР Југославију.

Годинама живи у Београду и води удружење "Завичај".