У 71. емисији Разбуђивање гостовао је Ратко Каталина, некадашњи официр безбедности ЈНА.

Ратко Каталина је Србин који је рођен 6. јуна 1942. године у северним деловима Босне у избеглиштву, село Ивањска код Бањалуке, током Другог светског рата. Његови рођаци су били чланови партизанског покрета и водили борбе са оружаним снагама клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске на Козари. Тако је и он одрастао на причама из тог времена. Његова три брата су постали официри Југославенске Народне Армије, па је и он следећи породичну традицију уписао Војну академију у Београду на којој је 1966. са успехом дипломирао.

Произведен је у чин потпоручника ЈНА, а служба га је прекомандовала више пута. Паралелно са тиме, он је наставио школовање, како у југославенској престоници, тако и у Панчеву.

Раних седамдесетих година дошло је до новог заоштравања односа Југославије и Италије, јер је Рим упутио једну протесну ноту у Београд тражећи да се њима врате делови јадранске обале које су имали у међуратном добу. Руковдство СФРЈ је ово доживело као непријатељски акт и ангажована је велика сила која је послата у Словенију. Тако је и Каталина као млади официр био у Випави командир једне тенковске чете. Тада су Словенци показали не само поштовање, већ и огромно поверење у ЈНА коју су доживљавали као своје спасиоце од Италијана.

Овде се Каталина осврнуо и на догађаје из Трста након Другог светског рата. Наиме, Тршћанска област је била константно жариште током Хладног рата и Блоковске поделе у другој половини 20. века. По његовим речима Кардељ са сарадницима је молио Тита да се одрекне Трста. Разлог томе је што су Словенци мислили да ће Трст добити на важности у односу на Љубљану, пошто је био у то време 3-4 пута већи по броју становника.

Након Випаве се враћа у Београд на усавршавање и служба га поново распоређује у Словенију где добија послове везано за обавештајно-сиурносни рад Мариборске бригаде, касније корпуса. У емисији Разбуђивање Каталина је објаснио два случаја из тог времена  Прво је разотркивање мреже коју је формирала аустријска обавештајна служба (НАСТ) односно хапшење Герхарда Лахнера из Клагенфурта, Он је са својом љубавицом Паулом Вогатај имао задатак да обилази и слика магацине и објекте ЈНА у Словенији. Обавештајним радом Лахнер је разоткривен и осуђен на 5 година затвора 1988. док је Паула на 2.5 година. Мало касније овај случај је добио наставак са хапшњењем "Вилија", агента НАСТ, који је наводно враћен у Југославију као војник бегунац са циљем да успостави везу са Лахнером у затвору.

Други случај је из 1981. када је ухапшен војник Б. Бериша пореклом из Суве Реке (на путу између Призрена и Приштине). Наиме, након што су крваво угушене албанске насилне демонстрације у јужној србској покрајини, обавештајна служба Албаније је преко својих агената покушала у Југославији да уради дестабилизацију. Тако је и војник Бериша ширио непријатељску пропаганду "Косово-република", а поседовао је и адекватан материјал. Када је ухапшен, он је све признао и рачунао је да ће му то кад-тад донети напредак у политичкој хијерархији код својих сународника.

Почетком 1990. године у Југославији је уведен вишепартијски систем након 45 година комунистичке диктатуре. Ово је урађено са циљем демократизације друштва и побошљања услова живота. Међутим, сепаратистичке снаге у Словенији су већ тада појачавале антијугославенску кампању и подржавале Јанеза Јаншу, Димитрија Рупела, Алојзије Петерлеа, Милана Кучана, Игора Бавчара...итд. Међу становништвом Словеније се ширио неосновани страх од ЈНА која је представљена за некакве варваре и окупаторе.

Словеначко руководство је увећавало резервни састав Полиције у пролеће 1991. чак 4-5 пута, док је такође спроведена мобилизација међу војно-способним мушкарцима 18-55 година старости. Циљ је био увежбавање напада на гарнизоне и карауле ЈНА. Парлалено са тиме се одвијала тајна операција врбовања официра ЈНА да пређу на њихову страну... Министар одбране СФРЈ Вељко Кадијевић је крајем маја потписао Указ о слободном напуштању официра из ЈНА. Ово је мноштво Словенаца и Хрвата искористило и прешло директно у паравојне формације које су већ биле спремне за обрачун са ЈНА.

У Љубљани је 25. јуна 1991. илегално проглашена независност СР Словеније. Савезна Влада под палицом Анте Марковића у Београду издаје наређење Савезном МУП, Царини и ЈНА да уклоне све табле и натписе које су поставили словеначки сепаратисти. Ово су они унапред предвидели и вршли блокаде са постављањем тешких камиона по путу. Долазило је до борби на различкитим местима где је било погинулих на обе стране. Јасно уочљиво је то да Терииторијална одбрана СР Словеније и Специјалних јединица МУП-а нису поштовали Женевске конвенције о рату.

Такође, Каталина је објаснио и шта се дешавало на карули Холмец крајем јуна 1991. када су три југославенска војника (Шимунић, Малетић и Јешић) убијена иако су се предали нападачима тј. подигли белу плахту, бацили оружје и подигли руке у вис. Од овога је крајем 1999. направљена афера у Словенији када је новинар Бојан Буђа у листу "Новице" објавио један чланак према запису аустријске телевизије ОРФ. Хашки трибунал никада није процесуирао осумињечне за овај ратни злочин код Дравограда.

Сем тога, словеначки ткз. министар одбране Јанез Јанша је био тај који је руководио организованим нападима на ЈНА, а Каталина га је прислушкивао и знао шта се све догађа. Паравојне снаге су такође имале и концентрационе логоре, око двадесетак у које су доводили Србе цивиле и припаднике ЈНА који су србске националности.

Оружана дејства у СР Словенији су окончана Брионском декларацијом 7. јула 1991. уз посредовање Европске заједнице. Тиме је завршен двонедељни рат у Словенији, а јединице ЈНА започињу своје повлачење у остале делове СФРЈ. Након тога, Ратко Каталина одлази у Вараждински корпус на север СР Хрватске.

Пуковник Каталина је 2016. године објавио своју књигу "Три рата Ратка Каталине" где је еволуцирао своје успомене из Марибора, Вараждина и Сарајева. Ово је учинио са циљем да се не забораве догађаји из наше блиске прошости, да поколењима се осветли пут у будућност.