У 55. емисији Разбуђивање гостовала је Јелена Карановић, чији је рођени брат Марко убијен у хрватском логору Ракитије у Загребу 30. септембра 1991.

Марко Утржан је рођен у Кикинди маја 1971. године. Одрастао је у типичној југославенској породици и био васпитаван да буде добар човек. Штавише, он није био зао, није био проблематичан, а осмех никада није скидао са лица. Весељак по природи, са мноштво другова којима је увек био подршка у сваком часу.

Крајем 1990. године засновао је радни однос у Нафтној Индустрији Србије (НИС).

У марту 1991. године добија позив од државе да одслужи редовни војни рок (законска обавеза сваког младића у СФРЈ) у трајању од 12 месеци. Прва касарна и обука му је била у Љубљани (СР Словенија). Неколико месеци касније бива прекомандован у Загреб. Тамо је наставио да служи војни рок, али није учествовао у оружаним акцијама.

Крајем септембра 1991. хрватске паравојне снаге су извршиле напад на његову касарну, где је било и велико складиште муниције за потребе ЈНА. Како је пала издаја од хрватских официра у ЈНА, сви војници из његове групе су били ухапшени и спроведени у логор Ракитије. Тамо су свирепо мучени односно прошли су кроз монструозну тортуру: батинања, вређања, понижавања, гладовања, жеђи, лажна стрељања и сл.

Међу хрватским мучитељима се посебно истицао лик по имену Бранко Шиптар или "Зеф"... заправо право име му је Бећир Бериша. Он је имао најмање 13 убијених војника ЈНА у својој листи жртава. Иначе Бериша је рођен 1962. године у околини Витине (југо-источни делови КиМ), али је пред разбијање СФРЈ дошао у Загреб и приступио ткз. Зенговцима. Породица Утржан је обавештена 4. октобра 1991. о Марковој погибији, када је допремљен и ковчег са посмртним остацима. Сахрани је присуствовао велики број суграђана и свих оних који су познавали Марка.

Иако је спроведена званична истрага о убиству Марка Утржана, у службеним забелешкама постоји низ нелогичности. Према званичној верзији Марко је напао стражара у логору, а овај га је наводно упуцао у самоодбрани. Потпис на такав лажни документ ставио је и један од преживелих војника ЈНА јер се плашио за свој живот.