Документарни филм "Западна Славонија - 30 година касније" је прича о погрому србског становништва у западним дијеловима Славоније од стране хрватских оружаних снага почетком маја 1995. године.
Срби су аутохтони народ на подручју Билогоре и Славоније, о чему говоре бројни културно-историјски споменици и духовне светиње Загребачке митрополије и Епархије славонске СПЦ.
Појавом Фрање Туђмана, хрватског дисидента још из времена социјалистичке Југославије, на јавној сцени касних осамдесетих година 20. вијека оживљавају се авети наци-фашистичке Независне Државе Хрватске, што основано ствара страх код србске популације у СР Хрватској од понављања геноцида из Другог свјетског рата. Управо ће Туђман и његове колеге из парије ХДЗ формирати власт у пролеће 1990. године, када се ствара специјални систем застрашивања уперен против Срба.
Власти у Загребу су формирали паравојне формације, увећали резервни састав МУП-а и увезли велику количину наоружања. Промјењен је републички Устав, према коме Срби су постали национална мањина у својој држави. Срби добијају отказе, трпе психо-физичка малтретирања, усташки стихови одјекују јавно...итд. Хрватске паравојне и полицијске снаге упадају у србска насеља, нападају касарне Југославенске Народне Армије, што доводи до рата.
На подручјима авнојевске Хрватске гдје су Срби имали већину, формирана је крајем 1991. РС Крајина, најзападнија србска држава. Посље пар мјесеци Савет Безбједности шаље "Плаве шљемове", да чувају мир док се не нађе политичко ријешење.
Туђманови бојовници су крајем 1991. и почетком 1992. изршили етничко чишћење на Билогори и западним дијеловима Славоније у злочиначко-терористичким акцијама, познато као "Откос" и "Оркан". Тада је за неколико мјесеци из својих домова прогнано преко 70.000 Срба, док је њихова имовина пљачкана, спаљивана и уништавана. Убијено је око 2.500 људи. Међународна заједница је на овакав варваризам срамно ћутала.
Почетком маја 1995. године хрватске снаге нападају преостале у дијелове Западне Славоније, односно општине: Пакрац, Новска, Липик, Окучани... када се поново врше масовна убиства, гдје милости није било ни према дјеци. Туђман је у овој акцији шифрованог имена "Бљесак" послао 30.000 бојовника, од чега је једна трећина била у резерви, остали у крвавим походима су нападали колоне избјеглица који су хтјели да се докопају Моста спаса према Босанској Градишци. Авијација је бомбардовала колоне цивила, а након тога су колоне пресјецане од крволочне пјешадије.
Најтежа страдања Срба била су у Пакленици и Медарима.
Један дио Срба цивила је остао у окружењу осуђен на смрт, али је једна група, неколико стотина војника РСК уз помоћ книнске специјалне полицијске јединице у рангу батаљона успјела да изврши пробој и омогући пролаз ка ријеци Сави, односно Босни. Подршка Армије босанских Срба је била слабашна, док Војска СР Југославије није ни реаговала. Заправо тих дана на ТВ Београд емитован је забавно-музички програм.
Ова област је била под заштитом УН, тачније јордански контигент "Плавих шљемова" је добио информацији о томе шта се спрема те се кукавички повукао.
Званично, према подацима ДИЦ Веритас Срби су имали око 500 жртава (убијених и несталих) у злочиначко-терористичкој акцији "Бљесак". Међутим, тај број је далеко већи, процјењује се и до 2.000, док је број прогнаних Срба близу 20.000. Све ово јасно указује о размјерама ужаса и несагледиве посљедице које је произведено у "Бљеску". Запараво, током 1991-1995 подручје Западне Славоније и Билогоре је нестало близу 100.000 Срба.
Поред стравичних догађаја, овај документарац има намјеру презентовати и данашњу слику Срба повратника у Славонији, њихов положај у хрватској држави, те колективна сјећања потомака страдалих у овом сукобу, како оних у Републици Српској, тако и оних који су данас расељени на свим меридијанима свијета, далеко од завичаја.
Тим "Козара филма" који је радио овај документарац је:
- Милан Пилиповић, аутор
- Бојан Вујиновић, продуцент
- Бошко Крљаш, режија
- Зоран Пилиповић, камера
- Горан Пузић, монтажа
Премијера је била на РТРС 2. маја 2025. поводом три деценије "Бљеска".