Новинар РТС-а Бранко Станковић се у својој емисији Квадратура круга позабавио мало тематиком Голог Отока односно мрачним делом наше историје, а то је одвођење наших људи на Голи оток. Одвођени су људи који су имали супротна политичка размишљања у односу на владајућу гарнитуру у СФР Југославији.

Голи оток је острво у северном делу јадранске обале између острва Крка и Раба, јужно од града Ријеке. Први мученици и затвореници долазе 1949. године, а последњи остају све до 1956. године.

1948. године долази до захлађења у дипломатским односима СФР Југославије и земаља Информбироа, а највише са Совјетским Савезом, који је био предводник истночноевропског социјалистичког блока. Предратни комунисти у СФРЈ били су убеђени да су КПЈ и Јосип Броз Тито направили погрешан потез одступањем од Резолуције Информбироа, односно удаљавањем од Москве.

Тајна полиција Југославије тј. УДБ-а, почиње да хапси све те симпатизере СССР-а и одводи их у великом броју на Голи оток. Било је ту често и лажних оптужби да је неко симпатизер СССР и Стаљина. Затвореници су на Голом отоку били изложени најразличитијим мучењима. Почевши од тешког премлаћивања, психичког малтретирања па до печења на сунцу, добијавши опекотине 3. и 4. степена. После неколико година боравка тамо, враћани су кућама. А неки од њих то нису ни преживели ту стравичну тортуру.

Заправо Голи оток је био комунистички логор за своје политичке противнике.