Документарни филм "Гаравице" је једна од најстрашнијих прича о Другом свјетском рату, не само на простору наци-фашистичке Независне Државе Хрватске, већ и европског континента тога времена.
Током Априлског рата 1941. године Краљевина Југославија је сломљена и окупирана од Сила Осовине, односно Њемачке, Италије и њихових сателита. На рушевинама југославенског краљевства формирана је квислиншка Независна Држава Хрватска, која је одмах благословена од Ватикана, а подршку је добила од Римске курије. На челу НДХ налазио се монструозни тројац:
- поглавник Анте Павелић
- доглавник Адемага Мешић
- кардинал Алојзије Степинац
Циљ је био истребити Србе и Православље на простору од Драве до Јадрана и од Дрине до Жумберка. Сем Срба над којима је почињен геноцид, на удару су се нашли Јевреји и Роми, према Хитлеровим теоријама о "суперраси". Муслимански фашисти се придружују оружаним формацијама НДХ и стављају се Анти Павелићу под контролу.
У Бихаћком крају већ у првим данима функционисања НДХ почињу незаконита хапшења, пљачке, силовања и прогони угледних, образованих и имућних Срба, да би се у јулу мјесецу 1941. све то претворило у свеопшти лов на Србе и уништавање свега што има везе са Србима. за само неколико недеља у граду Бихаћу (административни центар жупе Крбава-Псат) готово да није било ниједног живог Србина. Најмање 12.000 Срба је убијено на најбруталније начине од Хрвата и муслимана, а процјене иду и преко 15.000...
Аутор филма, Драган Радовић је током 2020-2023 је прикупио велики број докумената из архива у Бањалуци, Сарајеву и Београду, те је снимио исповјести више од 20-оро Срба који су у то доба били у Бихаћком округу. Сви они су имали потресна сјећања на то крваво љето 1941. када су им најмилији (родитељи, браћа, сестре, дједови, баке, рођаци) убијани и мучени на најсвирепије начине.
Сем страдања србског живља у филму "Гаравице" је наручито обрађена тема "заборава", односно комунистичке диктатуре у Југославији, када је Брозов режим забрањивао приче о стратиштима и злочинима над Србима. Истовремено, хрватско и муслиманско друштво никада није прошло кроз процес дефашистизације и денацификације. Такође, на многим меморијалима погрешно написаним текстовима геноцид је умањиван, тако што је скривана национална припадност злочинаца и жртава.
На локалитетима масовних гробница гдје су бацани Срби босански комунисти су градили: болнице, школе, домове културе, стамбене зграде... само зато да се неко не би сјетио да су ту похрањене кости србских мученика из Другог свјетског рата. Ово је циљано рађено да би се сакрила геноцидност над Србима и докази о томе.
У самом филму је поменуто на десетине имена усташких крволока који су учествовали у масовним убиствима на подручју: Бихаћа, Цазина, Бос. Петровца, Кључа и др. Усташки покрет је све ово имао испланирано неколико година прије почетка Другог свјетског рата, док су се скривали у Италији, Аустрији и Мађарској.
Филм "Гаравице" је на самом почетку доживио велики успјех и наставља своју мисију расветљавања истине о Другом свјетском рату.
Наша препорука је да ово остварење мора постати обавезна лектира за све наше ђаке, не само у Србској Републици у БиХ, већ и свим мјестима гдје има наставни програм на србском језику.