1946. У Босни и Херцеговини, почела савезна радна акција за изградњу железничке пруге Брчко - Бановићи, у дужини од 92 км. Тада је преко 62.000 омладинаца из читаве СФРЈ учествовало, као и 1.000 бригадира из иностранства, а све је завршено за 7 месеци.

1947. У Босни и Херцеговини, почела савезна радна акција за изградњу железничке пруге Босански Шамац - Сарајево, у дужини од 239 км, у којој је учествовало преко 210.000 омладинаца из целе СФРЈ и иностранства. Пруга је пуштена у рад 16. новембра 1948. године.

1999. Крај Пећи, током НАТО агресије, у селу Љубенић код Пећи (Космет), погинула је српска хероина Љиљана Жикић, као припадник 125. мтбр Војске Југославије.

1999. У Новом Саду, авиони НАТО пакта срушили Варадински мост, а том приликом је погинуо младић 29 година: Олег Настов.

2022. У Осијеку је преминуо хрватски генерал-пуковник Ђуро Дечак (71). Био је један од оснивача ХДЗ и део тајне акције илегалног наоружавања коју је водио Мартин Шпегељ октобра 1990. Касније је био део удруженог злочиначког подухвата против Срба у Билогори и Славонији. За његово име се везују многе афере и криминалне приватизације деведесетих година 20. вијека. Сахрањен је у Вировитици.

1915. У Валандову, недалеко Ђевђелије око 3.500 комита већином бугарских и мање турских чета изненада је напало србске војнике који су били девет пута мање бројнији. Злочин је учињен на православни Велики петак (Христово страдање на Голготи). Убијено је између 280 и 300 Срба. Убијали су чак и болеснике од тифуса у постељама, највише хладним оружјем. Циљ је био да онеспособе железничку пругу Београд-Солун.

1917. У Солуну, пред србским војним судом за официре  у Првом светском рату почео процес против групе официра, укључујући генералштабног пуковника Драгутина Димитријевића - Аписа. Био је то обрачун регента Александра Карађорђевића и првака Радикалне странке са Аписом и официрима који су 1903. убили краља Александра Обреновића и краљицу Драгу Машин и 1911. организовали тајну патриотску организацију "Уједињење или смрт", познату као "Црна рука". Велики војни суд делимично је преиначио пресуду, али су Апис, мајор Љубомир Вуловић и Раде Малобабић стрељани у Солунском пољу 26. јуна 1917. На темељу сачуваног Вуловићевог писма тек 2. јуна 1953. обновљен је процес и Врховни суд Србије рехабилитовао је Аписа и остале невино осуђене.

1965. У Београду, умро србски физиолог Илија Ђуричић, предсједник Србске академије наука и уметности од 1960. до 1965. и ректор Београдског универзитета у два наврата. Написао је већи број експерименталних научних радова из области физиологије мишића, ендокриних жлезда, крви, анафилаксије.

1974. У Подгорици основан Универзитет Црне Горе. Споразум о оснивању највише школске институције потписали су Економски, Технички и Правни факултет, Виша поморска школа у Котору, Педагошка академија у Никшићу, Историјски и Пољопривредни институт и Институт за биолошка и медицинска испитивања у Подгорици.

1999. Авиони НАТО пакта гранатирали Куршумлију, погинуло је 13 србских цивила, а преко 500 кућа је сравњено са земљом и оштећене два православна манастира стара осам векова. Ово је био први велики напад на Куршумлију током НАТО агресије.

2003. У Загребу, хрватски Сабор прихватио измене Изборног закона, као и амандман који предвиђа да србска мањина у парламенту бира фиксно три посланика.

1895. У Загребу је основана Србска банка, најзначајнија финансијска и привредна институција Срба у Аустроугарској, али и после у Краљевини Југославији је имала огроман допринос за развој србских руралних средина, као и школовање србске дјеце из сиромашних породица. Основали су је:  Владимир Матијевић, Јован Живковић Фрушкогорски, др Богдан Медаковић, др Светислав Шумановић и др Ливије Радивојевић, Коста Таушановић... Зграда Србске банке се налазила на углу Јуришићеве и Петрињске улице у центру Загреба. Банка је угашена у априла 1941. године када су усташе основале Независну Државу Хрватску, а њена имовина је конфискована. И послератне југославенске коминистичке власти нису имале жељу да обнове такву банку, још мање да јој врате имовину. Данас је у тој згради Хрватска поштанска банка.

1915. У Ваљеву, умрла србска сликарка Надежда Петровић, професор Академије ликовних уметности у Београду и саоснивач "Кола србских сестара", чије слике се одликују снажним, оригиналаним изразом и изванредним богатством боја. Умрла је од тифуса којим је заражена док је као болничарка неговала рањене србске војнике у Првом светском рату у ваљевској болници. Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а прву самосталну изложбу приредила је 1900. Сачувано је око 200 њених дела, од којих су поједина у врху србског сликарства и равна су европским мајсторима тог времена, попут слика "Ресник", "Нотр Дам", "Аутопортрет", "Булоњска шума". Рођена је у породици у којој су двије сестре постале сликарке, трећа музичар, а најмлађи брат Растко Петровић - писац.

1920. У Београду, умро србски политичар и историчар Драгољуб Павловић, професор Београдског универзитета, члан Србске краљевске академије, који је 1919. изабран за првог председника Народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Написао је бројна дела о историји Срба.

1941. У Будумпешти, мађарски академик Пал Телеки извршио је самоубиство пиштољем, јер је сматрао да је његова земља изгубила част тако што је дозволила немачким (нацистичким) јединицама да уђу нањихово тло и учествују заједно у нападу на Краљевину Југославију три дана касније. Иначе, Пал Телеки је био потписник Уговора о вечном пријатељству Мађарске и Југославије 12. децембра 1940. године.

1942. На Кордуну, у Беговом Брду и у Латићкој шуми, усташе праве покољ  када је 120 мештана, србских цивила убијено на најсвирепији начин. Усташки зликовци под командом Анте Мошкова су лешеве посље побацали у јаме и пјевали и веселили се.

1992. У Купресу и околини, припадници ХОС-а и војске Републике Хрватске нападају Србе. Почињени су стравични злочини над србским цивилима када је убијено преко 50 Срба, а више стотина их је одведено у логоре (Лора, Љубушки, Дувно...) из којих се мало ко вратио...

1992. У Кострешу, крај Дервенте, хрватсе паравојне снаге ХОС-а, убиле 66 србских цивила.

1999. Авиони НАТО пакта срушили Мост Слободе у Новом Саду, мост који је повезивао Сремску Каменицу са Новим Садом.

2008. У Загорју у селу Велика Ветерничка општина Златар самоубиство је извршио хрватски генерал Иван Кораде (44). Пар дана прије тога убио је четверо цивила у родном крају. Кораде је био оптужен од Хашког суда да је извршио злочине против човјечности у западној Босни 1995. године на територији Гламоча и Мркоњић Града. Од предсједника Фрање Туђмана више пута је добијао одликовања. И прије и посље рата имао је насилничко понашање и познат по кафанским тучама. Међу Хрватима је уживао углед хероја јер је подигао шаховницу на книнску тврђаву 5. августа током "Олује".

1936. У Краљевини Југославији, првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и владе Милана Стојадиновића полиција на Медицинском факултету у Београду убила студента права Жарка Мариновића. Као знак сјећања на тај догађај 4. април се обиљежава као Дан студената Београдског универзитета.

1945. У Лијевча Пољу, на сјеверу Босне и Херцеговине, усташке јединице под командом генерала Владимира Метикоша нападају четничке јединице из Рашке, Црне Горе и источне Херцеговине, под комадном Павла Ђуришића, који је одбио предају. Ова Лијевчанска битка је трајала два дана, а сматра једном од најкрвавијих у Другом свјетском рату. Пред крај битке, четнике су напали и партизани. Четничке јединице су разбијене, а сам Павле Ђуришић је одведен у логор Стара Градишка, са својим блиским сарадницима, где је убијен.

1949. У Вашингтону уговор о стварању НАТО савеза потписали шефови дипломатија САД, Канаде, Велике Британије, Француске, Италије, Холандије, Белгије, Данске, Исланда, Норвешке, Луксембурга и Португалије. Касније су у западни војно-политички савез укључене Немачка, Грчка, Турска и Шпанија. Међутим, НАТО се са својим војним снагама мешао у сувереност других држава. На Балкану је 1990-их имао више злочиначких акција: Удбина 1994, Република Српска 1995, Милосрдни Анђео 1999.

1969. У Девичу, на капији поред манастира, Албанац син Азема Дељевића из Резала, насрнуо је са дебелим штапом на игуманију мати Параскеву и почео је бесомучно да је удара док је она лежала на земљи од првог ударца. Игуманији је прискочио у помоћ један комшија Србин из Војводића који је успео да прекине нападача у својој умоболној замисли. Случај је пријављен милицији, али није донео резултат, иако је ово био други пут да је мати Параскева нападнута од истог лица.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Београд: срушена је топлана у новобеоградском Блоку 70А, Полицијска Академија на Бањици, складиште Југопетрола у Раковици... погинило је неколико цивила. Бомбардовани су још и Панчево (погођена је Енергана, а 2 цивила је убијено), Чачак (погођени привредни објекти), Нови Сад (ТВ НС), Куршумлија (дрвни комбинат), Краљево (складиште "Беопетрола"), Смедерево.

1999. Код Пећи на западу Метохије у околони села Гребник погинуо је војник Дејан Манчић из Ниша заједно са својим саборцима из 230. самоходног пука Противваздушне одбране Војске Југославије: војник Драган Николов и мајор Шандор Нађ. Погинули су од дејства касетних бомби НАТО авиона, што је иначе забрањено према међународим Женевским конвенцијама.

2000. Република Српска хашким истражитељима поднела 440 пријава, документованих на 12.000 страница, против припадника (пара)војних формација босанских муслимана и Хрвата који су за време босанско-херцеговачког рата починили злочине над српским народом.

2000. У Севчу, покрај Штрпца, у сукобима Срба и војника НАТО у на Космету повређено 14 Срба, 11 америчких војника, један Пољак и један преводилац. До сукоба је дошло после хапшења једног Србина због нелегалног поседовања оружја.

2006. У Сарајеву, Апелационо веће Суда Босне и Херцеговине прогласило је Абдуладхима Мактоуфа кривим за ратни злочин против цивилног становништва у Травнику и потврдило му петогодишњу казну затвора, коју је изрекло првостепено веће.

1915. У Шопрону, односно Некенмаркту аустроугарске власти формирале концентрациони логор још један у низу за мучење и убијање Срба, Руса, Италијана, Румуна... Кроз овај казамат је за три године прошло око 30.000 људи, а највише Срба, који су довођени са простора Босне, Подриња, Шумадије, Рашке, Црне Горе, Тимочке Крајине, Херцеговине, Војводине, Славоније... Преко 6.000  Срба је оставило своје кости тамо, далеко од отаџбине...

1941. У Београду, потписан југословенско-совјетски пакт о пријатељству, али то није имало практичан значај, јер СССР у том тренутку није могао да брани Краљевину Југославију, која је после пуча од 27. марта - којим је оборен регент принц Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека - ушла у британски блок, подједнако немоћан да јој притекне у помоћ.

1942. У Москви представници СССР, Пољске, Чехословачке, Југославије и Бугарске у Другом светском рату одржали свеславенски конгрес, с којег је свим Славенима упућен позив да се боре против фашистичког окупатора.

1942. Крај Бањалуке хрватско-муслимансе усташе праве покољ Срба  цивила. Овај злочин су учиниле комшије из суседног села Дебељак, тако што су побиле 54-оро Срба. Преживио је само један осмогодишњи дјечак Миленко Милинковић.

1944. У Нишу, падале савезничке бомбе америчких и британских авиона бомбардера. Ово је урађено у склопу кампање сламања немачке армије из "групе Е". Том приликом је причињена велиак материјална штета, а 100 српских цивила је убијено. Немачка војска претпрела је мање губитке.

1955. У Новом Саду, преминуо епископ бачки, Иринеј Ћирић, свештеник Српске Православне Цркве, од последница батинања комунитичке тајне полиције ОЗНЕ. Био је оптужен за наводу сарадњу са окупатором, односно мађарским фашистима. Иначе епископ Ћирић се бавио поезијом и иконографијом. Преводио је многа дела, са руског, латинског, грчког, немачког и мађарског језика.

1958. У Београду, преминула је Исидора Секулић, српска књижевница и прва жена члан Српске Академије Наука и Уметности. Била је зналац многих језика и изврстан преводилац. Имала је широко образовање и висок степен културе, танан посматрач људских живота и судбина, писац високе духовности и префињеног духа.

1989. У Београду, умро српски лекар Војислав Арновљевић, оснивач кардиолошке школе у Југославији, професор Медицинског факултета у Београду и члан Српске академије наука и уметности. Школовао се у Београду и у Француској, у коју је упућен пошто је прешао Албанију са српском војском у Првом светском рату.

1991. У Лесковцу, обележено 150 година од Милојеве и Срндакове буне. Ово је био устанак српског народа у Нишу, Лесковцу, Пироту, Врању, против турског терора и страховладе. Устанак је у крви угушен.

1999. У Алексинцу, авиони НАТО пакта гранатирали овај градић, када је 90% града разорено. Бомардована је Грачаница, Лепосавић, Врање, приштински аеродром, Ниш, Земун, Сомбор...

2001. У Београду, министар правде Србије Владан Батић затражио од главног тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте да подигне оптужнице и против лидера босанских муслимана, Хрвата и косовских албанаца.

2004. У Холандију, у Хашки трибунал отпутовала шесторица бивших војних и политичких функционера хрватске парадржаве Херцег-Босне, оптужена за ратне злочине: Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић.

2015. У Прокупљу, обележено 150 година од смрти Корнелија Станковића, српског композитора, пијанисте и диригента. Свој кратак живот и рад је провео у Угарској. Преминуо је од туберкулозе у 33. години.

1910. У Београду, на иницијативу научника Јована Цвијића, основано Србско географско друштво. Циљ друштва било је ширење научно-стручног рада и популарисање знања из географије и њој сродних наука.

1945. У Сарајево, су ушле јединице ПОЈ и ослободиле град од хрватско-муслиманских наци-фашиста и немачких окупатора. Тиме је овај град постао слободан након четири године. У њему су оружане снаге НДХ поубијале на хиљаде Срба цивила, као и Јевреја и Рома. Немали број је одведен концентрационе логоре: Стара Градишка, Крушћица, Јасеновац и Јадовно.

1973. У Београду отворена нова зграда Народне библиотеке Србије. Стара зграда изгорела је у пожару током априла 1941. који су подметнули британски обавештајци, иако се после Другог светског рата тврдило да је Народна библиотека Србије страдала од немачких бомби.

1992. У Бриселу, Министарски савет Европске заједнице одлучио да њене чланице признају бившу југославенску републику Босну и Херцеговину као самосталну државу. Истог дана избили су сукоби у Сарајеву и тај преурањени чин још више је разбуктао вјерско-грађански рат. Усљедило је проглашење независности Србске Републике и Херцег-Босне (хрватска парадржава на тлу БиХ). Влада Србије је саопштила да једино споразум три конститутивна народа у БиХ може да донесе мир.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали трећи мост у Новом Саду. Гранатирање Приштине, Витановца, Врања, Призрена, Лознице, Чачка, Лучана и Сурдулице...

2000. Код Тузле, на локалитету Трновац недалеко болнице, чланови комисије за тражење погинулих и несталих ексхумирали су 30 угљенисаних скелета цивила и резервиста тадашње ЈНА који су приликом напуштања Тузле 15. маја 1992. године спаљени у цивилним возилима.

2006. У Букурешту, шефови влада и држава југоисточне Европи усвојили на самиту заједничку декларацију о слободној трговини између земаља југоисточне Европе.

2008. У Подгорици, Филип Вујановић поново изабран за предсједника Црне Горе, првог од стицања независности, заправо био је то његов реизбор. Вујановић је близак сарадник Мила Ђукановића и кадар ДПС. Управо су они одговорни за расрбљавање Црне Горе крајем 20. и почетком 21. стољећа. Сем тога, спроводили су криминалну приватизацију друштвене имовине и шверц дроге, проституцију и сл. Успоставили су специјални систем застрашивања свакакога ко није њима потчињен.

1943. У Герију, (америчка држава Индијана) умро писац и дипломата Јован Дучић, члан Србске краљевске академије, чија је лирика - изузетне версификације, језика и пластичности слика - ударила печат балканској поезији у првој половини 20. вијека. Родио се у Требињу 1871. године, а дипломирао је права у Паризу и од 1912. до 1941. био амбасадор Краљевине Србије и Југославије у великим европским градовима. Послије ослобођења земље комунистичке власти су настојале да га игноришу као ствараоца због његовог политичког опредјељења, лепећи му посмртно, с времена на вријеме, етикету "великосрбског националисте". Током Другог свјетског рата међу првима је указивао на злочиначку природу усташке Независне Државе Хрватске и стравични геноцид над Србима. Његови посмртни остаци су 2000. године пренети у родно Требиње.

1963. У Београду, донесн устав којим је назив Федеративна Народна Република Југославија промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија, а Јосип Броз проглашен доживотним шефом државе. Његови творци су истицали да је то први документ новог типа у историји уставности, јер садржи елементе "једне праве повеље новог друштва", али су после само 11 година донели нови устав, чији су конфедерални елементи омогућили разбијање Југославије 1991. године.

1992. У Бања Луци, Народна Скупштина на основу плебисцита српског народа у бившој Босни и Херцеговини у новембру 1991. прогласила независност Републике Српске.

1992. У Вашингтону (САД), влада Сједињених Америчких Држава издапа саопштење да је признала бивше југославенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину, као независне државе.

1999. У Србији авиони НАТО пакта бомбардовали Приштину (центар града, главна пошта, 4 Срба погинуло), Грачаница, село Девет Југовића, Нови Сад (предузеће "Нафтагас"), Сомбор са околним селима, Чачак (фабрика "Слобода"), Ниш (фабрике "Јастребац" и "Фиделинка, Народни музеј, аутобуска станица...).

1949. У Зрењанину је извршена смртна казна над Јурајом Шпилером (50) злогласним нацистичким полицијским агентом који је у Банату током Другог светског рата системом репресије и садистичким методама мучења гушио покрет отпора. Одговоран је за смрт стотине Срба и Јевреја. Осуђен је као ратни злочинац, и трајни губитак части, грађанских права и имовине.

1996. У Београду, Савезна Република Југославија и Вардарска Македонија потписале споразум о нормализацији односа.

1999. У Крагујевцу, авиони НАТО пакта гранатирали завод "Црвена застава", стотине радника повређено. Поред тога НАТО авиони испаљују ракете и на Ћуприју и Златибор.

1999. У Пећи, приликом обрачуна са албанским терористима из ОВК, погинуо је јунак новог доба Видомир Шалипур, комадант полицијске јединице "Муње". Његова глава ја уцењена на пола милиона (тадашњих) немачких марака. Са својом јединицом је штитио цивиле у читавој Метохији и био страх и трепет за терористе.

2003. Хашки трибунал потврдио је раније изречене затворске казне Здравку Муцићу, Хазиму Делићу и Есаду Ланџи за ратне злочине над српским цивилима у логору Челебићи током 1993-1994. Логор челебићи је био концентрациони логор под контролом хрватских паравојних снага, а касније у муслиманских.У овом логору је убијено око 400 Срба.

2004. У Осијеку, Судско веће Жупансијког суда прогласило Николу Иванковића кривим за ратни злочин почињен над цивилним становништвом у Паулин Двору 1991. године и неправоснажно га осудило на 12 година затвора, док је Енес Витешкић ослобођен.

2021. У Сарајеву је преминуо генерал Јован Дивјак (84) дезертер и шверцер оружја раних деведесетих година. Напустио је ЈНА након што је одслужио вишемјесечну казну затвора због неовлашћене предаје магацина наоружања муслиманским паравојним формацијама код Кисељака. У ткз. Армији Босне и Херцеговине је био замјеник начелника Генералштаба. Одговоран је за масовна убиства југославенских војника у Добровољачкој улици 1992. године.

1940. У Београду одржан Први конгрес студената Југославије, на којем је 127 делегата београдског, загребачког и љубљанског универзитета декларацијом одлучно осудило империјалистички рат и изразило спремност студената и омладине да, заједно с народом, настави борбу против увлачења земље у рат.

1992. Град Зворник су ослободиле србске снаге од муслиманских екстремиста и паравојних формација, које је предводио Осман Мустафић, предратни начелник зворничке полиције.

1993. У Њујорку (САД) скупштина УН у чланство светске организације примила Вардарску Македонију.

1995. У Босни погинуо пилот-добровољац Никола Буковић (34 године), припадник јединице "Рисови са Врбаса" који је са авионима водио ваздушне битке са хрватским, муслиманским и НАТО авионима. Имао је преко 50 борбених задатака, у којима се успјешно показао. Носио је титулу - троструки АС. Иако је живио у Канади и имао добар посао, вратио се у отаџбину почетком 1990-их да помогне свом народу. Оставио је иза себе жену и два сина.

1999. У Смедереву, авиони НАТО пакта бомбардовали складиште нафте, предајник РТС-а на Голешу...

1999. У Крагујевцу, авиони НАТО-а стравично бомбардовали фабрику "Застава", 124 радника тешко рањена)...

1999. Код Ђаковице, у рејону Јуничких планина отпочела Битка на Кошарама. Ово је највећа и најжешћа битка србских и албанских снага у другој половини 20. века. Трајала је два месеца, а стотинак припадника Војске Југославије је погинуло. Албанским терористима из Окупаторске Војске Косова помагали су: амерични маринци, британски специјалци САС, француска Легија странаца и Војска Републике Албаније. Србске снаге су имале нешто више од 1.500 бораца и слабије наоружање, док су агресори имали 6.000 солдата и бољу опремљеност.