БОЈ НА ВРАЊЕВЦУ 1915
Бој на Врањевцу је једна борби у склопу Моравске битке током Првог светског рата, који се одиграло октобра 1915. године у Браничевском округу у селу Кула на брду Врањевац.
Ова борба је произашла из потребе да се чува одступница осталим јединицама Војске Краљевине Србије која се услед Тројне инвазије повлачила на југ јер је био договор са западним Савезницима да ће их бродовима превести до грчких и француских острва.
Врањевачки бој је започео 6. октобра 1915. године, а трајао је две недеље. У овој неравноправној борби пошто је немачких и аустроугарских снага било далеко више највеће жртве је поднео пожаревачки IX пук "Краљ Никола Први" из Дунавске дивизије. Око 310 србских војника и официра је погинуло, док је преко 650 сматра несталим, односно одведени су у аустроугарске логоре: Јиндриховице, Велики Међер, Нежидер, Маутхаузен, Шопроњек и др.
Србска војска је успела у својој намери да се повуче тако што су по ужасним условима и неприступачим теренима албанских и црногорских планина докопали Јонског мора.
Изградња Споменика браниоцима отаџбине на Врањевцу је започета скоро 100 година касније... у марту 2012. године на иницијативу Удружења потомака ослободилачких ратова 1912-1918. Они су прикупили средства и подигли споменик свим јунацима из Балканских ратова и Великог рата.
ПРЕТХОДНИЦА
У лето 1914. године, Аустроугарска монархија је искористила Видовдански атентат односно убиство аустријског престолонаследника и надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву од припадника Младе Босне (Гаврило Принцип, Богдан Жерајић и др.), као изговор да нападне Краљевину Србију, чиме је отпочео Први светски рат.
Ко хоће да живи нек' 'мре, ко коће да 'мре нек' живи
Послата је депеша из Беча коју ниједна суверена држава не може да прихвати односно Јулски ултиматум у десет тачака. Тако је крајем јула 1914. Аустро-Угарска објавила рат Србији. Црногорски краљ Никола I Петровић и руски цар Николај II Романов одмах су послали поруке у коме је речено да ће помоћи Србима... Исто тако немачки цар Вилхем II је склопио војни савез са Бечким двором.
Први удар солдата Бечког двора био је у Мачви, када су аустро-угарске јединице под командом Оскара Поћорека прешле реку Дрину и извршиле стравичне злочине тј. геноцид над Србима цивилима у Шабцу, Лозници, Осечини, Крупњу, Љубовији и др.
Вешање Срба цивила у Мачви, Јадру и Подрињу
од домобрана из хрватске 42. Вражје дивизије
Друга армија Војске Краљевине Србије под командом тада генерала Степе Степановића је силовито одговорила на ову агресију и после девет дана крвавих борби остварила велику победу у Церској бици августа 1914. године. Била је то и прва велика победа у Великом рату, што је громогласно одјекнуло у читавом свету.
Савезници су одмах после победе Срба у Церској бици, издали директиву Српској Врховној команди, да изврши са својим снагама пробој у Срем и тако одвуку Аустро-угарима што више јединица.
Тако је и било, али се неуспешно завршило на Легет Пољу, 6. септембра 1914. године код Сремске Митровице, када су настрадали војници Тимочке дивизије.
.jpg)
Артиљеријски пук Србске војске у Мачви
Аустроугарска војска је поново напала Србију у долини реке Јадар и Подрињу... на Гучеву 6. септембра 1914. и касније на планини Јагодњи, односно Мачковом камену 19. септембра 1914. где су аустроугарске снаге значајно успорене и заустављене односно остварили су пирову победу.
Аустроугарска је наставила са реорганизацијом своје балканске војске и попуном нових (свежих) јединица, па је нови удар направљен 16. новембра 1914. на Сувобору, чиме је отпочела сташна Колубарска битка. Борбе су биле жестоке и крваве, а хиљаде војника је изгинуло на обе стране, рањених још више.
Почетком децембра те године стање на фронту међу Србима је било веома тешко, чак се очекивала и капитулација. Међутим, Врховна команда Краљевине Србије шаље генерала Живојина Мишића на Рајац, који за пар дана успева консолидује Прву армију и већ 14. децембра у потпуности сломи и порази ра аустроугарску војску која се повукла у паници и нереду према Босни.
ПРЕД БИТКУ
После затишија на Балканском фронту које је трајало десетак месеци, односно прегруписавање снага. Аустријски генерал словеначког порекла Оскар фон Поћорек је смењен, а доведен је немачки генерал Аугуст фон Макензен.
Тако су почетком октобра 1915. године удружене, бугарске, немачке и аустро-угарске снаге јачине око 900.000 војника и бројном артиљеријом кренуле на Краљевину Србију. Дуж Дрине, Саве и Дунава је покренута нова агресија у зору 5. октобра 1915. године...
Дан касније Бугарска званично улази у Први светски рат на страни Централних сила и отпочиње офанзиву на Краљевину Србију у зони реке Тимок, Нишаве, Јужне Мораве и Вардара. Ово је у историји познато као Тројна инвазија.
Врховна команда Војске Краљевине Србије видећи да се ситуација ужасно компликује, али не прихвата било какву реч о капитулацији, јер је свесна да би то био крај државе и народа. Наређење је да се целокупна војска, све три армије повуку ка југу, односно да се иде на Косово и Метохију... а касније преко албанских и црногорских планина до Јонског мора.
Један пук је жртвован, он је остављен у Београду, којим је командовао мајор Драгутин Гавриловић. Циљ је био да та јединица заустави напредовање аустроугарских и немачких снага.
БИТКА
Бој на Врањевцу је отпочео 6. октобра 1915. године, иако постоје историчари који тврде да је то било дан касније. Војници из пожаревачког 9. пука "Краљ Никола" Дунавске дивизије су успешно задржавали десетак дана своје положаје које је немилосрдно тукла немачка артиљерија.
Најжешће борбе су се водиле на брду Врањевац 18. и 19. октобра када се јуришало на бајонет, једни преко других, жесток окршај "прса у прса".
Врањевачки бој је завршен 19. октобра 1915. године после двонедељних крававих борби.
Србске жртве у овом боју су биле око 1.000 војника Дунавске дивизије. Најмање 310 војника и (под)официра је погинуло, док се 650 води као нестало, односно одведени су у концентрационе логоре широм Аустроугарске: Нежидер, Маутхаузен, Јиндриховице, Броумов, Омолуц, Велики Међер, Шопроњек, Добој итд, одакле се мало ко вратио.
ПОСЛЕ БИТКЕ
Немачки војници су код Врањвачког брда направили две гробнице, једну за своје војнике, а другу за србске. Међутим, они гробље са србским војницима нису обележавали, само су их побацали у јаму.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
Након Првог светског рата створена је прва јужнославенска држава: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Краљ Александар I Карађорђевић је обележавао србска стратишта углавном у иностранству, слабије у Шумадији. Након Другог светског рата, све жртве и злочини над Србима су постали непожељни, јер су југославенске комунистичке власти сматрале да то нарушава братство и јединство народа Југославије.
Први пут да се подигне достојан споменик јунацима Врањевачког боја и свим жртвама Браничевског округа постављено је тек почетком 21. века. У марту 2012. године удружења и организације које негују сећања на ослободилачке ратове 1912-1918 су почеле са прикупљањем средстава и положен је камен темељац на месту ровова некадашње битке. Отварање велелепног споменика је било октобра 2015. године.
Сам монументални споменик је тежак 12.000 килограма, а сачињавају га купола и велики бели мермерни крст висине осам метара. Ту се почетком октобра одржава манифестације посвећене Врањевачким јунацима, односно борцима Деветог пука "Краљ Никола" из Дунавске дивизије.
У марту 2020. године домаћин Предраг Лукић је на својојј њиви вадио стабло дивље јабуке и видео нешто необично, а то су биле кости војника Дунавске дивизије. Одмах је обавестио надлежне институције и почело је истраживање, односно ексхумација костију.
ПУБЛИКАЦИЈЕ
О Врањевачком боју до данас није снимљен ниједан документарни филм, а ретко се и спомиње у неким документарцима са тематиком Великог рата.
Објављена је само једна књига "Србски ратни поменик Браничевског округа", а написали су је: Живислав Антонијевић и Предраг Мирковић. Они су у самој књизи навели 23.560 имена Срба који су нестали у вихору Првог светског рата, било у борби, од глади, тифуса, логорима...
Tags:
Посећено је:
2,457 пута
Број гласова:
1