Потпуковник Миленко Павловић је био пилот Војске Југославије и командант 204. ловачко-авијацијског пука.
Погинуо је у неравноправној борби са НАТО ескадрилом изнад Ваљева 4. маја 1999. током НАТО бомбардовања СР Југославије.
Полетио је у ваздушни дуел уместо једног младог пилота који је био одређен од команде за то.
_1000x0.jpg)
Сахрањен је у Новом Београду, на Бежанијском гробљу 6. маја 1999. године.
Једна од главних улица у Батајници носи име по њему, а један локални фудбалски клуб у Ваљеву је добио име управо по пилоту.
ЖИВОТОПИС
Миленко је рођен у породици Милорада и Радмиле Павловић, у шумадијском селу Горњем Црниљеву 5. октобра 1959. године.
Прва 4 разреда основне школе завршио је у родном месту, а следећа четири у Осечини. Средњу војну школу је завршио у Мостару (Херцеговина).
Иако је најпре одбацио ту могућност, касније се ипак одлучио за професију војног пилота.
ПОГИБИЈА
Бомбардовање Савезне Републике Југославије затекла га је на дужности команданта 204. ловачког пука, чије је седиште било измештено у Стару Пазову. Летачка техника је била на изузетно слабом нивоу одржавања и несигурна. До тог 4. маја неколико авиона је изгубљено услед разних кварова који су се обично дешавали непосредно по узлетању. Већина пилота је успела да се спасе, погинуо је једино мајор Зоран Радосављевић.
Дана 4. маја 1999. око 12 часова примећена је већа група НАТО авиона која је дејствовала у правцу Ваљева, углавном на фабрику муниције "Крушик", као и на војна складишта у селу Причевић. Команду да полети добио је један од млађих официра.
Међутим, потпуковник Павловић је телефонском везом наредио да се позвани пилот задржи и уместо њега је он полетео ка Ваљеву са својим авионом МиГ-29, № 18109. Убрзо се нашао над Ваљевом, међутим, после самог узлетања му се покварио генератор наизменичне струје тако да је остао без радара.
Павловић се упустио се у неравноправну битку против 16 НАТО авиона, успео да их збуни и чак натера у бекство смелим наступањем али је, убрзо, око 12:45, био погођен са три ракете, испаљене од стране холандских пилота са авиона F-16 фајтинг фалкон који су били западно од Тузле те их он није ни приметио. Погинуо је још у ваздуху.
Остаци његовог авиона пали су у село Петница. Сахрањен је 6. маја 1999. на Бежанијском гробљу.
ЗАОСТАВШТИНА
Главна улица у Батајници, која води од центра села до аеродрома носи име пуковника Миленка Павловића. У родном селу Миленка Павловића, Горњем Црниљеву, направљен је спомен комплекс који обухвата:
- Спомен чесму са плочама пилоту Павловићу и мајору Александру Стефановићу (погинулом 1991. код Товарника) као и војницима изгинулим у ратовима за ослобођење 1912—1918. На спомен чесми се налази крило са авиона МиГ-29 пилота Павловића
- Ловачки спомен-дом Миленко Павловић - пилот
- Авион типа Г-4 Супер Галеб
- Топ са Цера, могући учесник Церске битке
У оквиру комплекса се налазе и црква Обновљења храма св. Георгија-Ђурђица, са парохијским домом као и игралиште ФК Миленко Павловић - пилот.
Радио Телевизија Србије је снимила документарни филм о животу и погибији Миленка Павловића под називом „Лет у смрт“, који је премијерно емитован 24. марта 2006. године, на осмогодишњицу почетка НАТО агресије на СРЈ. Његова фотографија са пилотском кацигом, постала је крајем 2008. године, лого модне компаније Hero (Херој).