Јуриш на непријатеља

Најмлађи пилот МИГ-а рекао је својој мајци: "Ми пилоти морамо да преузмемо први удар на себе и тако спасемо бар неко дете у овој земљи."

Мајор Зоран Радосављевић погинуо је трећег дана НАТО агресије на бившу СРЈ 26. марта 1999. године, у ваздушној борби са бројчано и технички знатно надмоћнијим непријатељем.

Његов авион МИГ -29. према званичној верзији, оборен је у ширем рејону Лознице. али су олупина и тело пронађени недалеко од места Теочак код Бијељине. Са њим је те вечери оборен и мајор Слободан Перић који се спасио искакањем. Зоран Радосављевић, пилот ВЈ и страствени једриличар, рођен је 26. фебруара 1965. године у Приштини.

Отац му је био војник, официр ЈНА и породица се стално некуд селила. Скрасили су се у Београду таман да се Зоран ту, у основној школи "Старина Новак", упише у први разред.
- Био је обично дете, ако таква деца уопште постоје - каже његова мајка Радојка. - Враголаст и дружељубив, а послушан и савестан. Понекад би збуњивала његова преданост школи.

После се уписао у војну гимназију, па у Ваздухопловну академију. Био је бриљантан студент. Онда Мостар, па Задар и, коначно, скрасио се у Београду. Магистрирао је на Саобраћајном факултету у Београду и постао један од водећих стручњака у нашој земљи из области сателитске навигације. Те 1999. године припремао је докторат и био у сталној вези са својим менторима. Био је најмлађи пилот код нас на авиону МИГ-29.

Тело пилота Зорана Радосављевића, који је погинуо у борбама с авионима НАТО, одмах увече пронашли су дечаци у Републици Српској, надомак Бијељине. Захваљући тим дечацима од 16 и 17 година, Зоран је сахрањен! Труп авиона био је на ливади, кљун на једној планини, а његово тело са седиштем на другој. Дечаци су узели мердевине и ћебе од једне баке. Умотали га и предали војсци Републике Српске. Војници су га пешке преко њива пренели у болницу у Лозници.
- Убрзо су дошли амерички војници и малтретирали мештане да кажу где је пилот - причала је касније Зоранова мајка, која сваког дана обилази синовљев гроб на београдском гробљу Лешће. Дан пре погибије однела му је, каже, последњи доручак у његов стан на Новом Београду, где је живео са девојком, и молила га да не лети.

- Мама, морам - рекао је тада Зоран мајци. - Шта је човек ако изгуби своју домовину? Ми пилоти морамо да преузмемо први удар на себе и тако спасемо бар неко дете у овој земљи.

Пилот Зоран Радосављевић посмртно је одликован Медаљом за храброст и унапређен указом свог команданта. Медаља за храброст добијена у рату је неупоредиво блиставија од оне што се добија у мирним временима. Још је сјајнија ако је додељена посмртно. Главна улица у Батајници данас поносно носи име Мајора Зорана Радосављевића.

Мој Херој
2008.