У рејону села Пустеник и Гајре, 2. марта 1999. године, почела је против-терористичка акција јединица Полиције испровоцирана непрекидним нападима и гомилањем шиптарских терористичких снага у општини Качаник.

Акција је почела у јутарњим часовима ватреном подршком јединица Полиције, уз садејство специјалних јединица Војске, једног батаљона војне полиције 72. специјалне  бригаде и чете војне полиције 52. батаљона војне полиције Приштинског корпуса, које су биле на положајима у непосредној близини.

Припадници ПТБ 72. специјалне бригаде Војске Југославије
И. Вељовић, М. Талијан, М. Кркобабић и Р. Бјелица

Док су јединице Полиције изводиле класичну акцију претреса терена, припадници Против-терористичког батаљона војне полиције 72. специјалне бригаде „Соколови“ кренула је да запоседне репетитор на објекту Бело брдо (кота 1.082), 500 метара источно од села Глобочица и око 800 метара од државне границе са БЈР Македонијом.

Према извештају команданта батаљона, мајора Марковића „Маркана“, пре почетка акције хеликоптер НАТО-а надлетао је простор изнад репетитора, који није био у функцији. Хеликоптер НАТО-а  ушао је на територију СР Југославије за око два километра, летео око 10 минута изнад репетитора, а затим се у ниском лету вратио на територију Македоније.

То је био разлог што су специјалци  кренули да поседну рејон око репетитора. Наишли су на групу од 30 терориста, у добро уређеним положајима са којих су контролисали државну границу, комуникацију ка граничном прелазу „Глобочица“ и простор према селима Котлина и Иваја.

„Соколови“ су се приближили на свега 50 до 80 метара од положаја и уочили ровове, заклоне и бункере. У рововима је било неколико војника у белим маскирним униформама, са најсавременијим наоружањем и опремом. Изненадном ватром са блиског одстојања постижу изненађење. Са тог одстојања, капетан Мирослав Талијан и остали специјалци препознају маскирну униформу НАТО јединица, са карактеристичном шаром од ''борових гранчица'' и по наоружању закључују да се ради о специјалцима НАТО-а.

У размени блиске ватре, од снајперског метка, директно у шлем, гине Горан Мирјачић водник 1. класе. Док траје борба из правца граничног прелаза и села Глобочица до самог репетитора долазе џипови ОЕБС-а. Због тога „Соколови“  прекидају са дејством. То  користе специјалци НАТО-а  и пред очима наших војника укрцавају се у возила Мисије ОЕБС-а, која великом брзином одлазе према Качанику, оставивши своје савезнике, терористе ОВК, да се сами боре.

Препуштена сама себи, већ разбијена група ОВК се дели у две мање групе, које  се извлаче, из борбе. Једна преко објекта Рунец (тт. 932) ка комуникацији Ђенерал Јанковић–Качаник, а друга преко Љок-Махале ка селима Иваја и Качанику. У сукобу је убијено шест терориста а два су заробљена и предата надлежним органима МУП-а.

Тако се завршио први и једини „сусрет“ наших и НАТО специјалаца.

Командант „Соколова“, мајор Миодраг Марковић звани Маркан, проценио је да су се специјалци пресвукли у цивилна одела и са возилима Мисије ОЕБС-а прешли државну границу и, под заштитом припадника ОЕБС-а, отишли у БЈР Македонију. После заузимања репетитора, „Соколови“ су пронашли опрему коју је хеликоптер НАТО донео ради оспособљавања репетитора за рад.

Борбе су вођене и око села Режанце, на самој државној граници. Припадници Полиције су у садејству са Четом војне полиције 52. батаљона Војне полиције разбили терористе и успоставили контролу над државном границом. Одмах сам известио Генералштаб Војске Југославије, а одељење безбедности Треће армије известило је Управу безбедности и генерал-пуковника Димитријевића.

Због појава специјалаца НАТО-а  на Косову и Метохији, у Команди Приштинског корпуса са најодговорнијим старешинама Треће армије и Приштинског корпуса извршена је анализа. Закључено је да  је  требало да  специјалци НАТО-а оспособе репетитор за одржавање везе у циљу навођења својих јединица и авиона у случају агресије, а ШТС да преузму његово обезбеђење.

Представници Мисије ОЕБС-а нису реаговали у вези овог инцидената. Огласио се само осведочени србомрзац, генерал-мајор Древенкијевич,  оптуживши нас за инцидент:
- „Као одговор на појачану активност ВЈ, у пограничном региону крај Качаника, борци ОВК-а ушли су у овај регион. То је неизбежно довело до сукоба са снагама безбедности, а на крају и до планиране и темељите војне операције да се ОВК уклони из региона. Током припрема за операцију бригадни командант ОВК из овог краја, није дозволио УНХЦР-у да евакуише расељена лица. То се протумачило као циничан покушај коришћења албанских цивила као живог штита''.

Изјава, сама по себи, потврђује однос ОЕБС-а и ОВК. У својој изјави тај генерал терористе ОВК назива „борцима“ и не спомиње да су убачени из Македоније, да су запосели важне објекте на државној граници и поубијали припаднике МУП-а.

Генерал Древенкијевић је прећутао да каже да су у акцији код Качаника учествовали специјалци НАТО-а и да их је ОЕБС, можда управо он, извукао из борбе и спасио у последњем тренутку. Био сам убеђен да управо он одржава контакте са командантима ОВК. Истину коју није могао да прећути, вероватно због представника УНХЦР-а, „да је ОВК користио цивиле као живи штит“.

У току дана састали су се шеф канцеларије Савезне Владе за сарадњу са Мисијом ОЕБС-а, генерал-потпуковник Лончар и генерал-мајор Древенкијевич у вези са проблемима на Граничном прелазу Ђенерал Јанковић. На том састанку Древенкијевич није коментарисао догађаје код Качаника.

Из Ратног дневника команданта Трeће армије
генерал-пуковника Небојше Павковића
Припремио: Бошко Антић, контраадмирал у пензији

 

Преузето са: vostok.rs
24.09.2018.