Тишином пријети ноћ без мјесеца
И кишни облаци звијезде туле,
К`о апостоли са Христом, дјеца
Из задње слободне карауле

Чекају освит судњега дана
Уз благи титрај воштане свијеће,
Смртних ће сјутра допасти рана,
Али ни један издати неће.

И за њих Пилат спрема распеће,
Давно су свјесни своје пресуде,
Ипак... лице им блиста од среће,
Сви ће изгинут, ал` нема Јуде

На овом мјесту одсудног боја
Гдје свјетлост крвљу тмину растаче,
Гдје срца јеком куцају, која
Од канонаде одзвања јаче,

И гдје се Небо вјером отвара,
У вјечни живот, у Отаџбину,
Овдје у страшном паклу Кошара
Вјекују синови Божијем сину.

Небеског Царства вјерне иконе,
Свети ратници бесмртни, чији
Подвизи легије мрске разгоне...
Посмртни плотун мајци Србији.
 

Невен Милаковић - Ликота
Написано: 2013. године