Окупио Господ Србе око себе,
а они Га нешто замишљено гледе,
гледају га и диве се сјају,
од тог сјаја лица им блистају.

Од тог сјаја и сунце се стиди,
како не би, самог Творца види.
А Господ се тад са трона диже,
и позива себи Србе ближе.

Драги Срби, како ми је мило,
Свети вас је Сава окупио,
царство моје к'о цвеће мирише,
нек' је Срба у њему све више.

Добро дош'о, Владимир Јоване,
добро дош'о, Светитељу Саво,
добро дошла, Небеска Србијо,
само... Ко је оно дете мало?

Доведите девојчицу мени,
у Рају је таквих понајвише,
доводи је лично Свети Сава,
девојчица малена уздише.

О Господе, од скоро сам овде,
сад се играм с' анђелима Твојим,
и више се, Милостиви Спасе,
НАТО бомби ни мало не бојим.

Милица се, Господе, ја зовем,
носим име царице Милице,
она мене сад к'о мајка гледа,
сваког дана милује ми лице.

А ја само три године имам,
ником ништа урадила нисам,
али мене убили су, Боже,
они што се никога не боје.

Господ слуша дивно дете мало,
поглед му је на њој остао,
па из ока сам Бог сузу пусти,
сузу пусти, ништа не изусти.

Нисам, Боже, ја једино дете,
убили су они много деце,
ено Марко и Бојана тамо,
с' Твојом Мајком милују се само.

Плаче Господ, плаче Свети Сава,
а Милица опет проговара,
проговара Богу брише сузе,
шта ми може ко ми тело узе.

Мило име Милице светице,
ти си део Небеске Србије,
а нек' знаде онај што те уби
за пакао сам себи пресуди.

Написао: Милутин Попадић
Свештеник СПЦ

Песма је посвећена Милици Ракић, девојчица која је убијена 17. априла 1999. године у Батајници од бомби НАТО авиона за време агресије на Србију и Црну Гору.