Хрватски Отпор (1955-1991) је једна у низу екстермистичких организација хрватске емиграције које су дјеловале у другој половини 20. стољећа.
Чланство овог удружења су углавном попуњавали бивши припадници оружаних снага клеро-фашистичке НДХ, али и хрватски младићи који су напустили домовину усљед шовинистичких испада односно прогона тајне полиције УДБЕ.
Хрватски Отпор је окупљао своје присталице у земљама западне Европе и Сјеверне Америке, пошто их власти у тим државама нису прогањале, а добрим дијелом су их и помагале, јер Југославији као бастиону комунизма нису превише вјеровали.
Ова организација је имала пронацистичке идеје у смислу обнове усташке Независне Државе Хрватске са наставком геноцида против Срба, Јевреја и Рома... али и фашитичке методе дјеловања, односно извођење терористичко-диверзантских акција како у Југославији, тако и земљама гдје су боравили. Ово је било могуће пошто је НАТО пакт тада покренуо 'Операцију Гладио'.
Ову организацију основао је десетак година након Другог свјетског рата познати крвник - Вјекослав "Макс" Лубурић, високи функционер Усташке Надзорне Службе и управник концентрационог логора Јасеновац.
Организација "Хрватски Отпор" је престала да постоји односно самоугашена је почетком деведесетих година када је Хрватска прогласила независност од СФРЈ, односно добила међународно признање.
Иначе Отпораши су спадали међу пет најутицајнијих удружења хрватске емиграције.
ПРЕТХОДНИЦА
Током Другог свјетског рата усљед напада Сила Осовина на Краљевину Југославију које је предводила нацистичка Њемечка на Балкану је створена клеро-фашистичка Независна Држава Хрватска на чијем челу се налазио монструозни двојац: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац.
То је била квислиншка творевина проглашена 10. априла 1941. године са благословом Ватикана, а директиве су добијали од Римске курије. Циљ је био спровести геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, што је и учињено велику помоћ Трећег Рајха. Убијено је преко 1.500.000 Срба за четири ратне године.
Хитлерова коалиција је у прољеће 1945. године поражена, а хрватски фашисти су се повлачили пред Титовим партизанима које су силовито надирали ка Загребу и Љубљани. Помоћ у бјежању са Балкана пружила им је Католичка црква пошто су се они и борили за њезине интересе. Давали су им лажна документа и пребацивали их у далеке земље (Операција Пацовски канали).
Доста избјеглих Хрвата је ипак остало у Аустрији, Шпанији и Њемачкој, гдје су скривали своје учешће у злочинима над србским цивилима... а други дио је отишао у САД, Канаду, земље Јужне Америке гдје су их прихватали диктатори којима су они требали да обављају прљаве послове за њих.
ОСНИВАЊЕ
Вјекослав Лубурић звани "Макс" је бивши високи функционер усташке државе НДХ и веома близак сарадник поглавника Анте Павелића, са којим је побјегао са Балкана на Иберијско полуострво, а у Мадриду гдје је боравио и уживао заштиту шпанског клаудиља (лидера) Франциска Франка почео је да прикупља Хрвате.
У Усташкој Надзорној Служби током 1941-1945 имао је чин пуковника, а у Домобранству титулу генерала.
Основао је 1955. године организацију коју је назвао "Хрватски Отпор". На оснивачкој скупштини Лубурић се својим сарадницима обратио овако:
- „Нaш стaв je jaсaн, рушити свaку Jугослaвиjу! Рушити je с Русимa и с Aмeрикaнцимa, са совјетима и нeокомунистимa, рушити je сa свaким коjи jу руши. Рушити je диjaлeктиком риjeчи и динaмитa, aли рушити je бeзувjeтно, jeр aко jeднa држaвa нeмa прaво опстоjaти – ондa je то сaмо и jeдино Jугослaвиja.”
Врло брзо Лубурић и сарадници су почели да шире своју мрежу и оснивали су продужнице у Сједињеним Америчким Државама, Канади, Њемачкој... Такође њима су прилазили хрватски младићи који су избјегли из домовине због шовинистичких испада и прогона УДБЕ.
ДЈЕЛОВАЊЕ
Начин рада Хрватскох Отпора је био са фашистичким методама, а идеје засноване на шовинизму и расизму.
Иако нису имали велику бројност, односно њихово чланство је бројило око 2.000 особа... Добар дио њих је похађао диверзантске курсеве у камповима за обуку терориста и имали су инструкторе из војски гдје су били настањени. НАТО пакт је још 1955. године покренуо 'Операцију Гладио', односно окупљање дисидената из комунистичких земаља у Европи и рачунао је да ће са њима лакше подиривати режиме тј. власт у матичним земљама.
Такође, Отпораши су покретали два часописа "Дрина" и "Обрана", са циљем анимације чланства и ширења пропаганде.
Мањи дио новца је сакупљан од чланарине, а већи дио новца је долазио из тајних фондова Католичке цркве и држава у којима су имали своје ћелије, клубове, јер их је водио заједнички интерес.
Организовали су низ теористичко-диверзанских акција како у Југославији, тако и у иностранству. У другим земљама Отрораши су вршили отмице, атентате, нападе на представништва и сл. Коначни циљ је био присилити комунистичко руководство на издвајање Хрватске из југославенске федерације.
Вјекослав Лубурић је убијен у Мадриду 20. априла 1969. године од Илије Станића (агента УДБЕ)... то је довело до великих несугласица, па чак и свађа, јер су сви сумњали у све да су сарадници (доушници) југославенске тајне полиције.
За разлику од осталих организација Хрвата у емиграцији, Отпораши су сматрали да треба да се сједини хрватска Љевица и Десница... односно једно историјско свехрватско измирење усташа и партизана. Занимљиво је то што када је седамдесетих година дошао у контакт Фрањо Туђман са њима, потоњи хрватски предсједник, усвојио то у својој доктрини и тако наступао када је освајао власт.
Акције
Међу бројним активностима које су чланови ове организације извршили издвајају се двије:
- Убиство југославенског амбасадора Владимира Роловића у Шведској априла 1971. године. При чему су учесници (Миро Барешић, Анте Стојанов и Анђелко Брајковић) атентата ухапшени и осуђени на доживотну робију.
- Отмица авиона у Гетабургу септембра 1972. године, у коме су четири члана посаде и 86 путника постали таоци. Отпораши (Томислав Ребрина, Рудолф Праскало, Никола Лисац...) су захтевали да се из затвора пусте убице Роловића и да им се омогући авион који ће одлетети за Мадрид, пошто су требали бити изручени Југославији.
ГАШЕЊЕ
Фрањо Туђман је јуна 1989. године илегално основао странку Хрватска Демократска Заједница са којом је наредне године освојио власт у СР Хрватској.
Сљедећи визију Отпораша Туђман је окупио све снаге почео да ради на независности Хрватске од СФРЈ. Није презао од ничега и имао је помоћ земаља Европске заједнице и НАТО пакта. Додуше, они су га условили тиме да од њих купи оружје за илегално наоружавање. Овдје се првенствено мисли на: министра Ханс-Дитрих Геншера и канцелара Хелмута Кола из Њемачке, као и Алојз Мока из Аустрије.
Кол и Туђман: Осмјеси задовољства
Средином 1991. године када је Хрватска прогласила независност од СФРЈ, ова организација као и неке друге су угашене јер је циљ остварен. Мноштво емиграната је тада похрлило у домовину и ставило се на располагање МУП и ЗНГ, са циљем учешћа у рату који је већ почео. Требало је довршити посао њихових очева и дједова из 1945. године.
Занимљиво је то што хрватско друштво никада, ниједан појединац или удружење није осудио Отпораше и друге терористичке организације у емиграцији. Сви су били сложни у мишљењу да се треба борити свим средствима за Тисућљетни сан.