Хаџо Ефендић (1936-2015) је муслимански полиитчар, државни чиновник, амбасадор БиХ у Аустрији који је почетком деведесетих година 20. вијека био активан учесник разбијања Југославије и ратова на тлу исте.
Ефендић је као предсједник Општине Горажде, касније ткз. Кризног штаба био на челу удруженог злочиначког подухвата у горажданском региону, односно доњем дијелу Подриња. За вријеме босанско-херцеговачког рата 1992-1995 хиљаде Срба је прогнано из Горажда, а њихова имовина је конфискована, спаљивана и уништавана.
Такође, град Горажде је мјесто са највише мањих логора (по глави становника) који су постојали на територији Босне и Херцеговине у посљедњој деценији 20. стољећа. У тим казаматима Срби су масовно мучени, тучени, жене и дјевојке силоване, о чему је сам Ефендић био врло добро упознат.
Као партијски активиста милитанте Странке Демократске Акције, Ефендић је спроводио етничко чишћење са геноцидним намјерама. Било је организатор и учесник планирања свих терористичко-диверзантских акција муслиманских снага на подручју: Горажда, Рогатице, Фоче, Вишеград...
Хаџо Ефендић је добитник неколико високих признања од државе Босне и Херцеговине, а међу којима се истичу: Златни Љиљан и Медаља отпора.
Изненада је приминуо у фебруару 2015. године и сахрањен у родном мјесту. Његовој сахрани је било присутно хиљаде поклоника његова лика и дјела, а такође су били присутни и хоџе (исламски вјерски учитељи).
ЖИВОТОПИС
Хаџо Ефендић, од оца Хајрудина, је рођен 2. марта 1936. године у селу Заборак, код Чајнича, на граници са Црном Гором. У то вријеме, то је било у саставу Зетске бановине Краљевине Југославије.
Завршио је Економски факултет у Сарајеву, а потом и стекао звање магистра економије.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Почетком 1990. године у Југославији је уведен вишепартијски систем након 45 година комунистичке диктатуре. Ово је урађено са циљем демократизације друштва и превазилажења економско-социјалних проблема који су се нагомилали претходних деценија.
Сепаратисти у западним дијеловима земље су то искористили са циљем разбијања југославенске федерације и остваривања својих иредентистичких циљева које су прокламовали у предизборим обећањима.
У Босни и Херцеговини су одржани 18. новембра 1990. парламентарни и локални избори, а власт су формирале три странке: СДА, ХДЗ и СДС... међутим, иако су СДА и ХДЗ биле у коалицији са СДС, они су гледали на све могуће начине да прваке СДС искључе у извршавању планова везано за независност БиХ. Имали су исти циљ, али не и исте жеље. Муслимани су хтјели државу према Исламској декларацији, а Хрвати да се БиХ присаједини Хрватској, односно да се обнови клеро-фашистичка НДХ.
Када је средином 1991. године дошло до оружаних напада на касарне и карауле, прво у СР Словенији, касније и СР Хрватској, од стране паравојних формација, тада је било јасно да је на помолу рат. Сепаратисти су имали још од раније помоћ земаља НАТО пакта.
Алија Изетбеговић и врхушка Странке Демократске акције коју су сем њега чинили: Харис Силајџић и Ејуп Ганић одлучили су да и они формирају себи паравојне јединице како ни убрзали независност БиХ. Тако је почело оснивање "Зелених Беретки" и "Патриотске Лиге" у свим срединама гдје су муслимани имали релативну и апсолутну већину.
Хаџо Ефендић је на локалним изборима испред партије СДА побједио и постављен је за предсједника Општине Горажде. Добио је директиве од централе СДА из Сарајева да се осмисли план етничког чишћења Срба у горажданском региону, пошто је сам градић Горажде био важна геостратешка тачна која је повезивала Сарајево са Сјеницом и Новим Пазаром.
Око себе Ефендић је врло брзо окупио ликове као што су: Рaшчић Риjaд, Боровинa Eнвeр, Куљух Хaшa, Плeх Фeхим, Чeлик Кeмо и Тaфро Хaсaн...итд. Хаџо је било на врху пирамиде злочина који су се десили у првој половини деведесетих година 20. вијека.
Стварање наоружаних одреда је управо потекло од Хаџе и он је водио акцију илегалног наоружавања муслимана у доњем дијелу Подриња. Ови одреди су попуњавани највећим дијелом од нешколованог кадра који је прије рата имао проблеме са законом: алкохоличари, силеџије, пробисвијети, убице, наркомани...
Сем тога, вјештачки је ширен страх од ЈНА и дезинформаицје о њиховим нападима на муслиманска насеља. Покренута је лавина нетрпељивости према свему што има везе са Србима, тако да су у прољеће 1992. године тензије између Срба и муслимана подигнуте на највиши ниво. Формиран је и ткз. Кризни штаб, а мало посље и ткз. Ратно Предсједништво у Горажду.
Први масовни напади на Србе у горажданској општини кренули су још 3. маја 1992. у селу Витковићи јужно од центра града, неких 5 километара. Тада је убијено петоро цивила. Наредних мјесеци напади на србска насеља у околини се само ређају. Поготово изненада и на велике православне празнике.
Предводници наоружаних група за нападе били су: Мурат Шабановић и Ахмет Сејдић, оба из Вишеграда.
Хаџо Ефендић је био врло добро упознат са мањим затворима, приватним кућама и помоћним објектима у Горажду, гдје су муслимански војници доводили заробљене Србе, како из градских четврти, тако и из околних мјеста. Ту су вршена силовања жена и дјевојака, а мушкарце су тукли (ногама, рукама, дрвеним палицама, металним штанглама, кундацима...) и мучили на 45 разних начина. Ријетко се дешавало да неко жив изађе их тог пакла. Многи су умирали од глади, хладноће, врућине...
Они који су успјели да се домогну слободе или пак преживе све те ужасе дали су изјаве свједочанства истражним органима изјаве о условима и локацијама где се све то дешавало и ко су им били мучитељи. Готово сви се слажу да је главни инспиратор погрома Срба у Горажду био управо Хаџо Ефендић.
Списак горажданских жртава током 1992-1995 можете да погледате код нас на порталу ОВДЈЕ.
У погрому који је Ефендић са сарадницима спроводио вриједи поменути и уништавање православих богомоља и оштећење гробаља. Један од примјера је црква Св. Ђорђа у Доњој Сопотници изграђена 1446. године срушена 10. септембра 1992. од Исмета Куловића из Копача. А гробље у Јабуци је потпуно демолирано.
Војска Србске Републике је током 1994. године започела акцију "Звјезда", за ослобађање Горажда, али је у томе спријечена, јер се умјешао НАТО пакт, који је три дана страховито бомбардовао положаје Срба. Тиме је акција која је јако добро почела, изнанада заустављена, а Ефендић и његови сарадници наставили своје планове.
Ефендић је такође био и потпредсједник муслиманске Владе Босне и Херцеговине. Заправо, био је врло близак сарадник Алије Изетбеговића, његов повјерљив сарадник за доњи дио Подриња.
НАКОН РАТА
Када је потписан Дејтонски мировни уговор 21. новембра 1995. у САД (савезна држава Охајо) прекинута су сва оружана дејства у Босни и Херцеговини. Горажде је остало у Федерацији БиХ, што значи да многи Срби нису могли да се враћају у своје домове јер су доживљавали разне непријатности и увреде, а правно-бирократски систем је такође онемогућавао повратак прогнаних.
Хаџо Ефендић је због добро обављеног посла награђен радним мјестом у дипломатији. Послат је у Беч да буде амбасадор БиХ у Аустрији.
Посљедње године свог живота је провео изван политике и друштвених догађања.
Умро је у 79. години живота у Горажду 25. фебруара 2015. а сахрањен је посље три дана на локалном гробљу. Самој сахрани је присуствовало више стотина грађана, а покопан је у харему Синабегове џамије.
Тужилаштво БиХ је неколико мјесеци након Хаџине смрти подигло оптужнице против "Горажданске тринаесторице", односно Ефендићевих блиских сарадника током рата. На једном од суђења Ибри Меркезу, начелнику Станице Јавне безбједности, један од свједока из Вишеградске бригаде је посвједочио како је одбио јуна 1992. године усмено наређење од Ефендића да се нападне село Бучје.
ЗАОСТАВШТИНА
Међу муслиманским живљем Хаџо Ефендић остаје упамћен као вешт политичар, јер је наводно спречио улазак ЈНА у Горажде, а тиме од овог мјеста направио "град-херој".
Одликован је више пута, а међу његовим орденима издвају се посебно два:
- Златни Љиљан, највише признање муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине
- Медаља отпора, признање које се додељује и бојовницима и цивилима у БиХ.