Хрватско Револуционарно Братство (1961-1991) је једна у низу екстремистичких организација хрватске емиграције које су дјеловале у другој половини 20. стољећа.
Ову организацији су раних шездесетих година у Аустралији основали хрватски исељеници, односно припадници синова поражених снага у Другом свјетском рату, оружане формације клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске (усташе и домобрани). Међу оснивачима су били: Геза пашти, Јуре Марић, Илија Толић и Јосип Облак.
Иако је ХРБ основан далеко од домовине, они су своје ћелије и продужнице имали и у земљама западне Европе, али и Сјеверној Америци (Канада и САД).
Основни задатак и смисао постојања ове организације која је имала пронацистичке ставове засноване на шовинизму и расизму, али и фашистичке методе рада... били су утемељени на наставку геноцида, односно повратку на Балкан и обнови НДХ, рушењу Југославије... итд. У томе су они имали помоћ страних обавјештајних служби, јер су они у СФРЈ видјели комунистички бастион који мора да нестане.
Током три деценије постојања ХРБ је имао десетине терористичко-диверзантски акција против југославенске државе и грађана, а најпознатије су: Бомбашки напад на биоскоп "20. октобар" у Београду и упад на босанску планину Радуша код Бугојна (Феникс).
Они су постојали све до средине 1991. године, када је већ увелико трајао процес разбијања Југославије и СР Хрватска илегално прогласила независност. Тада је мноштво њихових чланова похрлило из емиграције у домовину како би узели учешће у оружаним сукобима против ЈНА и Срба.
Хрватско Револуционарно Братство је била веома опасна групација, односно свакако најутицајнија међу хрватском дијаспором, а на Интерполовој листи је заузела треће мјесто од свих организација те врсте у свијету.
ПРЕТХОДНИЦА
Током Другог свјетског рата усљед напада Сила Осовина на Краљевину Југославију које је предводила нацистичка Њемечка на Балкану је створена клеро-фашистичка Независна Држава Хрватска на чијем челу се налазио монструозни двојац: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац.
То је била квислиншка творевина проглашена 10. априла 1941. године са благословом Ватикана, а директиве су добијали од Римске курије. Циљ је био спровести геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, што је и учињено велику помоћ Трећег Рајха. Убијено је преко 1.500.000 Срба за четири ратне године.
Хитлерова коалиција је у прољеће 1945. године поражена, а хрватски фашисти су се повлачили пред Титовим партизанима које су силовито надирали ка Загребу и Љубљани. Помоћ у бјежању са Балкана пружила им је Католичка црква пошто су се они и борили за њезине интересе. Давали су им лажна документа и пребацивали их у далеке земље (Операција Пацовски канали).
Доста избјеглих Хрвата је ипак остало у Аустрији, Шпанији и Њемачкој, гдје су скривали своје учешће у злочинима над србским цивилима... а други дио је отишао у САД, Канаду, Аустралију, земље Јужне Америке гдје су их прихватали диктатори којима су они требали да обављају прљаве послове за њих.
ОСНИВАЊЕ
Неколицина хрватских исељеника који су живјели на истоку Аустралије су се окупили крајем септембра 1961. године у Сиднеју са циљем да оснују ново удружење, пошто нису били задовољни са радом ткз. Хрватског Ослободилачког Покрета који је формирао и водио бивши поглавник Анте Павелић настањен у аргентинској престоници - Буенос Ајиресу.
На оснивачком скупу овако је закључено:
- "ХРБ је борбена организација са задаћом ослобођења хрватског народа од туђинског насиља и поновно ускрснути државу Хрватску, а ХРБ ће сепослужит' свим расположивим средствима, укључујући и употребу оружја да се коначни циљ оствари, у новом хрватском народу неће бити повлаштених класа...".
Имена оснивача ХРБ су усташки потомци:
- Геза Пашти, рођен у Чепину код Осијека (1934-1965), побјегао из ФНРЈ 1952.
- Јуре Марић, рођен у херцеговачком Крушеву (1931- ?), побјегао из ФНРЈ 1957.
- Илија Толић, рођен код Дервенте у Босни (1930 - ?), побјегао из ФНРЈ 1956.
- Јосип Облак, рођен код Дарувара (1937-1966), побјегао из ФНРЈ 1958.
Касније су се ХРБ-у придружили и остали ликови сличних погледа и судбина:
- Јосип Сенић (1936-1972), рођен у Новој Градишки, побјегао из ФНРЈ 1957.
- Адолф Андрић (1942-1972), рођен у Тузли, побјегао из ФНРЈ 1959.
- Амброз Андрић (1939-1972), рођен у Тузли, побјегао из ФНРЈ 1959.
- Миљенко Хркач (1947-1978), рођен код Широког Бријега у Херцеговини, побјегао из СФРЈ 1966.
- Блаж Краљевић (1947-1992), рођен у Љубушком, побјегао из ФНРЈ 1966.
ДЈЕЛОВАЊЕ
Начин рада Хрватског Револуционарног Братства је био са фашистичким методама, а идеје засноване на шовинизму и расизму.
Иако нису имали велику бројност, односно њихово чланство је бројило око 2.500 особа... Добар дио њих је похађао курсеве у камповима за обуку терориста и имали су инструкторе из војски гдје су били настањени. Такође, покретали су један часопис са циљем анимације чланства и ширења пропаганде.
Мањи дио новца је сакупљан од чланарине, а већи дио новца је долазио из тајних фондова Католичке цркве и држава у којима су имали своје ћелије, клубове, јер их је водио заједнички интерес.
Демонстрације у Аустралији против Југославије
Организовали су низ теористичко-диверзанских акција како у Југославији, тако и у иностранству. У другим земљама Револуционари су вршили отмице, атентате, нападе на представништва и сл. Коначни циљ је био присилити комунистичко руководство на издвајање Хрватске из југославенске федерације.
Секретар ХРБ-а Јосип Сенић је убијен у њемачком граду Вислоху (покрајина Баден-Витенберг) 10. марта 1972. године од агента југославенске тајне полиције УДБЕ... свега неколико недјеља прије него што је требало да започне илегални упад у СФР Југославију, акција позната под шифрованим именом "Феникс".
Припадници ХРБ су имали и обрачуне са другим организацијама у хрватској емиграцији, гдје је требало успоставити превласт, што је њима успјело. Важили су за "главне".
Успомена са обуке
Акције
Међу десетинама терористичко-диверзантских акцијау 30-годишњем раду ХРБ-а извдаја се неколико:
- минирање на жељезничкој прузи код Делница у Југославији, 1963.
- покушај атентата на југославенског вицеконзула у Њемачкој 1966.
- диверзија у Клубу Југославена у Паризу, 1966.
- убиство домара у југославенском конзулату у Штудгарту, 1966.
- покушај диверзије на жељезници Загреб-Ријека, 1967.
- диверзија на југославенски конзулат у Мелбурну, 1967.
- бомбашки напад на биоскоп "20. октобар" у Београду, 13. јула 1968. када је један човјек погинуо, једна студенткиња рањена, а преко 80 цивила повређено.
- покушај убиства шефа југославенске војне мисије у Берлину, 1969.
- акција "Феникс", када је двадесетак терориста послато у Југославију да врши диверзије у околини Бугојна на планини Радуша, љета 1972.
- рањавање вицеконзула Младена Ђоговића у Лиону који је остао непокретан, 29. марта 1975.
- саботажа туристичке сезоне, познатија као акција "Кактус", љето 1975.
ГАШЕЊЕ
Фрањо Туђман је јуна 1989. године илегално основао странку Хрватска Демократска Заједница са којом је наредне године освојио власт у СР Хрватској. Сљедећи визију Хрватског Отпора он је окупио све снаге почео да ради на независности Хрватске од СФРЈ. Није презао ниодчега и имао је помоћ земаља Европске заједнице и НАТО пакта.
Огромна помоћ њемачког канцелара Кола
Средином 1991. године када је Хрватска прогласила независност од СФРЈ у авнојевским границама, ова организација као и неке друге су угашене јер је циљ остварен. Мноштво емиграната је тада похрлило у домовину и ставило се на располагање МУП и ЗНГ, са циљем учешћа у рату који је већ почео. Требало је довршити посао из 1945. године.
Међу повратницима из емиграције свакако је предњачио Блаж Краљевић, који се вратио у родну Херцеговину гдје је се прикључио паравојним формацијама ткз. Хрватске Ослободилачке Снаге и постао командант херцеговачког огранка ХОС-а.