Јосип Манолић (1920.) је хрватски политичар, обавјештајац односно официр ОЗНЕ (касније УДБЕ), премијер... и врло близак сарадник Фрање Туђмана, односно творац модерне хрватске државе.
Деценијама након Другог свјетског рата био је високи официр Оделења за заштиту народа тј. припадник сигурносно-обавештајних организација Титовог комунистичког режима, гдје је учествовао у ликвидацијама и прогону политичких неистомишљеника. Његово радно мјесто је тада било уствари надзорник свих затвора на територији СР Хрватске у којима су смјештени затвореници са политичким оптужбама.
Шездесетих година је дипломирао на Правном факултету у Загребу и добио унапређење као шеф Савезног Секретаријата Унутрашњих Послова (ССУП). До почетка седамдесетих година обављао је низ одговорних функција у Народном сабору СР Хрватске, али је 1971. године због подршке Хрватском прољећу постао дисидент, односно смјењен је као неподобан кадар.
Средином 1989. године био је скупа са: Шексом, Туђманом, Векићем, Главашем и др. на оснивачком скупу странке ХДЗ на загребачком Јаруну, иако је био на снази једнопартијски ситем. Годину дана касније када је ХДЗ освојио власт у СР Хрватској он је изабран за 2. премијера након што је Стјепан Месић послат у Предсједништво СФРЈ да растури југославенску федерацију.
У доба када је он био хрватски премијер, Народни сабор је 25. јуна 1991. године нелеглано прогласио самосталност те југославенске републике, што је врло брзо довело до грађанског рата односно сукоба паравојних јединица са Југославенском Народном Армијом... рат је потрајао четири године, а међународно признање је Хрватска добила тек почетком 1992. године, углавном од држава из западне хемисфере.
Скупа са Туђманом је био на челу удруженог злочиначког подухвата, јер је током деведесетих година 20. стољећа под притиском преко 650.000 Срба напустило своје домове у страху за личну сигурност. Још док је СР Хрватска била у саставу социјалистичке Југославије 1990-1991 одобрио је илегално наоружавање паравојних јединица које су требале да се обрачунају са ЈНА и грађанима србске националности.
Данас живи у Загребу у дубокој старости, а посјетилац је многих друштвених догађања иако је прешао 100-ту годину живота. Написао је и неколико књига које је објавио посље 2005. године.
ЖИВОТОПИС
Јосип Манолић је рођен 22. марта 1920. године у селу Калиновац покрај Ђурђевца, на путу између Копривнице и Вировитице у средишњем дијелу Подравине. У то вријеме је то већ био дио новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а административно је потпало под покрајину Хрватска и Славонија... а касније у Савску бановину.
Дјетињство и школовање
Одрастао је у пасивном крају, гдје су његови родитељи били сиромашни земљорадници. Основну школу је завршио у родном селу, а средњу је уписао у сусједном Ђурђевцу. Постао је кожарски мајстор.
Његов отац је умро када је њему било шест година од посљедица Првог свјетског рата, јер је био мобилисан и послат као аустроугарски војник Бјеловарског пука у оквиру XIII (загребачког) корпуса на ратиште у Србију. Тамо је тешко рањен и његов опоравак је слабо ишао. Његова мајка (по поријеклу је била Мађарица) се преудала те су живјели као многочлана породица. Пошто је она довела своје четворо дјеце (два сина и двије кћери) човјеку који је такође имао четворо дјеце. По сопственом признању у дјетињству се сјећа како је јео углавном: пасуљ, купус и празилук.
Политика и Други свјетски рат
Још као тинејџер ушао је у политичке воде и то већ са 17 година живота. Чим је постао пунољетан он је постао руководилац сидникалних и омладинских организација. Члан Комунистичке партије је постао 1939. године.
Током Другог свјетског рата када је југославенска краљевина раскомадана у Априлском рату 1941. године од стране Њемачке и њених савезника (Италије, Бугарске, Мађарске и Албаније), те проглашена клеро-фашистичка Независна Држава Хрватска... Манолић је био политички комесар у сјеверним дијеловима Хрватске. Колико је познато бавио се више пропагандом, односно није учествовао у великим ватреним окршајима са оружаним снагама НДХ (усташе и домобрани). Већи дио рата био је секретар Савеза Комунистичке Омладине Југославије (СКОЈ).
Почетком 1944. године нашао се у јужним дијеловима Лике код Лапца, гдје је избјегао њемачку офанзиву. Након тога је прекомандован на Банију.
Пред крај Другог свјетског рата бива примљен у Оделење за заштиту народа и послат у Бјеловар. ОЗНА је била заправо тајна полиција новог тј. долазећег режима, чија је улога била обрачун са политичким противницима коминистичке власти. Те ликвидације великих размјера су потрајале све до средине педесетих година.
Породица
Оженио се 1946. године први пут са дјевојком Маријом Екер са којом је био у браку 57 година.
Марија и Јосип Манолић
Касније 2016. године се поново оженио са Мирјаном Рибарић, која је три и по деценије млађа од њега. Она је 2020. године у мају мјесецу умрла у 65. години живота од тумора.
ПОСЉЕРАТНО ДОБА
Када је учвршћен комунистички режим у Југославији од стране Јосипа Броза Тита и његових сарадника, Манолић је остао као официр ОЗНЕ и добио 1946. године радно мјесто начелника затвора на простору авнојевске Хрватске у које су довођени политички затвореници. Врло брзо је дошло до оснивања логора Голи Оток у сјеверним дјеловима Јадранског мора.
Његов ментор је био Стево Крајачић, који га је штитио и помагао до краја свог живота. Штавише, били су и комшије у престижном насељу Тушканац у загребачком Горњем Граду.
Голи оток - Острво зла
Постаје начелник Секретаријата унутрашњих послова 1948. године за територију НР Хрватске... врло брзо је добио унапређење, па је отишао у Службу Државне Безбедности, такође тајна полиција која је заправо настала на темљима ОЗНЕ односно УДБЕ.
Манолић је надгледао кућни притвор хрватског кардинала Алојзија Степинца, који је скупа са Антом Павелићем био на челу НДХ односно носилац геноцида против Срба, Јевреја и Рома током Другог свјетског рата.
Крајем педесетих година 20. вијека Манолић је наставио своје школовање у Загребу на Правном факулету, гдје је 1960. године и дипломирао. Исте године постао је начелник директор Савезног Секретаријата Унутраших Послова.
Средином шездесетих година примљен је у Народни сабор СР Хрватске, гдје је изабран за предсједника организационог политичког одбора, касније начелника законодавно-правне комисије и члана Уставне комисије. Поново је изабран 1969. године за пославника у Сабору.
Хрвати подржавају Савку Дапчевић-Кучар
Током Хрватског прољећа 1971. године упознаје се са Фрањом Туђманом, бившим официром ЈНА који је раније већ напустио државну службу, а прије тога избачен из Савеза комунуста јер је имао ревизионистичке ставове супротне историјским чињеницама и званичним ставовима...између осталог трудио се да смањи број јасеновачких жртава.
Јосип Манолић је подржао МАСПОК који је почетком наредне године оцијењен као деструктиван и шовинистчки, па је као такав и угушен, а његови организатори већим дијелим су процесуиране. Пошто је и Манолић био њихов присталица постао је дисидент, па је пријевремено пензионисан у 50. години. С обзиром да је био обавјештајац, односно припадник УДБЕ није смјењен, већ је само премјештен на друге функције, али није се смио јавно оглашавати и наступати.
УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ
Јосип Манолић је остао у Централном комитету Савеза комуниста гдје је учествовао у расписивању вишестраначких избора у авнојевској Хрватској крајем 1989. године.
Јарунска дешавања: Оснивање ХДЗ-а
Познато је и то да је присуствовао тајном оснивачком скупу партије Хрватске Демократске Заједнице 19. јуна 1989. године у загребачком насељу Јарун, у просторијама НК "Борац". Сем њега и Туђмана су били присутни још: Иван Векић, Бранимир Главаш, Владимир Шекс, Слободан Праљак, Петар Шегедин, Владо Веселица, Далибор Брозовић и др. У партији ХДЗ био је три године члан Извршног одбора и њезин потпредсједник.
У мају 1990. године партија ХДЗ је освојила већину гласова на републичким парламентарним изборима, док је Фрањо Туђман постао предсједник СР Хрватске. Нереди на Максимирском стадону су послужили новој власти да се очисти прво загребачка полиција, а потом и у другим дијеловима СР Хрватске. Врло брзо је дошло и до прочишћења хрватских медија, тужилаштва, локалне самоуправе итд.
Пошто је Стјепан Месић, први премијер СР Хрватске послат у Предсједништво СФРЈ са циљем да растури југославенску федерацију, што је овај и учинио наредних мјесеци... Јосип Манолић је постао други премијер од 24. августа 1990. године, а на тој позицији се задржао све до 17. јула 1991. године.
Хрватски трио снова: Месић, Туђман и Манолић
За вријеме његовог мандата договорено је формирање паравојних формација ткз. Збор Народне Гарде, што је супротно Уставу СФРЈ, јер је само ЈНА била легитимни војни субјекат на простору од Вардара до Триглава. Тајну операцију нелегалног наоружавања Хрвата водили су министри у Влади СР Хрватске: Мартин Шпегељ, бивши генерал ЈНА и ткз. министар одбране и Јосип Бољковац, министар унутрашњих послова.
Средином октобра 1990. године је почео увоз лаког пјешадијског наоружања (углавном АК-47, популарни калашњикови и ручне бомбе) преко мађарске границе. Ово је рађено углавном преко бивших земаља Варшавског пакта који се у време почео распадати. Касније је тај илегални увоз ишао и преко океанских земаља (Аргентина, Канада и САД).
О томе је снимљен филм од Контраобавештајне службе ЈНА који је ТВ Београд објавио 27. јануара 1991. године. Туђманов режим је то демантовао без икаквих доказа, а Стипе Месић је то када је постао хрватски предсједник 2000. године протврдио као тачно.
Еуфорија каква се не памти: Остварен сан
Наредних мјесеци у Хрватској је око 100.000 Хрвата било под оружјем спремно да се обрачуна са ЈНА, Савезним Секретаријатом Унутрашњих Послова... ткз. Збор Народне Гарде је постројен крајем маја 1991. године у Загребу, а већ тада су почели пристизати Хрвати из Легије странаца, као и многи други емигранти потомци усташких (фашистичких) крволока из Другог свјетског рата који су током 1945-1948 у тајној операцији Пацовски канали побјегли у Њемачку, Аустрију, Аргентину, Парагвај, Венецуелу, Италију, Шпанију, Аустралију, Канаду, САД...и др.
Народни сабор у Загребу је 25. јуна 1991. године донио неуставну Декларацију о суверености и самосталности Хрватске, чиме је званично започео процес разбијања Југославије. Наредни дан су јединице ЈНА и ССУП послате у Словенију, јер је исто урађено од словеначких сепаратиста. Хрватски шовнисти су ометали једнице ЈНА у њиховом одласку ка Љубљани, Марибору, Поречу...
Када му је престао мандат премијера, добио је од Туђмана налог да оснује Канцеларију за националну безбедност (КНБ) која је касније преименована у Сигурносно-обавештајну агенцију (СОА) и њен начелник је постао Хрвоје Шаринић.
Манолић је скупа са Туђманом осмислио систем застрашивања Срба у урбаним срединама када је за нешто више од годину дана из Сплита, Дуборвника, Винковаца, Загреба, Осијека, Вировитице, Госпића, Сиска, Карловца, Славнонског Брода, Задра, Шибеника... прогнано стотине хиљада грађана србске националности, јер су били страху за своју личну сигурност и своје породице. Њихова имовина је већином опљачкана, уништена или присвојена. Такође су отпочели напади на касарне ЈНА гдје су се на удару нашли не само војници, већ и (под)официри скупа са својим породицама. Ометана је достава хране, искључивана је вода и струја и сл.
Током 1993-1994 Манолић је био предсједник Жупанијског дома у хрватском Сабору.
Јосип Манолић је 1994. године напустио партију ХДЗ коју је основао скупа са Туђманом, док је са Стјепаном Месићем формирао нову партију Хрватски Независни Демократи, са којом нису имали пуно успјеха, јер је Туђман након извођења злочиначких акција "Бљесак" и "Олуја" 1995. године учврстио власт.
Како упућени тврде, Манолић се није слагао са Туђманом око политике према Босни и Херцеговини.
ПЕНЗИЈА
Посље 2000. године када је доживио фијаско на изборима гдје су ловорике побрали Ивица Рачан и Стјепан Месић, па је напустио политику јер је тада већ зашао у девету деценију живота.
Тада се посветио писању књига. Објавио је до сада неколико:
- 2015. године - "Политика и домовина"
- 2005. године - "Шпијуни и домовина"
Иако је напустио политику, остао је чести посјетилац свих јавних и друштвених манифестација у Хрватској. Хтио је да његов 100. рођендан прославни на величанствен начин, али га је у томе омела пандемија ковида (корона вирус).
ЦИТАТИ
На питање новинара Бориса Рашете, 19. маја 2015. године на питање о будућности СР Хрватске почетком девдесетих година како је размишљао хрватски врх:
- "Нe, никaквa конфeдeрaциja, што сe мeнe тичe, ниje долaзилa у обзир. Нaш je циљ био сувeрeнa држaвa Хрвaтскa, то сaм стaлно понaвљaо. Тaj мaксимaлистички зaхтjeв у том трeнутку зa мeнe je било отвaрaњe мaнeвaрског просторa дa можeмо прихвaтити и конфeдeрaциjу aко оциjeнимо дa нaм то одговaрa или нeки други облик.
Кaд je држaвa сувeрeнa, ондa сe можe опрeдиjeлити зa рaзнe комбинaциje. Дaклe, отвaрaо сaм политички простор зa оно што ћe бити прихвaтљиво и могућe оствaрити у тим увjeтимa".