Игор Бачвар - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Словенија


Игор Бачвар


Игор Бачвар (1955.) је словеначки политичар, менаџер и бивши министар унутрашњих послова СР Словеније, умешан у незаконите радње прања новца и сл.

Током двонедељног рата у Словенији средином 1991. године који је дошао као последица политичке и економске кризе југославенске федерације када је СР Словенија прогласила независност 25. јуна 1991. године, управо је Игор Бачвар имао кључну улогу у формирању паравојних јединица и организовању напада на припаднике ЈНА, њихове породице, граничне прелазе, касарне, војне болнице и др.

Такође Игор Бачвар је одговоран за узимање талаца и оснивање двадесетак концентрационих логора на словеначкој територији, а што је супротно одредбама Женевске и Хашке конвенције о рату. Полицијске снаге под његовом командом су користиле недозвољена хемијска средства у рату, што је такође супротно међународним декларацијама о рату.

Бачвар је био део удруженог злочиначког подухвата скупа са председником Миланом Кучаном, премијером Алојзијем Петерлеом, Јанезом Јаншом и др. пошто су они извршили етничко чишћење на територији СР Словеније, тако што су системом застрашивања прогнали десетине хиљада Срба, при чему је њихова имовина одузета.

Све до 2002. године Игор Бачвар је обављао низ значајних државних функција, односно он је био један од најутицајниих личности словеначке политике.

Након тога се повукао и покренуо приватне послове. Врло брзо је постао успешан послован човек који је имао велико богаство, процењено на десетине милиона евра за само седам година... Међутим, државни Виши суд Словеније га је 2016. године прогласио кривим за утају пореза и "прање новца", те га осудио на 5 година затвора и казном, тј. повратом 18 милиона евра.

 

ЖИВОТОПИС

Игор Бачвар је рођен 28. новембра 1955. године у место Постојина, југо-западни делови Словеније, на путу између Копра (55 км) и Љубљане (45 км).

Порекло и школовање

Његова породица је ту дошла из Вилавске долине. Основну школу је завршио у родном месту, док је матурирао на гимназиј у Новом Месту, а онда одлази у Љубљану на Полицијску академију Тацен, која је важила за једну од бољих образовних установа.

Запослио се у Полицији где је радио као службеник прво на улици, а онда и у канцеларији. Након пар година напушта МУП СР Словеније и уписује Факултет друштвених наука (социологија, политика, новинарство). Још за време студентских дана Бачвар је постао је уредник студентског магазина Трибуна. Тамо је имао прилично радикалне идеје и заговарао Маотистичке реформе (по узору на кинеске комунисте).

Почетком 1980-их година Игор Бачвар приступа Савезу Комуниста Словеније, где је постао вођа омладинских организација и био њихов потарол. Јанеза Јаншу упознаје у другој половини осамдесетих година и постаје са њим сарадник и пријатељ. Тако је Бачвар јавно иступио и стао на страну Јанеза Јанше када је он био прогоњен због критика ЈНА. Сам је напустио Савез Комуниста 1987. године и решио да заврши студије.

Друштвени активизам

Оснива своје приватно предузеће 1989. године које се бавило новим информационим технологијама. Али је остао и даље активан у друштвеном животу и активностима у Словенији. Тада је организовао и трибине о еколошкој политици у Југославији која је имала широки одјек међу народним масама.


Бачвар држи микрофон Јанезу Јанши

Упознао се са Станетом Кавичичем, који је био такође комунистички политичар који је био отеран због својих реформистичких идеја раних седамдесетих година. Бачвар је објавио његова сећања.

Након што је Војна полиција ухапсила Јанеза Јаншу и тројицу његових сарадника, Бачвар се активирао и основао у мају 1988. године Одбор за заштиту људских права. Ова друштвена организација је добила огромну пажњу и привукла врло брзо преко 100.000 чланова. То му је отворило многа врата и устоличило га као лидера словеначке опозиције комунистичким властима.

Током 1989-1990 био је на челу оних који су заговарали демократске промене и увођење вишестраначког система у Југославији, јер је рачунао да ће тако лакше Словенија изборити самосталност.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ДЕЛАТНОСТ

На првим вишестраначким изборима у априлу 1990. године, Игор Бачвар је био на листи странке Словеначка Демократска Унија, која је била у коалицији ДЕМОС и однела је победу на изборима.

Када је Алојзије Петерле састављао Владу, позвао је Бачвара да постане министар унутрашњих послова, што је он радо прихватио. Колега у Влади му је био Јанез Јанша, који је имао функцију ткз. министра одбране, па су они били задужени за "стварање војске", пошто Словенија као једна од југославенских република није имала војску, али су се словеначки сепаратисти хтели обрачунати са ЈНА.

Након референдума о независности у СР Словенији 23. децембра 1990. године дошло је до појачаних тензија и политичка криза је продубљена у Југославији.


Браћа по иредентизму: Бачвар и Јанша

Тада је направљен удружени злочиначки подухват односно план етничког чишћења Словеније од Срба и Југославенске Народне Армије. Заправо ЈНА је на словеначкој територији имала велики број гарнизона и припадника, јер је такав геостратешки положај био, с обзиром на близину границе са суседним земљама.

Илегалним путевима је набављено пешадијско наоуржање, углавном (полуаутоматске пушке, ручне бомбе и сл.) у шта је био умешан и сам Бачвар. Многи официри ЈНА су у пролеће 1991. године врбовани или притискани да за добру плату пређу на словеначку страну.

Игор Бачвар је реформисао полицијске снаге, где је резервни састав Полиције увећан четири пута, а сви су добили (полу)аутоматске пушке, ручне бомбе, тромболне... Циљ је био да се спреме за обрачун са ЈНА, пошто су знали да ће проглашење независности изазвати реакцију Савезне Владе из Београда и југославенског Генералштаба. Приликом пријема у специјалне полицијске снаге које су обучаване за антитерористичка дејства и сл. није постојала валидна селекција у смислу моралних и психичких особина. Обављена је попуна јединица и сви су имали задатке да извршавају без поговора.


Инспекција обављеног посла: Јанша и Бачвар

У Скупштини СР Словеније је 25. јуна 1991. године проглашена независност ове републике, супротно Уставу СФР Југославије. Дан касније кренуо је обрачун са ЈНА и етиничко чишћење Срба. Ово је значило блокаде касарни и савезних институција, свих војних објеката, као и граничних прелаза. Блокирани су и регионали путеви, али и сам аутопут. Овде је било убистава цивила, возача камиона из СР Србије и СР Босне и Херцеговине.

Поред тога, насеља и стамбене заграде у Љубљани, Марибору, Дравограду и другим словеначким градовима у којима су живеле породице југославенских официра су такође блокиране, а жене, деца и старци су психо-физички малтретирани. Ово је углавном обављано ноћу што је изазивало додатни страх. Словеначке паравојне и полицијске формације нису поштовале готово ниједну одредбу Женевских и Хашких конвенција о рату, јер су пуцали на рањенике или возила која имају видна обележја Црвеног крста.


Словенци нападају тенкове ЈНА

Током двонедељеног рата у Словенији почињена је читава ниска ратних злодела о чему су преживели војници и официри ЈНА сведочили пред истражним органима. Словеначке снаге су често кукавички изводили децу и жене официра испред себе као живи штит, што је натерално многе официре на предају.

Припадници Савезне полиције односно Секретаријара за унутрашње послове СФРЈ и Савезне управе царина који су били службено послати из Београда у Словенију да спрече те неуставне одлуке били су хапшени и психо-физички малтретирани.

Најмање 21 концентрациони логор је постојао на словеначкој територији у коме су утамнчени: војници, официри, савезни полицајци, цариници, цивили... а међу њима свакако да су познати: Дол при Храстнику, Доб при Мирни, Шкофије код Копра итд. О свему томе је Игор Бачвар био итекако добро упознат, али није ништа учињено да се то зло заустави.


Мртвачки сандуци као најава црних година

Када је дошло до потписивања Брионског споразума 7. јула 1991. године, Бачвар и сарадници су ликовали од среће јер су изборили толико сањану независност коју нису имали никада. Према одредбама тога споразума ЈНА је имала рок од три месеца за повлачње из Словеније.

 

ДРЖАВНИ ФУНКЦИОНЕР

Док је био народни посланик у Народној скупштини 1992-1996 обављао је низ одговорних функција као што су:

  •  Истражна комисија о политичкој одговорности појединачних носилаца јавних функција за хапшење, осуђујуће пресуде и извршење пресуда,
  •  Комисија за изборе, именовања и административне послове,
  •  Комисија за надзор над радом безбедносних и обавештајних служби,
  •  Одбор за инфраструктуру и животну средину и
  •  Одбор за унутрашњу политику и правду.

И током другог мандата народног посланика 1996-2000 имао је слична овлаштења:

  • Одбор за изборе, именовања и административне послове,
  • Према Закону о некомпатибилности јавних функција са профитабилном делатношћу,
  • Одбор за пословник и
  • Уставна комисија.

Октобра 1997. године Бачвар добија функцију министра за европске интеграције, коју је обављао све до јануара 2002. године, када се повукао са свих државних функција.

Бачвар се још крајем 1992. године политички разишао са Јаншом и његовом странком СДУ и безуспешно покушавао да се докопа места премијера Владе Словеније. На крају се придружио Влади коју је саставио Јанез Дрновшек. Касније се придружио конзервативној опозицији.

 

КОРУПЦИЈА И СУЂЕЊЕ

Иако се повукао из политике Игор Бачвар је остао близак са властима. Већ 1. јуна 2002. године он постаје председник Управног одбора фирме Истрабенз (нафтна компанија) из Порторожа и ту остаје све до краја марта 2010. године.

Изабран је у Поверенички одбор Универзитета на Приморском 11. октобра 2005. године на место председавајућег.

Бавећи се приватним пословима куповао је хотеле на приморију и стицао велико богатство. Имао је своје деонице у Дроги Колинској, Меркатору, Петролу, ФБ Инвестиције...

Тужилаштво Словеније против њега покреће истрагу 2016. године везано за "Аферу Истрабенз" и Виши суд у поновљеном поступку 5. септембра 2016. године Бачвара проглашава кривим та проневеру и "прање новца". Казна му је гласила: пет година робије и поврат 18 милиона евра за обештећење "Пиваре Лашко". Септембра 2017. године после низа жалби, одлази на издржавање затворске казне, иако је пре тога покушавао да избегне због наводних срчаних тегоба.




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
IGOR BACVAR
SECESIJA SLOVENIJA
MINISTAR ODBRANE
UBIJANJE VOJNIKA
JUGOSLAVENSKA ARMIJA
FINANSIJSKE MALVERZACIJE
GRAD LJUBLJANA
DOSIJE HOLMEC
NASELJE ZVEZDA
JUN JUL 1991
DEVEDESETE GODINE
KOALCIJA DEMOS
LJUDSKA PRAVA
DEMOKRATSKA STRANKA
STANE KACIVIC






























Skip Navigation Links