Покољ у Беговом Брду је назив за масовно убиство Срба највише дјеце млађе од 15 година у околини кордунашког села Бегово Брдо током Другог свјетског рата.

У овом селу 4.5 км сјеверо-западно од Цетинграда 3. априла 1942. усташке јединице под командом злочинца Анте Мошкова, убиле 137 мушкарца, жена и деце. Од тога је седамдесет троје убијено у Латићкој шуми, крај села Батноге гдје су натјерали србске сељаке да ископају велику раку тј. масовну гробницу.

Највише је убијено Срба са презименом Вукелић, Пекеч, Бастаја и Кресоја.

О овом злочину, као и многим другим злочинима над Србима посљератне комунистичке власти су забрањивале да се прича све у име лажног братства и јединства, темеља на коме је сазидана социјалистичка Југославија.

Споменик цетинградским жртвама је подигнут посље Другог свјетског рата, који је опстајао све до средине 1990-их година, када га хрватски екстремисти након "Олује" уништавају уз подстицај Туђмановог режима.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945
ЗЛИКОВЦИ	Славко Кватерник * Јуре Францетић * Крунослав Драгановић Макс Лубурић * Динко Шакић * Мошков * Лорковић  * Усташе Мирко Пук * Иван Шарић * Црна Легија * Џафер Куленовић Анте Павелић * Мирослав Мајсторовић - Филиповић Алојзије Степинац * Љубо Милош * Виктор Гутић Миле Будак * Андрија Артуковић * Хусеин Ђозо Фехим Спахо * Мухамед Хаџиефендић * Рафаел Бобан Муслимански челници *  Владимир Крен * Мијо Бабић Поглавникова гарда *
ЛОГОРИ	Керестинец * Даница * Крушћица * Госпић-Јадовно-Паг Сисак * Јасеновц * Стара Градишка * Јастребарско Пријдор * Маглај * Огулин * Пакленица * Ђаково Лепоглава * Тења * Зеница * Добој * Винковци Грабовац * Рогатица * Вишеград * Сарајево
ЗЛОДЕЛА	Пребиловци * Вељун * Дракулић * Острожин Садиловац * Паланчиште * Дивосело * Шид Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Пркос Међеђа * Шушњар * Пискавица * Драксенић Глина црква * Ливањско поље * Бегово Брдо Грабовац Бански * Воћин * Дубица * Пркос Калати * Бијели Поток * Гаравице * Миострах Вуковар * Корићка јама * Стари Брод * Гудовац Шегестин * Хомољац * Вршани *
ЖРТВЕ	Дамјан Штрбац * Платон (Јовановић) * Зорка Делић Љубан Једнак * Даница Праштало * Гламоч  Љубомир Млађеновић * Марија Почуча * Симовић Марко Бошковић * Српска банка * Славско Поље Петар Дабробосански * Вукашин Мандрапа
ПУБЛИКАЦ.	Пацовски канали * Бог и Хрвати * Иродови синови Magnum Crimen * Пјесма Ђурђевдан * Без кајања Усташка зверства * Цвијет Хрватства * Ожиљак Благослов Ватикана * Деца у жици  * Дјеца Козаре Страх * Понор * Дара из Јасеновца * Црна књига Пакао НДХ * Србољуб Живановић * Три стратишта Једење Богова * Залазак стољећа * Личка трагедија Не окрећи се сине * Покољ у Глини * Политика терор Цазинска Крајина * Тотални геноцида * Мук Фратри и усташе кољу

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Завршетком Великог рата Војска Краљевине Србије ослободила отаџбину и друге јужнославенске народе који су били под окупацијом Аустроугарске, те је дошло је до присајењињења Срема, Војводства и Црне Горе матици Србији... док је Народни сабор у Загребу раскинуо све државно-правне везе са Бечким двором.

Дочекивање слободе: Улазак србске војске у Нови Сад

Краљевина СХС је прва јужнословенска држава, касније преименована у Краљевина Југославија, створена након Првог светског рата, проглашењем 1. децембра 1918. у Београду.

Територијално је 1929. југославенска краљевина била подељена на бановине, а по устројству је била парламентарна монархија. Владарску титулу носила је династија Карађорђевић.

Децембарско проглашење Краљевине СХС 1918

Обухватала је Јужну Србију, Шумадију, Рашку, Косово и Метохију, Нишку и Тимочку Крајину, Драгачевски и Раскински округ, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Војводину, Славонију, мањи део Далмације, Дубровачку републику, Лику, Кордун, Банију, Загорије, Горске Котаре и Словенију. Државу су након убиства краља Александра I Карађорђвића у Марсеју 9. октобра 1934. године водили намесници: кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, уз владу коју су формирали Драгиша Цветковић и Влатко Мачек.

Средином 1930-их година у Европи долази до пораста нацизма и фашизма, наручито у Немачкој, Италији и Шпанији. Тако је дошло до формирања Тројног пакта 27.9.1940. између Немачке, Италије и Јапана. Том савезу су се у наредним месецима придруживале и следеће државе: Мађарска, Бугарска, Румунија, Албанија и др. Тако се Краљевина Југославија нашла у окружењу Сила Осовине.

У Бечу 25. марта 1941. долази до потписивања протокола између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке о проласку немачких и италијанских војних трупа кроз југославенску територију. То је међу патриотским снагама југославеснке краљевине протумачено као издаја...

"Боље гроб него роб! Боље рат него пакт!"

Британски, али и совјетски обавештајци већ 27. марта 1941. године у Београду организовали Војни пуч и демонстрације, тако да је збачено намесништво које је предводио кнез Павле, а на престол доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић.

Немачки канцелар Хитлер је променио планове, те је оружане снаге планиране за напад на Грчку, преусмерене су на Краљевину Југославију. Та злочиначка акцја је названа "Операција 25".

Тако је 6. априла 1941. године отпочео силовит напад нацистичке Њемачке и фашистичке Италије, заједно са њиховим савезницима (Мађарском, Бугарском, Албанијом и Румунијом), који је 17. априла 1941. довео до слома Краљевине Југославије, а југославенска територија је раскомадана.

Окупаторска подела Краљевине Југославије

Највећи дио је припао Независној Држави Хрватској (Загорје, Славонија, Лика, Кордун, Банија, Горски Котари, Босна, Босанска Крајина, Срем, дио Далмације и Херцеговина), Црна Гора је окупирана од стране Италијана који су поставили марионетску Владу. Бачка је окупирана од хортијеве Мађарске, Банат је стављен под управу "Фолксдојчера" ткз. Дунавски Њемци, који је припојен Србији али са посебним статусом.

Јужни дио Тимочке Крајине и Вардарске Македоније су потпале под бугарске окупаторе. Косово и Метохију су окупирали албански балисти. Србија је имала квислиншку Владу коју је предводио генерал Милан Недић, у којој су нацисти спроводили геноцидно правило: "Убити 100 Срба за једног Немца и 50 Срба за рањеног Немца".

Врло брзо се након Априлског рата народни отпор разбуктавао, тако је дошло до устанка који је имао два предзнака, један четнички односно ЈВуО, а други партизански односно НОП.  

 ИЗВРШИОЦИ ЗЛОЧИНА

Извршиоци овог геноцидног чина је усташка јединица Анте Мошкова тзв. Павелићева гарда. Затим усташе из околине Цетинграда и Слуња:

1. Јуре Кучинић
2. Марко Хрвојевић,
3. Јосо Моћан,
4. Јосо Циндрић,
5. Мијо Циндрић
6. Мића Циндрић..

ЗЛОЧИН

У рану зору 3. априла 1942. усташка јединица под командом Анте Мошкова заједно са хрватско-усташким јединицама из околине Цетинграда и Слуња, које су предводили: Јосо Моћан, Јосо Циндрић, Мијо Циндрић и Мића Циндрић привукли су се до Бегова Брда...

Они су одлично познавали терен и становништво тј. које су србска села и насеља, па су показали гдје то има села које треба уништити. Биланс овог свирепог злочина је масовно убиство 137 Срба цивила, од чега је добар део мале дјеце, млађе од 14 година.

Срби нису само убијани у својим кућама, већ су одвођени у оближњу шуму, гдје су убијани маљевима, ножевима, крамповима и мотикама.

Једини преживели свједок тог ужасног злочина јесте Милица Пекеч-Врањеш, рођена 1933. године, тада је имала само 9 година. Њој је убијено чак 11 укућана. Њено сведочење је 18. априла 1961. године у Цетинграду записао историчар др Ђуро Затезало.

Усташе су прво убиле неколико мјештана у самом селу Бегово Брдо, а затим њих неколико десетина одвели у обручу под стражом у Латићку шуму, где су једног по једног убијали. Након злочина отишли су од масовне гробнице и тамо су пјевали и веселили се.

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Убијени у Беговом Брду у својим кућама
1. Бастаја Михајла Босиљка , 34 године 2. Бастаја Раде Босиљка, 16 година 3. Бастаја Раде Драган, 4 године 4. Бастаја Миће Љуба, 22 године 5. Бастаја Раде Љуба , 2 године 6. Бастаја Цвијана Мара, 15 година 7. Бастаја Раде Михајло, 64 године 8. Бастаја Михајла Миле, 45 година 9. Бастаја Раде Никола, 10 година 10. Бастаја Раде Петар, 20 година 11. Бастаја Раде, 45 година 12. Бастаја Илије Раде, 39 година 13. Бастаја Петра Стана, 45 година 14. Бастаја Стеван, 60 година 15. Мазињанин Мила, 44 година 16. Мазињанин Раде, 50 година 17. Пекеч Драгана Богдан, 2 године 18. Пекеч Раде Цвијан, 60 година 19. Пекеч Миливоја Гојко, 3 године 20. Пекеч Симе Мићо, 31 година 21. Пекеч Раде Мила, 44 године 22. Пекеч Симе Миливој, 11 година 23. Пекеч Николе Милка, 23 године 24. Пекеч Васе Милка, 35 година 25. Пекеч Николе Мира, 9 година	26. Пекеч Раде Никола, 42 године 27. Пекеч Раде Никола, 7 година 28. Пекеч Петра Раде, 41 година 29. Пекеч Софренија Раде, 50 година 30. Пекеч Симе Ранка, 17 година 31. Пекеч Никола Сара, 40 година 32. Пекеч Васиља Саво, 60 година 33. Пекеч Лазе Симо, 50 година 34. Пекеч Ане Душан, 16 година 35. Пекеч Раде Ђуро, 40 година 36. Пекеч Николе Сока, 5 година 37. Пекеч Раде Станка, 45 година 38. Пекеч Васиља Василија, 52 година 39. Пекеч Јанка Драгић, 38 година 40. Пекеч Николе Бранко, 4 година 41. Вукелић Миладина Даница, 13 година 42. Вукелић Радована Драгиш, 9 година 43. Вукелић Миливоја Јека, 20 година 44. Вукелић Драгића Милан, 50 година 45. Вукелић Јанка Милка, 3 године 46. Вукелић Радована Сара, 2 године 47. Вукелић Радована Спасоја, 10 година 48. Вукелић Раде Стоја, 5 година 49. Брковић Лазара Александерка, 25 година 50. Брковић Милана Раде, стар неколико месеци
Убијени у Латићкој шуми
1. Бастаја Миле Анка, 10 година 2. Бастаја Миле Богдан, 5 година 3. Бастаја Миле Босиљка, 1 година 4. Бастаја Цвијета, 55 година 5. Бастаја Миле Драга, 9 година 6. Бастаја Петра Драгица, 6 година 7. Бастаја Миле Душан, 11 година 8. Бастаја Петра Душан, 5 година 9. Бастаја Миле Љуба, 3 година 10. Бастаја Петра Мира, 1 година 11. Бастаја Миће Мица, 15 година 12. Бастаја Петра Мица, 10 година 13. Бастаја Раде Мићо, 43 године 14. Бастаја Мика, 42 године 15. Бастаја Петра Милан, 4 године 16. Бастаја Јанка Миле, 40 година 17. Бастаја Лазе Миле, 16 година 18. Бастаја Миће Миле , 15 година 19. Бастаја Раде Милица, 37 година 20. Бастаја Јанка Милка, 35 година 21. Бастаја Миће Петар, 9 година 22. Бастаја Миће Петар, 2 године 23. Бастаја Лазе Раде, 19 година 24. Бастаја Милутина Софија, 43 година 25. Бастаја Тодора Софија , 50 година 26. Бастаја Миће Сока, 17 година 27. Бастаја Стојана Станка, 42 година 28. Кресоја Марка Босиљка, 15 година 29. Кресоја Марка Даринка, 17 година 30. Кресоја Марка Драгица, 17 година	31. Кресоја Марка Душан, 11 година 32. Кресоја Марка Љуба, 17 година 33. Кресоја Стојана Марко, 36 година 34. Кресоја Марка Мица, 14 година 35. Кресоја Марка Мила,9 година 36. Кресоја Марка Милан, 12 година 37. Кресоја Марка Милица, 13 година 38. Кресоја Николе Милка, 38 година 39. Кресоја Марка Милутин, 5 година 40. Кресоја Марка Мира, 5 година 41. Кресоја Марка Нада, 2 године 42. Кресоја Марка Ненадка, 1 година 43. Кресоја Марка Ранка, 12 година 44. Кресоја Марка Станко, 3 године 45. Пекеч Ана, 58 година 46. Пекеч Ђуре Босиљка , 14 година 47. Пекеч Николе Босиљка, 3 године 48. Пекеч Ђуре Драган, 6 година 49. Пекеч Миле Драгица, 20 година 50. Пекеч Николе Драгица, 8 година 51. Пекеч Ђуре Душан, 6 година 52. Пекеч Николе Игњатија, 1 година 53. Пекеч Јека, 24 година 54. Пекеч Лазе Миле, 16 година 55. Пекеч Лазе Милка, 13 година 56. Пекеч Стојана Милка, 44 године 57. Пекеч Лазе Никола, 18 година 58. Пекеч Сара, 60 година 59. Пекеч Сока, 3 год 60. Смрзлић Милан, 2 године
Убијени из села Делић Пољане, Горње Жрвнице, Полојслог Вароша, Рушевице, Сноса
1. Мркобрад Мица, 19 година 2. Мркобрад Мила, 46 година 3. Мркобрад Никола, 44 године 4. Павковић Драган, 4 године 5. Павковић Драгица, 15 година 6. Павковић Душан, 4 године 7. Павковић Ђуро , 6 година	8. Павковић Петар, 6 година 9. Вулетић Аница, 66 година 10. Дејановић Милан, 2 године 11. Банда Сара, 21 година 12. Мазињанин Драгица, 34 године 13. Пекеч Ђуро, 40 година

ПОСЉЕДИЦЕ
Током ратног периода 1941-1945, на подручију села Бегово Брдо убијено је 137 Срба цивила, од чега 64 дјетета млађе од 14 година. Хрватски фашисти су до 1944. на Кордуну попалиле све што се могло попалити. Власти НДХ су на најсуровије начине истребљивеле Србе православце.

Тако је Кордун постао најстрадалније подручје током Другог свјетског рата на територији окупиране Краљевине Југославије.

Србски народ пјесму "На Кордуну гроб до гроба" која је настала читав вијек раније од граничара Срба Крајишника, мало модификовао и прилагодио је тадашњем времену.

Пјесник Владимир Назор је 1943. године написао песму "Мајка православна", која је посвећена србској мајци која је изгубила дјецу 1943. код Вргинмоста.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Педесетих година 20. стољећа у Цетинграду је направљен велики споменик борцима НОР-а и жртвама фашистичког терора, гдје су уклесана и имена мјештана Бегова Брда.

Тај споменик је опстајао све до средине 1990-их година, када су нове хрватске власти након етничког чишћења Книнске Крајине у злочиначкој акцији "Олуја 95" подстицале рушење таквих сомен-обиљежја гдје су била уклесана србска имена.

Споменици су подсјећали путнике намјернике на фашистичке крваве пирове и масовна страдања србског народа... а новим хрватским властима које је предводио Фрањо Туђман то није одговарало, јер су они и власт освојили пропагирајући усташку тематику и авети НДХ.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА
ВЕЛИКИ РАТ	Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена Стјепан Саркотић * Источна Босна Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани Црна Романија * Стјепан Дуић
МЕЂУРАТНО ДОБА	Велебит устанак * Софијска декларација * Густав Перечец Андрија Бетлехем * Вуковарска резолуција Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер
НДХ	Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић Дивосело * Логор Госпић * Стари Брод * Међеђа * Шид Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Мирослав Филиповић Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Гаравице Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков Сисак * Динко Шакић * Усташе * Пискавица * Возућа Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић Славко Квартерник * Воћин * Крунослав Драгановић Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Калати * Машвина * Бракусова Драга * Платон (Јовановић) Петар Дабробосански  * Мирко Пук * Џафербег Куленовић Пребиловци * Вељун * Дракулић * Крушћица * Пркос * Будак Дамјан Штрбац * Јуре Францетић * Даница Праштало Виктор Гутић * Драксенић
БРОЗОВО ДОБА	Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар Тајни досије Тито * Стево Крајачић * Делнице   Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Отимица авиона Народни Отпор * Томислав Ребрина * Миљенко Хркач Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Револуционарно Братство *  Звонко Бушић
1990-те	Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја Медачки џеп * Грубори * Оркан * Паулин Двор * Откос Миљевачки плато * Бојан Весовић * Пакрачка пољана Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Кораде Добросав Парага * Корански мост * Вировитица * Шпегељ Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка * Задар Божићни Устав * Максимир * Томислав Мерчеп * Сплит * Јанко Бобетко * Олујић * Анте Готовина Слободан Зуровац * Јесење Кише * Керестинец * Осијек Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Книн Јосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш   Сарваш * Сисак * Гојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владо Миланковић Благо Задро * Борово Село *  Иван Векић

 

Србско Народно Вијеће у Републици Хрватској коју је предводио Милорад Пупавац нису ништа учинили да се такве ствари зауставе, јер су били у дослуху са владајућом милитантном странком ХДЗ.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

Мало је публикованих дјела које говоре о овом ужасном злочину. Документарни филм није снимљен ниједан до сада.

Једина књига која је издата, а да се може нешто више прочитати о Цетинградском покољу јесте "Споменици НОР-а и револуције на подручју Заједнице опћина Карловац", коју је 1986. године објавио професор и историчар Миле Дакић, дугогодишњи пријератни директор Меморијалног парка "Петрова Гора" на Кордуну.

Миле Дакић је вриједно радио деценијама на чувању нематеријалне баштине кордунашких Срба, са посебним аспектом на страдање у Другом свјетском рату од Павелићевих сљедбеника. Зато је био прогнан од Туђмановог режима и измишљене су лажне оптужнице против њега како би дискредитовале његов рад и обесмислиле геноцид над Србима.

 

ЗАКЉУЧАК

Цетинградски покољ је само једна карика геноцидног ланца који се на Србе обрушио током Другог свјетског рата на територији клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске.

Посљератни Титов режим је забрањивао свако јавно помињање страдања Срба, јер је то наводно нарушавало братство и јединство јужнославенских народа, темеље на којима је сазидана социјалистичка Југославија. Заправо, хрватско друштво никада није прошло процес дефашистизације, као што је то било у Италији или Њемачкој.

Управо то је био разлог што је Фрањо Туђман на самом крају осамдесетих година добио невјероватно велики публицитет и освојио власт, а наредне деценије прогнао преко 650.000 Срба са простора авнојевске Хрватске и тиме се остварио хрватски тисућљетни сан.

Оцените нам овај чланак:

1

2

3

4

5