Косовска Митровица (пијаца) 1999 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Косово и Метохија


Косовска Митровица (пијаца) 1999



Злочини Арбанаса над Србима

Радоњићко језеро - Гораждевац - Старо Грацко

Кафић Панда - Мартовски погром - Клечка

Жута кућа - Ђорђе Мартиновић - Јована

Данило Милинчић - Случај Рачак - Ливадице

Кос. Митровица

 

Злочин на пијаци у Косовској Митровици је монструозно злодело које су 13. марта 1999. године извршили припадници албански терористииз ткз. Ослободилачке Војске Косова, када је убијено најмање петоро људи србске и ромске националности, а преко 40 их је рањено.

Најмлађа жртва је имала само пет година. Овај злочин се десио само десетак дана пре него што је НАТО пакт отпочео варварско бомбардовање и агресију на СР Југославију, без одобрења Уједињених Нација.

Албански и светски медији су потпуно игнорисали овај ужасан злочин. По својој форми овај злочин на пијаци је сличан онима у Сарајеву, па га називају "косовске маркале".

Постоје шпекулације да је Оливер Ивановић, политичар из Косовске Митровице убијен, јер му је нуђено да буде заштићени сведок Тужилаштва пред Судом правде. Он је имао контакт са истражиоцима неколико дана пред атентат на њега 2018. године.



Савезна Република Југославија (1992-2003) је трећа јужнословенска држава, која је настала крајем априла 1992. током разбијања друге Југославије, проглашењем Устава на Жабљаку, од стране делегата Србије и Црне Горе. У то време на простору Хрватске се водио жестоки рат између снага безбедности Републике Хрватске и крајишких Срба, који су већ формирали Републику Српску Крајину. Док је у Босни и Херцеговини, већ почео крвави рат између Срба и муслимана и Хрвата. Ратови на простору западно од реке Дрине су завршили у лето, односно јесен 1995. године, када је у САД, потписан Дејтоснки мировни споразум.

Одмах након тога америчке војне фирме почињу да активно помажу албанске сепаратисте са Косова и Метохије, тако што су оснивали терористичке кампове у Републици Албанији, дајући им оружје и логистику. Тако је настала албанска ОВК, чији су припадници после илегално убацивани на територију СР Југославије, са циљем пљачке, шверца, дестабилизације мира и безбедности, провоцирајући са полицијом и Војском Југославије сукобе већих размера.

У пролеће 1998. сукоби између албанских терориста и припадника српске полиције и војске постају све чешћи и жешћи, што се у лето 1998. претворило у отворени рат, са великим губицима на обе стране. Албански терористи су имали цело време подршку Запада.

НАТО пакт је стално претио да ће се укључити у те сукобе и да Београд мора да смањи број војника и полицајаца на Космету, да би се избегла њихова "интервенција".

У јесен 1998. године НАТО пакт почиње да довлачи своје војнике и технику у Вардарску Македонију и Републику Албанију, а некаквим споразумом "Милошевић-Холбрук" избегнута је агресија на Србију 13. октобра 1998. године.


 

Ситуација у Косовској Митровици

Градић Косовска Митровица се налази у северним деловима АП Косова и Метохије, кроз који протиче река Ибар. Окружена је планинама Копаоник, Голија, Мокра Гора и налази се на 496 м.н.в.



Име Митровица се приви пут спомиње још у средњовековним документима. У близини града се налазило и звечанско утврђење које је саградио византијски цар Јустинијан у 6. веку, а касније србски краљ Милутин из светородне династије Немањића даривао оближњем православном манастиру Бањска, у време док је на пола Балкана било србско царство. Радио је тада и рудник олова код Трепче. Недалеко Косовске Митровице одиграла се чувена битка Срба и Турака на Косову Пољу о Видовдану 1389. године.

Косовска Митровица је потпала под турску власт крајем 14. века и административно била део Косовског вилајета. Векови су прошли у турском терору и страховлади највиших размера. Србска национална револуција је започета почетком 19. века, а тек октобра 1912. године ове крајеве ослобађа Трећа армија Краљевине Србије под командом генерала Божидара Јанковића. Већ две године касније је отпочео и Први светски рат када су кроз Косовску Митровицу прошле србске снаге и цивили који су се повлачили у касну јесен 1915. године ка Грчкој, преко албанских планина. Ослобођење је уследило октобра 1918. године, после пробоја Солунског фронта.

Када је формирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца Косовска Митровица административно је спадала у Моравску бановину и тада доживљава напредак у економском, образовном и културном погледу.
За разлику од већег дела Косова и Метохије који је припојен ткз. Великој Албанији, под италијанском окупационом зоном... то је Косовска Митровица ушла у састав окупиране Недићеве Србије.

Највећи део народа овог краја је узео оружје и бранио своју отаџбину од окупатора. У јесен 1944. године уз помоћ Црвене армије, југославенски партизани ослобађају моравски део Србије, што је омогућило НОВЈ да порази четничке снаге у овом крају. После Другог светског рата све до почетка 1990-их година уместо Косовска била је Титова Митровица.

Брозови комунисти су крајем педесетих година 20. века почели циљано да раде на одвајању Косова и Метохије од Србије, јер су добро знали шта Србима значи Космет... тако да су власти окретале главу од албанских напада који су били синхронизовани и добро организовани уз помоћ западних центара моћи. Таква политика је довела до масовног исељавања србског живља, не само из Косовске Митровице већ и осталих делова Косова и Метохије.

Устав СФРЈ из 1974. године је косовско-метохијским Албанцима дао ветар у леђа за своје иредентистичке идеје, а наредих година насиље над Србима и неалбанцима се појачавало из дана у дан. Тек са уставним амандманима 1989. године, укинута је та "држава у држави" које су имале АП Војводина и АП Косово, па је СР Србија постала јединствена. Албанци су тада формирали своје паралелне системе власти, које су контролисали и организовали сепаратисти предвођени Ибрахимом Руговом и Хашимом Тачијем...






ЗЛОЧИН

Субота 13. март 1999. на Зеленој пијаци у Косовској Митровици, улица Гаврила Принципа ранопоподневни сати... долази група дизверзаната из ткз. ОВК групе терориста, која је овај дан намерно одабран пошто су знали да ће доћи велики број људи. Они су поставили свега 10 метара од уласка у пијацу  испод једне тезге, раније експлозивну направу (бомбу) велике разорне моћи, која је активирана око 14:20 сати.

На лицу места је погинуло троје људи, а још двоје је умрло у болници од последица рањавања после неколико сати... док је 42 особе било тешко рањено.


ИМЕНА ЖРТАВА

  • Елизабета Хасани, стара 5 година. Рођена је 15.02.1994. године у италијанском граду Палермо, али је одрасла у Косовској Митровици са родитељима.
  • Ваљдета Страна, стара 22 године.
  • Севдија Селани, стара 50 година.



ПОСЛЕДИЦЕ

Због овог гнусног злочина као и оног у Подујеву, јер су и тамо албански терористи подметнули бомбу која је усмртила више људи... заседало је привремено Извршно Веће АП Косова и Метохије, које је ове нападе осудило и тражило да их и међународна заједница осуди, јер се ради о цивилима. Међутим, они то никада нису учинили, нити је иједан светски. Чак и албански медији у јужном делу Косовске Митровице су прећуткивали ово злодело.

Једанаест дана касније, 24. марта 1999. године НАТО пакт покреће варварско бомбардовање и 78-дневну агресију на Србију и Црну Гору, са циљем да се помогне косовско-метохијским Албанцима у одвајању Косова и Метохије од Србије.

Последице тога су биле стравичне и несагледиве. Потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године дошло је наредних дана до повлачења србских снага безбедности, и администрације са Космета, које су преузели КФОР и УНМИК, а повратили су се и албански терористи који су почели погроме на све што је србско и православно.

Тако да овај злочин није никада процесуиран, пошто Тужилаштво прелазних институција, а и касније лажне државе Косово нису сматрали да је ово злочин, јер су Албанци били умешани у њега.



ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Оливер Ивановић, један од политичких лидера са Косова и Метохије и народни трибун ибарских Срба је имао неколико дана пред атентат на њега контакте са истражним органима, који су покренули истрагу по налогу Тужилаштва, где би Ивановић добио статус заштићеног сведока. Међутим, Ивановић је убијен испред просторија своје странке у Косовској Митровици 16. јануара 2018. године. Тако да овај случај злочина на косовско-митровачкој пијаци остаје неразјашњен.

Иначе, многи публицисти ово злодело успоређују са сличним злочином на сарајевској пијаци Маркале 1994. и 1995... па га називају "косовске Маркале". Само што је разлика томе што су они злочини на сарајевској пијаци "Маркале" неправедно стављени Србима на кривицу, иако су многи међународни експерти потврдили да србска војска око Сарајева није ни теоретске шансе имала да убаци гранату тамо. А друго, никада није добио ни приближан публицитет као у Сарајеву.



Оцените нам овај чланак:

Да се не заборави и не понови!




Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







































Skip Navigation Links