|
УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА
Ова страница је намијењена свима који желе да се боље упознају са злочинима које су починиле хрватске и муслиманске усташе средином 20. стољећа.
Распадом Аустроугарске монархије крајем Првог свјетског рата, створени су услови за формирање прве јужнославенске државе: Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је проглашена 1. децембра 1918. у Београду. На челу државе налазила се србска династија Карађорђевић. Хрватском и словеначком народу ова државно - правна заједница са Србима није у потпуности одговарала, али су рачунали да ће тако лакше добили своју самосталну државу у новијој историји, него да су остали под влашћу Хазбуршке монархије. Хрватски политичари су од самог почетка деловања заједничке југославенске државе имали тајне и јавне наступе који су ишли у прилог толико сањаној независности. Њихов идол био је Анте Старчевић, велики србомрзац.
Како Хрвати тада нису имали снаге и јачине за независност, помоћ су тражили код Италије, гдје је на власти већ био фашиста Бенито Мусолини. Италија је била незадовољна одлукама Версајског мировног уговора из 1919. године да добије само Истру, без Далмације.
Хрватски адвокат и политичар Анте Павелић је основао 1929. тајну организацију коју је назвао "усташе", а чији циљ је био стварање независне хрватске државе, без Срба. У томе нису бирали средства, а ни време. Већ од 1933. године усташе су одлазиле у Италију гдје су имали већ основане кампове за обуку терориста.
Прва њихова значајна акција била је у франсцуском граду Марсељу 9. октобра 1934. када су скупа са бугарским фашистима извршили атентат на југославенског краља Александра II Карађорђевића. Касније, 1935. године потписан је споразум о сарадњи са Комунистичком партијом Југославије јер су имали исти интерес, а то је рушење монархије у Југославији.
Крајем 30-их година 20. вијека помагању усташког покрета укључује се и Ватикан (папска држава) и нацистичка Немачка. То је довело до пораста бројности усташа и свеукупног јачања покрета. Усташе су тако искориштене почетком априла 1941. приликом напада Сила Осовине на Краљевину Југославију.
Већ 10. априла 1941. у Загребу је проглашена Независна Држава Хрватска која је обхватала територије: Загорје, Славонију, Срем, Босну, Херцеговину, Горске Котаре, Лику, Банију, Кордун, и мањи дио Далмације. Анте Павелић је проглашен за Поглавника, односно вођу усташке државе, док је кардинал Римокатоличке цркве у НДХ био Алојзије Степинац.
Усташки режим је био антисрбски оријентисан и већ од 28. априла 1941. године крећу масовни покољи Срба у Гудовцу, затим на Ђурђевдан 1941. године у Вељуну... Створен је систем концентрационих логора Госпић-Паг-Јадовно, гдје је од јуна до августа 1941. убијено преко 40.000 људи, жена и дјеце (од чега 90% Срба). Затварањем овог логора направљен је концентрациони логор - "фабрика смрти" Јасеновац, у југозападном дијелу Славоније, гдје је убијено, према проф. др. Србољубу Живановићу преко 700.000 Срба, Јевреја и Рома, док историчар Владимир Дедијер наводи податак да је било и до 1.200.000 жртава у логору Јасеновац.
У Херцеговини су почињени масовни покољи, а највећи су били у Пребиловцима и Придворици. Град Бихаћ је очишћен од Срба (стратиште Гаравице). Усташки кољачи нису презали да убијају Србе у православним црквама као што је то било у Глини и Драксенићу. Јединствен примјер у свијету је било оснивање концентрационог логора за дјецу (млађу од 12 година), а то су: Јастребарско и Сисак.
Поред тога, усташки режим је 1941-1945 прогонио ћирилицу и свештенство СПЦ, а имовину православне цркве су палили, пљачкали и уништавали. У овим монструозним злочинима над Србима учествовало је преко 2.000 римокатоличких свештеника, који су позивали на злочине над Србима и опраштали гријехове најсвирепијим усташама. Ни један тим научника на свијету није могао да објасни толику количину мржње према србском народу.
Процијењује се да је усташки режим за четири ратне године убио преко 1.500.000 православних Срба на територији НДХ, што у концентрационим логорима, што бацањем у крашке јаме, убиства у кућама, црквама, вашарима, шумама и др.
Партизанске јединцие НОВЈ су прољећа 1945. протијерали усташе, које су бјежале према Аустрији и Италији, надајући се да ће тамо наћи уточиште. Ватикан је путем "Пацовских канала", многе усташке и нацистичке зликовце пребацивао у Јужну Америку и Аустралију и тако спријечио њихово извођење суду правде. Ту акцију спасавања око 12.000 усташа и 8.000 Нациста је водио Крунослав Драгановић, хрватски амбасадор у Ватикану.
Мали број усташа је одговарао за своја злодјела.
Послијератне комунистичке власти у Југославији су забрањивале да се прича о усташким злочнима над Србима јер је то нарушавало темеље друге јужнославенске државе - СФРЈ. Свако ко би јавно причао о томе био је хапшен, па чак и убијан од стране агената југославенске тајне полиције УДБ-е...
Усташтво у емиграцији није мировало, напротив. Имали су добро организовану мрежу дијеловања са ћелијама у Аргентини, САД, Канади, Аустралији, Шпанији, Парагвају и др. Извели су неколико терористичких акција 1970-их по Европи. Постављали су бомбе у биоскопу "20. октобар" у Београд, убили су југославенског амбасадора Владримира Роловића у Шведској итд.
Поједини хрватски историчари и публицисти су крајем 80-их година 20. вијека ступили у контакт са усташким покретом у емиграцији, са жељом да их подржи и финансира како би освојили власт у социјалистичкој Југославији, што су ови прихватили. Побједом странке ХДЗ у СР Хрватској прољећа 1990. године усташе се поново враћају у Југославију, а усташтво васкрсава и обнаввљају се авети НДХ међу Србе.
Ова страница је намијењена за документа, видео снимке, слике и приче преживелих. Ако видите да нешто недостаје слободно нам пошаљете свој документарни материјал преко Контакт (стране) форме.
Упиштите појам за претрагу:
Поштовани посјетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарни филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сјећања на страдање нашег народа у протеклом времену, контактирајте администратора путем електронске поште:
webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег
контакт формулара на
ОВОЈ СТРАНИЦИ.
У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављени. Хвала.
|
|