Гледам у овај проклети календар и имам шта и да видим: август 2013. године... што значи да је прошло петнаест, шеснаест... Ма читавих осамнаест година од Олује! Оног страшног и трагичног егзодуса Крајишника са својих огњишта. Некада смо испред „Олуја“ стављали епитет: злочиначка акција хрватске војске, муслиманског Петог корпуса и НАТО пакта... Сада нас већ читаву деценију убеђују да смањимо страсти и тензије, зарад (лепше) европске будућности, користимо само „операција Олуја“.
Ко се то плаши признавања злочина? Коме то смета да се о „Олуји“ говори као злочину над злочинима? Ко то не жели да се злочинци открију и казне? Па вероватно онај ко је то организовао и(ли) имао неке користи од тога.
Ситуација у Југославији од 1990. никако није ваљала... а Хрватској се већ тада знало да ће велика грдоба бити. Хрватске власти (ове нове што су априла 1990. победиле на изборима) су још јесени 1990. почеле се наоружавати, куповати оружје и то без икаквог ограничења и санкција. Нешто је КОС ЈНА снимао, монтирао, приказивао, али се остаде на оној народној „Тресла се гора, родио се миш“. Пролеће 1991. одмах са оним оружјем ударише на све што је српско, југословенско, а у лето и јесен 1991. и на Југословенску Народну Армију. Која уместо да им узврати и да потуче паравојне снаге, распада се као кула од карата. Тако се и Југославија распала. А онда Срби формираше САО Крајину, па Републику Српску Крајину 1991. Книн је свакако био контролисан од Београда све време рата. И ништа без Дедиња и Ужичке улице није се могло предузимати.
Одједном као гром из ведра неба почетком 1995. године појавио се план „З-4“ где наводно међународна заједница нуди мед и млеко. Али Милан Мартић, тадашњи председник, и руководство РСК неће да га прихвате. Неће да му шаховнице висе у Книну. На ту карту је одиграо и испред народа. Сећам се његових речи:
- „У овом моменту, ми нисмо спремни да прихватимо такав план“.
Претходница злочиначкој акцији „Олуја“ је исто једна злочиначка акција „Бљесак“ . С' почетка маја 1995. године, када су прогнали више од 15.000 Срба из Западне Славоније, а скоро 300 убили.
Почетком августа 1995. руководство РС Крајине је прихватило тај фамозни план „З-4“. Требало је још да га прихвати и Хрватска... али када је Питер Галбрајт (амерички амбасадор у Хрватској) отишао у Загреб 3. августа 1995. нико није хтео више са њим да разговара. Јер је све било спремно за „Олују“! Оно што сви знамо јесте да је руководство РСК прихватило тај плани раније, код Хрватске и Загреба иста би одлука била: Истребљење Срба.
Хрватска "Олуја" - награђени злочин Хашког Трибунала
„Олуја“ је почела 4. августа 1995. у зору, када је 200.000 војника и полицијаца Хрватске заједно са НАТО авионима и муслиманским јединицама Петог корпуса Армије БиХ (комаданта Атифа Дудаковића) напала РС Крајину. Завршило се за 8 дана. Отпор је пружан 2 дана у јужном делу РСК (Лика и Северна Далмација), и 4 дана на Банији и Кордуну. Книнску Крајину је тада бранило једва 30.000 слабо наоружаних бораца. 12. августа 1995. Срба у Книнској Крајини скоро да није било. Додуше остало је пар десетина стараца који су немоћни да живе, а камоли да се бране. Убијани су на кућним праговима (Вариводе, Гошићи, Грубори...). Са „Олујом“ у Србију стиже више од 250.000 људи.
Добар део њих је послато на Космет. Рачунало се да ће „избеглице“ из Крајине побољшати национални састав Косова и Метохије. Албанци их сигурно нису дочекали раширених руку... Но, занимљиво је да су их и косметски Срби гледали са презиром и недобродошлицом. Али, када је НАТО 1999. ударио са ОВК по Космету и остатку Србије, онда им је све било јасно... и колона и плач и туга и егзодус.
2001. године поче да ради „свој посао“ Хашки Трибунал, оптужнице везано за злочине и злочинце са подручија бивше Југославије. Подижу се оптужнице редом за: Србе, муслимане, Хрвате, Албанце и нешто Македонце. Али оптужнице нису све и свакоме исте.
Извршиоци "Олује": Анте Готовина, Фрањо Туђман, Гојко Шушак
Србима отпужише све што се могло оптужити (државни, војни и полицијски врх). Биланс 2013. године је следећи: 1.125 година затвора за оптужене Србе из Балканских ратова 1990-их, на ратиштима бивше Југославије. Хрватима пак, оптужили нешто војника и два генерала, један војни, други полицијски. Да замажу очи су осудили а онда ослободили, Младена Маркача и Анту Готовину 16. новембра 2012. године, сваке оптужбе за геноцид, прогон, етничко чишћење, депортацију, злочине.
Као да ништа није било, као да смо све то сањали.
И тако... Олуја постаде пунолетна, а не осуђена! Сада још Хрвати уђоше у Европску унију без икаквих санкција за почињене злочине над Србима 1990-1995. Да ли је то уопште Европској унији важно? Мислим да није. Јер и ту Европску унију воде банкари. А банкарима и банкама није циљ истраживати злочине и тражити правду, сем ако нисте платили камату или опљачкали банку.
Примањем Хрватске у своје јато Европска унија је добила нових четири милиона робова који ће узимати нове кредите и задуживати се. А прогнани Срби из Крајине ће такође у Србији или пак иностраним земљама узимати кредите...
Све добија смисао, зар не?
Аутор: Томислав Ковач
6. август 2013.