Двадесет година послије рата многи повратници и даље муку муче да успоставе колико толико нормалан живот. Екипа БН телевизије посјетила је мјесто Лушци Паланка код Санског Моста. Некада је овдје све врвило од живота, предузећа су запошљавала стотине радника. Данас, тамо, живот као да је стао…
Рат је завршен прије скоро 20 година, али живот у повратничка мјеста у општини Сански Мост никако да се врати у нормално стање. У већински српском мјесту Лушци Паланка, које је од центра Санског моста удаљено мање од 10 километара, вишеструко мање становника него прије рата. Школа је 1980-их имала 700 ученика, данас мање од 10. Мало ко се вратио. Већином старији.
- “Па овдје су претежно стари, пензионери, овдје је мало млађих људи. Нема. Враћа ли се ико? Не. Претежно су сви тамо нема перспективе, нема посла фирми никаквих”, каже Слободан Поткоњак.
Највећи проблем за повратнике је незапосленост. Индустријска постројења, у којима је радило више стотина људи, у рату су уништена, а производња никада није поново успостављена. Куће су успјели некако да обнове, али ко нема пензију или помоћ, тешко да има од чега да живи.
- “Стари који имају пензију живе од пензије ако има неко помогне, ако нема… Сами, сналазиш се како знаш. Гдје да идеш, коме. Већином је празно све. То су већином све стари”, тврди Душанка Инђић
Ипак, морали су да се врате и обнове своја огњишта, иако су знали да их очекује тешка борба. Свугдје осим овдје, кажу повратници, били су странци.
- “Не знам шта бих друго рекао. Зато што смо се повратили овдје, да има посла било би боље. Овако нема и ето”, ријечи су Слободана Поткоњака.
Зато су чланови завичајног удружења Сањана, одлучили да повратницима у сански крај, барем пред божићне празнике, покажу да их ипак нису сви заборавили. Сами су обезбиједили средства и донирали им храну и најосновније хигијенске производе. Акција помоћи, кажу у удружењу, постала је традиција.
- “Овдје је живот тежак, самим тим што су се људи вратили, немају посла… становништво је угрожено, помоћ је добродошла”, преноси Бранислав Мартић из Завичајног удружења Сањана
“Биће још акција, за Васкрс ћемо поново доћи овдје и обићи повратнике који су угрожени социјално овдје“, обећала је члан Удружења Александра Рибић.
Поред финансијских, повратници у Лушци Паланку сусретали су се и са безбједностним проблемима. Више пута су нападани и застрашивани. Зато им сваку посјету и помоћ посебно доживљавају. То им је, кажу, додатни мотив, да издрже и опстану.
Извор: БН ТВ
5.1.2015.