Питер Галбрајт, први амбасадор САД у Загребу ратних деведесетих, у разговору за Телеграф објашњава како је дозвољена операција “Олуја” због Сребренице, подсећа да ослобађање хрватских генерала не значи да се злочини нису догодили, али као главне кривце поново издваја Србе.
На своју улогу дипломате “мировњака” је поносан, али додаје да би можда све било “боље” да је Америка војно интервенисала још на почетку рата.
Одавно тврдите да би Бањалука пала да Хрвати нису чинили злочине, убијали цивиле и палили њихове куће. Како је функционисала та трговина, шта ће се коме дати?
Главни разлог што смо Холбрук и ја рекли Туђману да не заузима Бањалуку јесте забринутост за оно што би могло да се деси српским цивилима тамо, укључујући и многе избеглице из Крајине. Чињеница да су хрватске власти толерисале систематско пљачкање и паљење српских кућа у Крајини током “Олује” забринуле су нас и натерале да се запитамо шта би хрватске снаге могле да ураде цивилима у бањалучком региону. Да нисмо бринули због тога, вероватно не бисмо ни рекли Туђману да се заустави јер је српска војска заслужила да буде поражена. То је била војска која је починила вишеструке ратне злочине, укључујући и етничко чишћење Бошњака 1992, гранатирање Сарајева од 1992. до 1995. и сребренички масакр 1995.
Ипак, за злочине које сте поменули нико није одговарао. Да ли је то порука да се они нису ни догодили?
Не. Ослобађањем генерала Готовине и Маркача се мисли да они лично нису одговорни за злочин, али злочин се десио. Колико сам схватио, хрватске власти су процесуирале људе због пљачке и убијања српских цивила.
Поменули сте да је Фрањо Туђман знао за злочине против човечности и да бисте Ви сведочили против њега да није умро, а својевремено сте казали да се он љутио када сте му пренели негодовање званичника САД због дешавања у “Олуји”. Шта сте му тачно пренели и како се то “љутио”?
Нисмо претпостављали да ће “Олуја” бити злочин. Злочини су се догодили након што су Хрвати преузели Крајину и више пута сам протестовао због тога код Туђмана. Конкретно, упозорио сам га да је обавезан да заштити Србе у Крајини, а да уколико у томе не успе, као резултат ће добити санкције САД. На крају смо и наметнули санкције.
Постоји ли још неко, сем Туђмана, одговоран за те злочине против кога бисте понудили своје сведочење?
У ствари, ја сам био сведок Тужилаштва у предмету Готовина. Такође, сведочио сам и у корист одбране.
У Србији је одјекнула ваша изјава да је “Олуја” дозвољена због Сребренице. Да ли је уобичајено на један злочин одговорити другим?
“Олуја” је била легитимна војна операција повратка окупиране хрватске територије и спречавања Ратка Младића да заузме Бихаћ и побије мушкарце и дечаке тамо. Две недеље пре “Олује” српска војска је ушла у Сребреницу и систематски убила 7.000 мушкараца, то је злочин за који му се тренутно суди. Тада је започео напад на Бихаћ и веровали смо да би тамо урадио исту ствар као и у Сребреници. Зато нисмо зауставили Хрватску. То није био случај злочином одговарања на злочин, већ спречавање још горег злочина од стране масовног убице. Ако Срби желе било кога да окриве за “Олују“, то би требало да буду Ратко Младић и његов пријатељ Радован Караџић.
Колико је председник Клинтон заиста био упућен у све ште се на овим просторима дешавало?
Да. Знао је све што смо ми знали. Ми смо спроводили његову политику.
Шта вам је било најтеже, као дипломати, у комуникацији с балканским лидерима 90-их?
Било је тешко разговарати с многим балканским лидерима у то време. Имали су свој осећај за реалност и често нису марили шта ће бити с њиховим сопственим народом. Најгори су били Слободан Милошевић и Милан Мартић.
Они су одбили мировни план, чији сам ја аутор, а који је Србима у Крајини предвиђао велику аутономију у оквиру Хрватске. Милошевић је био циник који није бринуо шта ће бити са Србима. Мартић је био јако глуп човек који је замишљао да ће бити признат као челник независне државе Република Српска Крајина. Цео свет, сем њега, знао је да се то никада не би десило. Он је, дакле, одбацио прилику за мирно решење које би спречило “Олују” и заштитило његов народ.
Да сте данас у прилици да посредујете у решавању сукоба на Балкану, шта бисте променили?
Америка је требало да интервенише војно још 1991. у време гранатирања Вуковара и Дубровника! Чак и претња силом би зауставила Милошевића на његовом путу и поштедела стотине хиљада живота.
Након одлуке Трибунала о ослобађању хрватских генерала, шта би требало да се деси да до помирења заиста дође једног дана?
Срби би требало да схвате да је Трибунал пресудио да Готовина и Маркач нису криви за злочине за које су били оптужени. Суд није рекао да се злочини нису десили.
Какви су Милошевић, Туђман и Караџић били приватно, уколико сте их упознали, а какви за преговарачким столом?
Караџића никада нисам упознао, а о мојим односима с Туђманом и Милошевићем ћете морати да сачекате моје мемоаре. Мада, када је реч о Милошевићу, такође можете да видите из мог сведочења током његовог суђења за ратне злочине.
Можете ли нам речи нешто више о Сребреници, улози холандског батаљона, српској реакцији на злочине Насера Орића? Да ли је Запад био у стању да их предвиди и зашто нису спречени?
Холандски батаљон је подбацио у својој дужности да заштити људе у Сребреници, али то је такође и неуспех УН и међународне заједнице. У њихову корист и холандска влада и УН су поднеле исцрпан и самокритички осврт на своје неуспехе. Шта год да је Насер Орић урадио, то не оправдава убиство 7.000 ненаоружаних мушкараца и дечака.
Да ли је била исправна одлука САД с почетка 1990-их што је изабрала Србију за партнера, а Милошевић то одбио?
Не.
Ко је био најспособнији, а ко најнеспособнији српски политичар?
Тај суд је дао српски народ.
Шта мислите о управљању Вилијема Монтгомерија америчком амбасадом у Београду?
Не знам много о Монтгомеријевој служби у Београду и разлозима његовог наглог одласка.
Да ли бисте данас другачије саветовали своје претпостављене?
Увек се може боље. Али оно што је моја земља учинила на Балкану 90-их један је од највећих дипломатских тријумфа нашег времена. Зауставили смо ратове у Босни и Хрватској спасавајући хиљаде живота. Преговарали смо о мировним споразумима који су Босну, Хрватску и Србију упутили у много бољу будућност. Поносан сам јер сам био део тих дипломатских напора. Само замислите како би некадашња Југославија данас изгледала да се ми нисмо умешали. Ратови би можда још трајали.
Да су Изетбеговић и Туђман живи, да ли би данас били у Хагу?
У време његове смрти, у току је био процес против Туђмана. Не верујем да је икада постојао случај против Изетбеговића.