Статус школа на истоку Хрватске у којима се настава одвија на српском језику и ћириличном писму није решен ни двадесет година од мирне реинтеграције. Дугогодишњом опструкцијом, како државних, тако и жупанијских власти као оснивача, ове школске установе до данас нису пререгистроване као мањинске школе, иако у стварности функционишу као такве.

Када говоримо о Вуковарско-сремској жупанији онда се то пре свега односи на школе у местима у којима је српско становништво већинско и у којима се настава одвија по моделу А, односно у потпуности на српском језику и ћириличном писму, уз обавезно учење хрватског језика у истом броју сати. То су основне школе у Негославцима, Борову, Бршадину, Трпињи, Боботи и Маркушици, као и три вуковарске основне школе у којима је настава организована по споменутом моделу, а за припаднике хрватског народа на хрватском језику и писму.

ЖУПАНИЈА ОДБИЈА РАСПРАВУ

           Представници српске заједнице годинама безуспешно покушавају да региструју те школе на начин као што то имају и све друге мањине које се образују по моделу А, а то су у Хрватској чешка, мађарска и италијанска мањина. Жупанија-вуковарско сремска, која је по закону оснивач свих школа, исто толико времена одбија да расправу о овој теми стави на дневни ред жупанијске скупштине. Иако је овај проблем неколико пута био тема и извештаја претходних Влада о провођењу Уставног закона о правима националних мањина и међувладиних мешовитих одбора Србије и Хрватске, још увек није пронађен правни механизам за његово решавање.

            Крајем 2014. године измењен је Закон о одгоју и образовању према којем су жупаније дужне да пренесу оснивачка права на јединице локалне самоуправе ако се ради о школској установи у којој се настава изводи на језику и писму националне мањине. У појединим српским школама помислили су тада да ће своје статусе напокон решити у сарадњи са својим општинама, а захтев за пренос права поднеле су општине Негославци, Борово и Маркушица.

Жупанија је према истом важећем Закону била дужна да одлуку о преносу оснивачких права донесе у року од 60 дана међутим то до данас није направила. О свему се тренутно чека оцену министарства науке, образовања и спорта, а иако би правни лек законски требао да буде распуштање жупанијске скупштине, тешко је веровати да ће до тога доћи.

СВЕ ШКОЛЕ ИСТИ СТАТУТ

            На претходној седници жупанијске скупштине одржаној 25. фебруара 2016. тражено је да све школе на подручју Вуковарско-сремске жупаније ускладе своје статуте са Законом о одгоју и образовању према неким другим тачкама, дакле да се ускладе статути са Законом којег, када је реч о преносу оснивачких права, ни сама Жупанија не поштује. Незадовољни приступом скупштине која је одбила предлог Клуба СДСС-а о уврштавању у расправу регистрације школа на српском језику и ћириличном писму, већници ове странке заједно са дожупаном из редова српске заједнице напустили су седницу.

- У материјалу који смо добили налазили су се предлози за основне школе Маркушица, Бобота и Бршадин, дакле ту нису били достављени статути Негославаца, Борова и Трпиње. Сматрамо да би за нас као заједницу, а позивајући се на Закон о одгоју иобразовању и мишљењу министарства образовања још из 2002. године да су испуњени сви услови за оснивање школа на српском језику и ћириличном писму, било добро да све те школе решавамо у пакету. До сада за то није било воље од стране оснивача. Нећемо да измишљамо топлу воду већ да напросто региструјемо школе онако како су то већ направили и припадници других националних мањина, каже председник клуба већника СДСС-а у жупанијској скупштини Душан Јецков.

            Три поменуте школе које су своје статуте доставиле скупштини и за њих на крају и добиле сагласност нису, наиме у својим актима навеле како се ради о мањинским школама на начин на који су то урадиле и друге такве школе у Републици Хрватској. Напротив, у својим члановима који се односе на извођење наставе, каже се да се настава одвија на хрватском језику и латиничном писму, а за припаднике српске на-ционалне мањине по моделу А. Друге националне мањине у своје статуте уградиле су свој језик и писмо на прво и основно место. Статуте према важећем закону предлажу директори, сагласност даје жупанијска скупштина, а потврђују их или одбијају школски одбори.

БРШАДИНСКА ШКОЛА РЕГИСТРОВАНА КАО ВЕЋИНСКА

             Занимљиво је да је у Бршадину овакав Статут на снази још од 2012. године што значи да ова школа формално и правно не да није мањинска и српска, него је напротив регистрована као већинска школа у којој постоји тек могућност учења српског језика. У њу тренутно иде 37 ученика на српском језику и ћириличном писму и свега два ученика на хрватском језику и латиничном писму. ОШ Бршадин деловала је као подручна школа ОШ „Синиша Главашевић“, али је основана као посебна школска установа одлуком Вуковарско-сремске жу-паније средином 2009. године, а регистрована у Трговачком суду у Осијеку средином 2010. године.

            Директорка ове школе Татјана Лукић слаже се да ова школа није регистрована као мањинска, али сматра како у Статуту нема ништа што је противзаконито или неистинито с обзиром на то да заиста имају два ученика који наставу похађају на хрватском језику. Сматра да политика ипак прво треба да направи своје како би се остварили услови регистрације мањинских школа.

- Није Статут тај који одређује на који начин ћемо радити, већ школа мора да ради на основу наставног плана и програма. За школе у којима се настава одвија на српском језику и ћириличном писму наставни план и програм до данас није написан. Имамо га само за учење српског језика, док за историју, географију, ликовни и музички још увек немамо. Прво се од тога мора кренути, а ја сам увек за уважавање закона кад политика одради своје, каже директорка Лукић и додаје да ће са новим Статутом добити могућност да на улазу у школу поставе двојезичну таблу што до сада нису могли.

            Са друге стране председник ЗВО, Драган Црногорац сматра да је са оваквим статутима угрожена Србима загарантована просветна аутономија, а и да се њиховим доношењем не поштује жеља родитеља који се приликом уписа деце у први разред изјашњавају да желе да им деца похађају мањинске, односно српске школе.

- Ни један директор школе нема право да на своју руку донесе одлуку да ли ће та школа и даље тражити регистрацију као мањинска или неће. Родитељи су из овог процеса искључени и не знају да њихова директорка од тога одустала. Стање у Статуту мора одговарати стању на терену, ми се против тога боримо и ми хоћемо да имамо српске школе. Заједничко веће општина тражи регистрацију тих школа јер то желе родитељи, то жели српска заједница и ми ту морамо да се изборимо. Ако те школе постану хрватске, а хоће ако овако наставимо, то ће бити један велики проблем и то ће бити почетак асимилационог процеса који долази прво кроз школе, сматра Драган Црногорац.

Никола Милојевић
Извор бр. 137.
2.3.2016.