КОМЕМОРАЦИЈА ЗА УБИЈЕНЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ
У селима Вариводе и Гошић, општина Кистање, у знак сећања на 16 убијених српских цивила накох хрватске злочиначке акције „Олуја“ у недељу 28. септембра 2014. вршени су парастоси и одржани комеморативни скупови. Свих шеснаест цивила убијено је недељама након ратних дешавања на простору северне Далмације. Како се углавном ради о особама старије старосне доби, сви они остали су на прагу својих кућа, где су и убијени хицима из ватреног оружја. У селу Гошић, 28. августа 1995. године мучки је убијено седморо људи, скоро месец дана касније, у Вариводама је живот изгубило девет мештана.
Испред споменика у Вариводама венце и цвеће за убијене положили су: Јован и Милица Берић, Мира Лалић у име поро-дица убијених, Удружење породица “Против заборава“, проф. др Милорад Пуповац председник Српског народног већа, Боса Продановић заменица амбасадора Републике Србије у Загребу, Горан Рељић начелник општине Кистање, Чедомир Марић испред удружења „Суза“, Српско народно веће општине Кистање и заједница антифашиста Шибенско-книнске жупаније.
До претпрошле године, комеморацији су присуствовали и представници државног врха Републике Хрватске, те се обавезали да ће се залагати за проналажење и кажњавање злочинаца. Како је од „Олује“ прошло већ деветнаест година, а готово ништа није направљено по питању процесуирања одговорних за злочине, Српско народно веће ни ове, друге године заредом на комеморацију није позвало никога од представника државних власти.
ЗАКАЗАЛО ХРВАТСКО ПРАВОСУЂЕ
- Ово је деветнаеста година откако ових деветоро мештана Варивода, као и они из Гошића и они из Голубића, чија места смо обeлежили али и бројни други са простора северне Дал-мације чија места још
нисмо симболично обележили, чекају да они који су одговорни за њихов злочин буду кажњени. Чекају да они који су одговорни за њихову смрт, а за свој злочин буду кажњени. Правосуђе је имало прилику да то уради али је није искористило. Власт РХ је у неколико наврата рекла да ће то учинити и још није учинила. Након ослобађајућих пресуда двојици генерала РХ, и председник Хрватске и председник Владе дали су обећања да ће Хрватско правосуђе казнити оне који су починили злочине почињене за време и након „Олује“, али Хрватско правосуђе то и даље не чини, не кажњава. Није ура-дило ни оно што је требало урадити након пресуде Врховног суда, а то значи да ово окарактерише као терористички чин који је имао за циљ ширење несигурности, страха и подстицај на исељавање и спречавање повратка. Ми чекамо, тражимо и тражићемо, а они који то не чине, одуговлаче, њих ће и даље чекати и овај и сви други злочини, рекао је председник СНВ Милорад Пуповац, окупљенима испред споменика у Вариводама
Пуповац је у наставку додао како су почињени злочини последица ширења мржње на овим просторима од пре пуних двадесетпет година.
- Све је започело још пре двадесет и пет година, произвођењем страха а онда и мржње, те коришћењем оружја као средства за решавање политичких спорова. Таман када смо помислили да гласови мржње требају бити ствар прошлости, последње две године поново су се почели јављати они који их шире. Истовремено, у јавности се јављају и они који наглашавају важност утврђивања одговорних за злочине почињене након Другог светског рата, а у случајевима где постоје живи сведоци и живи починиоци, као што је то случај овде у Вариводама и Гошићу, не предузима се ништа. Све то указује на чињеницу да је наша држава још у рукама оних који не желе да се друштво суочи са страхотама протеклог рата, рекао је Пуповац нагласивши како закони треба да важе за све и да се примењују без дискриминације.
Почаст убијеним цивилима одао је и представник удружења „Суза“ из Београда, Чедомир Марић, чији је син такође убијен у време „Олује“, рекавши како је сам чин одржавања комеморација на оваквим местима, један од показатеља да жртве злочина никада неће бити заборављене.
- Данас сам овде са вама, не само као представник удружења „Суза“ које већ деветнаест година окупља породице страдалих, и настоји да очува сећање на нестале и убијене, већ и као родитељ чије је дете такође жртва злочина из 1995., и у потпуности саосећам са свим породицама које су доживеле сличну судбину. На нама и јесте задатак да очувамо сећања на жртве, као што је то данас овде, да буде пример и за остала места широм Хрватске где су се дешавали слични злочини. Знамо да је пред нама мукотрпан пут, али примери из Варивода, Гошића и Голубића, где су подигнути споменици, потврђују да је могуће неговати културу сећања на жртве. Нека сећање на жртве не буде само у име поштовања према њима, већ нека служи и као опомена да оно што је било више никада се не деси, рекао је Марић
Испред Координације српских удружења несталих и убијених лица са простора бивше Југославије, код новопостављеног споменика у Гошићу, окупљенима се обратио Драган Пјевач, чија је мајка убијена у Медачком Џепу.
- Свим овим злочинима заједничко је то што су у њима страдали невини цивили који нису представљали претњу хрватској држави, и то што за кукавичка убиства никада нису одговарали егзекутори који се у својим срединама и даље славе као хероји. Саосећамо са свим невино страдалима у Хрватској и надамо се да ће доћи дан када ће већина хрватског становништва саосећати са цивилима страдалима у Гошићу. Злочинци за нас нису Хрвати или Срби, злочинци ће увек бити злочинци, рекао је Пјевач.
УБИЈЕНИ ЈЕР СУ БИЛИ СРБИ
- Пре деветнаест година у овом месту није остало много чељади, а и то што је остало за неке је било превише. Иако су они који су водили државу говорили да ће се Србима који прихвате Хрватску гарантовати сва људска и грађанска права, они су убијени без суда и пресуде. Они нису убијени јер су другима желели зло, већ миран живот у својим кућама. Тај злочин нису починили само они који су ушли у туђа дворишта и убијали, већ и они који су их хранили мржњом и дали им одрешене руке да то учине. Као што су злочинци себи дали за право да убијају, тако су и представници власти себи дали за право да се, и поред тога што су говорили, ово догоди. Још увек се троши толика енергија да се злочини прикрију и не казне, а то није само оптерећење за породице убијених и нас који се окупљамо у њихову славу, већ и за друштво у целини, закључио је на крају скупа у Гошићу Милорад Пуповац.
Парастос убијеним цивилима извршила су тројица свештеника Епархије далматинске, а након помена већина присутних мештана уз дубоке уздахе није скривала ни сузе у очима. Ретки желе јавно говорити о злочинима почињеним у њиховом селу. Сматрају да су њихове убијене комшије заслужиле више од једногодишњег окупљања и помена у време годишњице.
Данас у Вариводама и Гошићу живи углавном старије српско, повратничко становништво. Иако у летњем периоду дође нешто више људи, велики број чланова породица убијених још увек одбијају суочавање са болном прошлошћу и местима где су страдали њихови најближи.
Аутор: Вaска Pадуловић
Лист Извор бр. 101
1.10.2014.