У сребреничком селу Брежани данас је обиљежена годишњица страдања 32 лица српске националности, које су на данашњи дан прије 23 године побиле муслиманске снаге из Сребренице и околних села.

За овај злочин, као ни за остале злочине над Србима сребреничког краја, још нико није одговорао пред судовима, иако су жртве убијане на најсвирепији начин.
- "Прије 23 године овдје се десио стравичан злочин над српским народом и болно је што за то још нико није одговарао. Ово је један у низу злочина без казне почињених над Србима овог краја", рекао је на данашњем помену предсједник сребреничке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Младен Грујичић.
 

Он је истакао да неће одустати од борбе за истину и правду и да ће судови у БиХ морати да прихвате чињеницу да је на подручју Сребренице страдао и српски народ, а не само бошњачки, каква се слика једнострано намеће свијету.
- "Убијали су све што су стигли - жене, дјецу и старце да би протјерали све што је српско са овог подручја и етнички очистили сребреничку општину. Хашки трибунал и правосуђе БиХ, који су очито формирани да само суде Србима, мораће да почну да процесуирају и починиоце злочина у Брежанима и другим српским селима око Сребренице и Братунца", рекао је Грујичић.

Помену код споменика у Брежанима, који су преживјели мјештани подигли у знак сјећања и захвалности, поред родбине и пријатеља присуствовале су и делегације Борачке организације, као и српски представници власти у Сребреници. Преживјели овог масакра причају да су муслиманске снаге најприје опколиле село и започеле пуцњаву, уз урлање и убијање свих које су стигли.

Под окриљем ноћи и јутарње магле неки мјештани су успјели да побјегну у околне шумарке или да се сакрију у селу. Тако сакривени гледали су свирепа убиства недужног становништва. Заробљени су мучени, масакрирани и спаљивани, умирући у највећим мукама. Најстарија жртва тог масакра био је 88-годишњи Станко Милошевић, а најмлађа 15-годишњи Љубомир Јосиповић. Међу убијенима било је пет жена.

Милева Ранкић преживјела је напад на ово село, али је тог дана остала без синова - двадесетогодишњег Мирослава и двије године старијег Драгослава, као и мужа Милисава. Милева је изгубила вјеру у правосуђе и очекује да ће оне који су јој убили супруга и синове на кућном прагу стићи Божија правда.
- "Године пролазе, а нико не реагује и нико не одговара за убијену моју и невину дјецу многих Српкиња", прича ова мајка.

Милован Милошевић је тог дана остао без деветнаестогодишњег сина Видоја и оца Станка, који је имао 88 година. Због посљедица рањавања тог дана једва се креће уз помоћ штака. Достана и глухонијема Крстина Лазић и 23 године након страдања још се воде као нестале.

Село Брежани је, као и остала села у Подрињу у која су упале муслиманске снаге, у потпуности опљачкано и спаљено, а више од половине кућа још није обновљено. У Брежанима данас живи свега педесетак становника, док их је прије рата било 400.

Извор: СРНА
30.6.2015.