Недавно је са Сарајевском филмском фестивалу приказана ван конуренције само најава (трејлер) будућег филмског остварења режисера Радоша Бајића "Хероји Халијарда". Ријеч је о пројекту који још није у потпуности завршен (већи дио јесте), базиран на истинитом догађају из времена Другог свјетског рата.

У граду на Миљацки, али и широм Федерације БиХ медији су направили "земљотрес" односно пласирано је низ полуистина тј. лажи, јер се приказивање Дражиних четника не уклапа у званично тумачење историје по сарајевском естаблишменту.

Шта је заправо проблем?

Историја из доба средине 20. стољећа у нас Балканаца никако да се освијетли и размрси, јер очигледно је да то некоме одговара. Онима који започињу ратове и склапају мир. Оваква замагљена ситуација дуго времена не доприноси добро никоме, а поготво нама који опстајемо на овим просторима скоро два миленијума.

Чињеница чиста као суза јесте то да Ватикан жели уништење Православља, односно да нас све стави под своју шапу, да не кажем чизму. То није идеја од јуче нити од прије три деценије, већ још од Великог раскола 1054. Интензитет те агресије је некад јачи, некад слабији. Појавом Османлија крајем Средњег вијека на Балканском полуострву раширена је исламска религија у овим крајевима. Управо су Турци током своје ере на Балкану вршили насилну исламизацију односно потурчавање хришћанског становништва, највише Срба наравно. Тако у каснијем времену дошло до повећане бројности управо исламиста, који су чак од Јосипа Броза Тита добили вјерску категорију признату као националну 1971. године све са циљем распарчавања нашег националног корпуса.

Гледајући у муслиманском живљу некакву врсту савезника Ватикан их прагматично злоупотребљава, окреће их против Срба, што се врло добро видјело у Првом свјетском рату када су жандарске јединице у аустроугарској покрајини БиХ познате као Шуцкори вршили масовна злодјела према Православцима. Сем римокатолика у те ескадроне смрти су попуњавали управо муслимани.

"Ево зоре, ево дана..."

Слично је било и током Другог свјетског рата, када је мноштво муслимана сачињавало "Ханџар дивизију", "Црну Легију"... те за интересе врхушке наци-фашистичке Независне Државе Хрватске извршавало бројне покоље над Србима, Ромима и Јеврејима, а што се претворило у незапамћени геноцид.
У завршној фази Другог свјетског рата, када је Хитлерова коалиција доживљавала поразе на свим фронтовима, а Савезници са Истока, Запада и Југа силовито надирали ка Берлину... хрватски и муслимански кољачи у одорама НДХ почињу да прелазе на страну Титових партизана. Врховна команда ПОЈ их је радо примала и то је дакако ојачало партизански покрет.

Парадокс или не, али Брозов режим никада није извршио денацификацију и дефашистизацију код Хрвата и муслимана. Код Срба је био другачији проблем, односно идеолошка различитост. Мноштво Срба је хтјело останак монархије и капиталистичко друштвено уређење. Зато је "црвени терор" од комунистичке власти настављен и након 1945. јер су класни непријатељи постали "народни".

Иако су јединице Југославенске Војске у Отаџбини биле регуларна армија једне земље у окупацији са Владом у избјеглиштву, призната и од Савезника, Титови комунисти су у њима видјели противнике баш због идеолошких супротности.

Дража у друштву Американаца

Да није тако... не би ни дошло до Операције Халијард (Ваздушни мост), тајна акција спашавања војних пилота америчке и британске авијације које су дејствовале по њемачким снагама на Балкану 1943-1944. Нажалост нацистичке дивизије су претрпиле минималне губитке, док су тепих бомбе убијале мноштво Срба, тачније Савезници су бомбардовали насеља (Ниш, Крагујевац, Лесковац, Сарајево, Београд, Подгорица, Приштина, Митровица, Нови Сад...итд) гдје су Срби имали већину.

Америчко-британски пилоти чији су авиони погогођени изнад Поморавља и Подриња су по инструкцијама долазили у Прањане изнад Чачка, јер је ту било сигурно. Тачније, Дражини четници су ту имали некакав шумски аеродром, који је служио да се спасени пилоти пребаце у Италију, која је већ била ослобођена од дикатора Бенита Мусолинија.

Према неким процјенама спасено и пребачено је око 500 пилота. Америчка врховна команда је ово изузетно цијенила. Међутим, то је био само амерички прагматизам - пуко користољубље, јер су они све учинили да Тита доведу на власт како би касније уништили Србе. Доказ томе је уцјена Британаца у Лондону према краљу Петру II Карађорђевићу, који је морао да се одрекне генерала Драже, а јединице ЈВуО приклоне Врховном штабу ПОЈ, односно Титу.
Заслугом Црвене армије крајем љета 1944. са источне стране Дрине партизани су остварили премућство над ЈВуО и направили критичну масу за даље напредовање ка Алпима, односно сламање НДХ. Генерал Дража Михаиловић није хтио у прогонство већ се крио у источној Босни.

У тајној акцији ОЗНЕ којом је руководио Александар Лека Ранковић, Дража је ухваћен под неразјашњеним околностима марта 1946. у околини Вишеграда. Суђено му је у Београду у монтираном процесу гдје је било сулудо очекивати било какву временску казну. Парадокс или не, али је генералу Дражи стављено на терет "сарадња са окупатором", при чему нико није смио да помене награду коју су њемачке окупационе снаге и Србији расписали за Дражом у виду 100.000 рајхмарака, ономе ко га нађе живог или мртвог.

Смртна казна над Михаиловићем је извршена 17. јула 1946. на непознатој локацији у Београду. Сигурносне службе и данас то чувају као строгоповјерљиву тајну.

Само двије године касније Орден легије части (највише војно одликовање САД) је додјељено управо генералу Драгољубу Михаиловићу због успјеха у Операцији Халијард.

На све ово сарајевске власти деценијама замуцкују или пак ћуте. Папагајски понављају да је ријеч о пресуђеном ратном злочинцу из Другог свјетског рата, али интересанто је да прећуткују да је одлуком Вишег суда из Београда 2015. Михаиловић рехабилитован. Такође, њихово лицемјерство се огледа у томе што је њихов идол тј. Отац нације - Алија Изетбеговић два пута осуђиван ради ширења клеро-фашистичких идеја и националне мржње од тог истог комунистичког суда у Југославији.

Да није тако како јесте, да ли би амерички амбасадори у Србији долазили у Прањане поткрај септембра већ годинама? Не би... знају то добро и сарајевски букачи.

Зато је градоначелница Бењамина Карић и тражила оставке руководства СФФ, да јој не квари идилу у БиХ... јер би другачије морали да мјењају комплетан не само школски програм, већ и телевизијски гдје би након 78 година истина изашла на видјело. Плус што би у таквом случају мноштво босанских муслимана кренуло пут враћања вјери прађедовској, што и јесте у многим случајевима разлог цијукања муслиманског руководства у БиХ.

Држава каква-таква, коју може срушити један кратки исјечак спада у оно што дјеца кажу "банана-држава", хтјела то градоначелница Бењамина да каже на глас или не. Заправо, промјеном одређених геостратешких и економских прилика у Европи и свијету руши се и њихова реторика као кула од карата, односно држава која почива на лажима, а нација на кризи идентитета.

Написа: Чуле
23.08.2023.