Филм, радног наслова "Чико, ја сам жив немој да ме убијеш...." у основи је прича Драгана Васића.

Као 12-годишњак једини је преживјели из групе мјештана Ледића која је бјежала из села пред нападом муслиманско-хрватских снага тзв. Армије Босне и Херцеговине и ткз. Хрватских Одбрамбених Снага (ХОС).

Његово свједочење је непроцјењиво. Иако тешко рањен, видио је ко је пуцао на ненаоружане цивиле: жене, дјецу. Чудом је преживио стрељање, а то што је остао у животу може да захвали једном муслиманском војнику, који га је рањеног одвео у њихову ратну болницу.

Детаљи са снимања филма

У филму говоре и преживјели Срби из Ледића који се из села изашли правцем ка тада Српском Сарајеву. Група у којој је био Драган Васић ишла је супротним правцем, ка Калиновику и сви су осим њега настрадали.

Свједочења су снимљена у студију РТРС у ИТЦ Источном Сарајеву, на посебно припремљеној сценографији која садржи фотографије 24 убијена цивила из Ледића.

Дио кадрова за потребе филма снимљен је камером и дроном у Ледићима, а планирано је и снимање играних сцена чија је драматизација урађена на основу свједочења Драгана Васића.

За те потребе ангажовано је 15 статиста, велику помоћ пружио нам је МУП Републике Српске, односно ПУ Источно Сарајево, као и бројни појединци.

Злочин над Србима из села Ледићи, који се десио почетком јуна 1992. године до данас није судски процесуиран. Најмлађа жртва био је 18 мјесечни Милун Тешановић, најстарија 92-годишња Иконија Васић. Убијена су дјеца Данијела Тешановић, Драгомир Тешановић и Слађана Секуловић.

Професионална, али људска и морална обавеза наше телевизије да у овом "формату", снимањем документарног филма сачувамо сјећања на злочин који је "црним" словима записан у свијести сарајевских Срба.

На филму раде сниматељи, продуцент, реализатор и монтажер из ИТЦ РТРС Источно Сарајева.

Аутор филма је Гвозден Шарац. Наредних мјесеци филм би требао бити завршен и премијерно приказан у програму РТРС.

(rtrs.tv)