Судија Жупанијског суда у Загребу Иван Турудић пресудио је да бивши припадници хрватске полицијске антитерористичке јединице Лучко, Франо Дрљо и Божо Крајина, нису криви за злочин у српском селу Грубори који се догодио 1995. године након хрватске „Олује“. Судско веће закључило је да тужилаштво није понудило довољно чињеница којима би доказало њихову кривицу.
Поновљено суђење започело је 15. фебруара након што је двојка у јуну 2014. године ослобођена оптужни и након што је Врховни суд уважио жалбу тужилаштва које је затражило ново суђење пред измењеним судским већем. Међутим, судија Иван Турудић није променио одлуку свог претходника Здравка Мајеровића, која је и онда, а и сада гласи, да нема доказа да су Дрљо и Крајина одговорни злочин у Груборима.
Оба окривљена припадника АТЈ Лучко остала су при својим ранијим исказима у којима су порицали кривицу. Дрљо је, између осталог, изјављивао и да га злочин описан у оптужници „згражава као часника, вјерника и човјека“.
Ко је онда побио српске цивиле у Груборима и запалио њихове домове питање је на које ово суђење није дало одговор и које ће и даље остати да виси у ваздуху и на које јавност вероватно никада неће добити одговор.
За злочин у Груборима, који се догодио уочи проласка „Влака слободе“ којим је државни врх након „Олује“ ишао за Сплит, судило се и Игору Бенети, али је он у априлу 2011. године пронађен обешен у шуми поред Отишића. Иако је полиција у извештају навела како се ради о самоубиству Жељко Сачић, који је у одвојеном поступку био осумњичен да није предузео ништа како би злочин спречио нити казнио починиоце и који је и на овом суђењу поново испитан, тада је јавно изразио сумњу да је Бенета убијен.
Поред Сачића на поновљеном, као и на првом суђењу, испитан је читав низ бивших специјалаца и њихових заповедника све до ратног заповедника целе специјалне полиције Младена Маркача. Маркач је рекао да га за Груборе нико није питао све до 2001. године иако је припремио опсежан спис са изјавама свих теренских заповедника.
Сведоци су говорили и о могућим манипулацијама извештајима па је тако бивши заповедник јединице Јосип Челић у оба поступка казао да је први извештај писао према ономе што су му пријавили заповедници група на терену, други по Сачићевом диктату, а трећи по повратку у базу у Лучком.
Франу Дрљу тужилаштво је теретило за непосредно почињење злочина над шесторо цивила као и за неспречавање подређених у убијању цивила и паљењу њихових кућа, а Божу Крајину за командну одговорност. Њих двојица били су осумњичени и због злочина у селу Рамљани, а загребачко Жупанијско државно тужилаштво је истрагу у том случају обуставило у јануару .
Подсетимо још једном, у Груборима су убијени српски цивили Ђуро Карановић (45), Милош Грубор (80), Јово Грубор (65), Марија Грубор (90) и Милка Грубор (51). Неки су убијени хицима из ватреног оружја, неки хладним оружјем док је једно тело било запаљено. На суђењу Чермаку УН-ов представник Едвард Флин сведочио је да је 25. августа 1995. био у Груборима након убиства српских цивила су запаљене куће још гореле.
Пар дана касније Чермак им је рекао да су ти људи убијени у борбеним деjствима, јер су Грубори наводно, били четничко упориште. Обећао је истрагу, али десет дана касније, на другом спрату куће у којој је Флин тада нашао убијеног човека, чауре од метака још увек су биле на поду. Из тога је закључио да о злочину није вођена никаква истрага.
Славко Бубало
Извор бр. 137.
2.3.2016.