Замагљивање историје: Ко је ослободио Загреб 1945. године - www.zlocininadsrbima.com

9. мај 2022.


ЗАМАГЉИВАЊЕ ИСТОРИЈЕ: КО ЈЕ ОСЛОБОДИО ЗАГРЕБ 1945. ГОДИНЕ


Дана 10. априла 1941. године, њемачке јединице су без отпора ушле у Загреб.


Улазак Њемаца у Загреб 1941.

Био је то јединствен примјер да су у некој земљи на коју је извршена агресија, окупатори дочекивано са цвијећем и пјесмом. Краљевина Југославија је тада раскомадана између Хитлерових сателита и свако је добио свој "колач". Највећи дио је припао клеро-фашистичкој Независној Држави Хрватској која је проглашена истог дана, односно сама НДХ је сачињена већином од србског етничког простора.

Чињенице говоре да је НДХ створена по благослову Ватикана, а директиве је добијала од Римске курије. На чело те марионетске творевине је постављен поглавник Анте Павелић, пријератни емигрант и дисидент.

Римокатолички свећеници и фратри су предвођени кардиналом Алојзијем Степинцем били носиоци геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима. Жртве су убијане, хапшене и мучене гдје год је била прилика за то, али су основани и концентрациони логори (Јасеновац, Јадовно, Даница, Крушћица, Стара Градишка, Тења, Ђаково, Лоборград, Сисак, Јастребарско...).

Хрватским фашистима су се у истребљивању Срба придружили и муслимански, популарно названи "хрватско цвијеће". Они су имали своје јединице као што су: Ханџар дивизија, Муслиманска милиција итд.

Загреб је четири године био као октопод који је са хиљаду својих руку од Дрине до Жумберка и од Драве до Јадрана давио и уништавао све што је имало везе са Србством и Православљем. Страшни покољи су направљени у: Дракулићу, Драксенићу, Старом Броду, Глинској цркви, Банском Грабовцу, Садиловцу, Бихаћу, Мостару, Ливну, Госпићу, Купресу, Шиду, Вуковару, Петровој Гори...

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат * Стјепан Саркотић

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани * Стјепан Дуић

Црна Романија

МЕЂУ
РАТНО
ДОБА

Велебитски устанак * Софијска декларација * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

 

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић * Дивосело

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо * Логор Госпић

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Стари Брод * Мирослав Филиповић

Сисак * Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати * Шид

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Међеђа * Гаравице * Усташе

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков * Динко Шакић

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић * Пискавица

Славко Квартерник * Јуре Францетић * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Даница Праштало

Калати * Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Дамјан Штрбац * Петар Дабробосански * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак * Драксенић

Виктор Гутић *

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар * Стево Крајачић

Тајни досије Тито * Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Звонко Бушић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Делнице * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја * ГрубориОркан

Медачки џеп * Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице * Паулин Двор

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Иван Кораде * Олујић

Добросав Парага * ОткосКорански мост * Анте Готовина * Афера Шпегељ

Миливој Петковић * Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка *  

Божићни Устав * МаксимирТомислав МерчепЗадар * Јанко Бобетко

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Логор Керестинец * Благо Задро

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш * Сплит

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић * КнинОсијек

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владимир Миланковић

Мирослав Туђман * Малешевић * 72. бојна *

 

Међутим, како су се геостратешке оклоности на европском континенту промјениле 1943-1944 у смислу што је Црвена армија успјела да изгони Вермархт из СССР, а англо-саксонске снаге отворе Јужни и касније Западни фронт... тако се и на Балкану мјењале прилике. Мноштво усташа и домобрана прелази код Брозових партизана јер су вијдели да ће НДХ и Хитлерова коалиција изгубити рат, па нису хтјели да буду на страни поражених.

Почетком 1945. године Врховни штаб ПОЈ сачио је план продора у западне дијелове Југославије и сламања Павелићевог режима. Тако су многе партизанске јединице послате у Војводину, Славонију и западну Босну како би почистиле усташке пуковије.


Штаб Друге армије ПОЈ у послу:
Коча Поповић са сарадницима

Дана 8. маја 1945. године прешавши ријеку Саву, око 10:30 сати припадници ударне 45. дивизије (мобилисани у јужном Поморављу) са три бригаде: 20, 23, и 24. бригада. Штавише, може се са сигурношћу рећи да је II и III батаљон те 20. бригаде ступио у градску черврт Трње, ушао у радио-станицу. Тек касније са стране пристиже славонска 28. дивизија и поподне босанско-крајишка 39. дивизија... 

Иначе, читавом операцијом је управљао генерал-пуковник Коча Поповић, командант Друге армије ПОЈ, а све те јединице су биле у под његовим заповједништвом. Борбе за Загреб су заиста вођене, само не са истим интензитетом као рецимо на Сремском фронту неколико мјесеци раније.

Деценијама након рата се стидљиво причало о операцији ослобађања Загреба, јер је Хрватима набијен комплекс. Тачније било је јако тешко признати чињеницу да град Загреб нису ослободиле хрватске јединице у ПОЈ, већ србске, односно како они сами тумаче "србијанске".

Разлог томе је што су такође пукови Војске Краљевине Србије и у јесен 1918. године србски војник - геџа, дошао све до Клагенфурта гдје је забијен барјак слободе. Годинама доцније су се хрватски политичари ругали између два свјетска рата у Народној скупштини том првом ослобођењу и увредљиво поредили ослободиоце са свињама.

Посљедњих година овај датум 8. односно 9. мај у Хрватској је готово небитан, јер му придаје пажње врло мали број грађана и удружења. Државни апарат је више инертан, него што истински показује интересовање за обиљежавање антифашистичких вриједности, док процес дефашизтизације друштва није ни урађен задњих 75 година.


Митинг ослобођења - 11. маја 1945.

Најзнимљивије ми је мишљење о свему томе од генерала Ивана Шибла, некадашњег политичког комесара Десетог корпуса ПОЈ:
- "Тај улазак Посавског одреда у Загреб чак ни историјографија не узима у обзир. Неважан је и једва помена вредан".

Овај текст је написан да будућа покољења добро размисле ако им икада неко буде нудио или пак насилно натурао некакве државно-правне везе са Хрватима и осталим јужнославенским народима... поготово на оним "равноправним" основама, како је то било у прве двије Југославије.

 

Написа: Чуле
09.05.2022.





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 61  пута
Број гласова: 5


Tags:
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
ANTE PAVELIC
USTASE DOMOBRANI
KOCA POPOVIC
MAJ 1945
SLAVONSKI ODREDI
JUZNOMORAVSKA DIVIZIJA
GRAD ZAGREB
APRIL 1941
PARTIZANSKE BRIGADE
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
NASELJE TRNJE
SAVSKI MOST
IVAN SIBL
TITOVI GENERALI


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Oперација Викинг: Крвави пут изнад Поларног круга

Извештај из Јасеновца: Будите под крошњом српских мученика

Сећање на Александра Берића, хероја одбране Краљевине Југославије

Преживели логораши траже усвајање резолуције о осуди геноцида у НДХ

Сјећање на савезничко бомбардовање Подгорице јуна 1944. године

Тајна једне Сплићанке: Од дјеце кријем да сам Српкиња и да ми је отац из Пребиловаца

Коме смета филм "Дара из Јасеновца"?




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Замагљивање историје: Ко је ослободио Загреб 1945. године
Објављено: 9. maj 2022.     Има 62 прегледа и 5 гласова.

Избјегавање амбасадора Мајкла Марфија да посјети стратишта Срба у Сребреници
Објављено: 16. april 2022.     Има 72 прегледа и 5 гласова.

Заглупљеност Срба европским вредностима или туга због Евровизије
Објављено: 15. maj 2022.     Има 82 прегледа и 10 гласова.

Нисте се никад ни покајали
Објављено: 24. mart 2022.     Има 94 прегледа и 0 гласова.

Култура лажирања: Муслиманска пропагадна надувава број убијене дјеце у Сарајеву деведесетих година
Објављено: 7. maj 2022.     Има 119 прегледа и 5 гласова.

Skip Navigation Links