9. мај 2022.
ЗАМАГЉИВАЊЕ ИСТОРИЈЕ: КО ЈЕ ОСЛОБОДИО ЗАГРЕБ 1945. ГОДИНЕ
Дана 10. априла 1941. године, њемачке јединице су без отпора ушле у Загреб.
Улазак Њемаца у Загреб 1941.
Био је то јединствен примјер да су у некој земљи на коју је извршена агресија, окупатори дочекивано са цвијећем и пјесмом. Краљевина Југославија је тада раскомадана између Хитлерових сателита и свако је добио свој "колач". Највећи дио је припао клеро-фашистичкој Независној Држави Хрватској која је проглашена истог дана, односно сама НДХ је сачињена већином од србског етничког простора.
Чињенице говоре да је НДХ створена по благослову Ватикана, а директиве је добијала од Римске курије. На чело те марионетске творевине је постављен поглавник Анте Павелић, пријератни емигрант и дисидент.
Римокатолички свећеници и фратри су предвођени кардиналом Алојзијем Степинцем били носиоци геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима. Жртве су убијане, хапшене и мучене гдје год је била прилика за то, али су основани и концентрациони логори (Јасеновац, Јадовно, Даница, Крушћица, Стара Градишка, Тења, Ђаково, Лоборград, Сисак, Јастребарско...).
Хрватским фашистима су се у истребљивању Срба придружили и муслимански, популарно названи "хрватско цвијеће". Они су имали своје јединице као што су: Ханџар дивизија, Муслиманска милиција итд.
Загреб је четири године био као октопод који је са хиљаду својих руку од Дрине до Жумберка и од Драве до Јадрана давио и уништавао све што је имало везе са Србством и Православљем. Страшни покољи су направљени у: Дракулићу, Драксенићу, Старом Броду, Глинској цркви, Банском Грабовцу, Садиловцу, Бихаћу, Мостару, Ливну, Госпићу, Купресу, Шиду, Вуковару, Петровој Гори...
Међутим, како су се геостратешке оклоности на европском континенту промјениле 1943-1944 у смислу што је Црвена армија успјела да изгони Вермархт из СССР, а англо-саксонске снаге отворе Јужни и касније Западни фронт... тако се и на Балкану мјењале прилике. Мноштво усташа и домобрана прелази код Брозових партизана јер су вијдели да ће НДХ и Хитлерова коалиција изгубити рат, па нису хтјели да буду на страни поражених.
Почетком 1945. године Врховни штаб ПОЈ сачио је план продора у западне дијелове Југославије и сламања Павелићевог режима. Тако су многе партизанске јединице послате у Војводину, Славонију и западну Босну како би почистиле усташке пуковије.
Штаб Друге армије ПОЈ у послу:
Коча Поповић са сарадницима
Дана 8. маја 1945. године прешавши ријеку Саву, око 10:30 сати припадници ударне 45. дивизије (мобилисани у јужном Поморављу) са три бригаде: 20, 23, и 24. бригада. Штавише, може се са сигурношћу рећи да је II и III батаљон те 20. бригаде ступио у градску черврт Трње, ушао у радио-станицу. Тек касније са стране пристиже славонска 28. дивизија и поподне босанско-крајишка 39. дивизија...
Иначе, читавом операцијом је управљао генерал-пуковник Коча Поповић, командант Друге армије ПОЈ, а све те јединице су биле у под његовим заповједништвом. Борбе за Загреб су заиста вођене, само не са истим интензитетом као рецимо на Сремском фронту неколико мјесеци раније.
Деценијама након рата се стидљиво причало о операцији ослобађања Загреба, јер је Хрватима набијен комплекс. Тачније било је јако тешко признати чињеницу да град Загреб нису ослободиле хрватске јединице у ПОЈ, већ србске, односно како они сами тумаче "србијанске".
Разлог томе је што су такође пукови Војске Краљевине Србије и у јесен 1918. године србски војник - геџа, дошао све до Клагенфурта гдје је забијен барјак слободе. Годинама доцније су се хрватски политичари ругали између два свјетска рата у Народној скупштини том првом ослобођењу и увредљиво поредили ослободиоце са свињама.
Посљедњих година овај датум 8. односно 9. мај у Хрватској је готово небитан, јер му придаје пажње врло мали број грађана и удружења. Државни апарат је више инертан, него што истински показује интересовање за обиљежавање антифашистичких вриједности, док процес дефашизтизације друштва није ни урађен задњих 75 година.
Митинг ослобођења - 11. маја 1945.
Најзнимљивије ми је мишљење о свему томе од генерала Ивана Шибла, некадашњег политичког комесара Десетог корпуса ПОЈ:
- "Тај улазак Посавског одреда у Загреб чак ни историјографија не узима у обзир. Неважан је и једва помена вредан".
Овај текст је написан да будућа покољења добро размисле ако им икада неко буде нудио или пак насилно натурао некакве државно-правне везе са Хрватима и осталим јужнославенским народима... поготово на оним "равноправним" основама, како је то било у прве двије Југославије.
Написа: Чуле
09.05.2022.
Оцените нам овај чланак:
Посећено је:
61 пута
Број гласова:
5
Tags:
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
|
|
|
|
|
| | | |
Поделите ову вест, нека се чује истина...
Прочитајте још текстова од истог аутора: