Нешто крупно догађа се на линији Београд - Ватикан. Тајна дипломатија затегнута је као најтања жица на тамбури и све се последњих месеци убрзава. Министар иностраних дела државе Србије, Ивица Дачић, примио је прошле недеље у Београду секретара Свете столице за односе с државама, надбискупа Доминика Мамбертија, и након састанка изјавио да је папин долазак у Србију државни интерес ове земље. Председник Николић, на изненађење многих, такође се састао с Мамбертијем и након тога отишао корак даље од Дачића; казао је да ће му бити драго да као председник Србије пожели добродошлицу папи. Значи, готова ствар: ето папе међу Србима!

Не. Да би дошао у Србију, папа претходно мора да добије благослов Српске православне цркве, а то, засад - подвлачим, засад - није ни у наговештају. Тачније, СПЦ се око тога не изјашњава, бар не на адреси Светог синода. Истина, посета папе може да се изведе и мимо Српске православне цркве, с обзиром на то да Ватикан у међународном праву има статус државе, папи су подређене законодавна, судска и извршна власт, па би у оваквој пројекцији улогу домаћина могао да одигра председник Николић.

Kакве су шансе да папа у догледно време слети у Београд? Шта то може да донесе Србији на међународном, а шта на унутрашњем плану? Kако ће реаговати Српска православна црква?

Доласком папе у Београд Србија би, ту нема дилеме, додатно поправила позицију у међународној заједници, посебно код држава с католичком већином, при чему се не сме занемарити огроман, готово несагледив утицај Ватикана у политичком и пословном свету. Али... ко год да је на власти у Београду, тај у овом случају, неће контра става Српске православне цркве, да не кажем народа. То је незамисливо. Шта у вези с тим питањем можемо да очекујемо од СПЦ?

Историјски оквир језиво је крвав: Јадовно, глинска црква, Дракулић код Бањалуке, Јасеновац... стотине хиљада побијених Срба и на сваком стратишту остао је и белег Kатоличке цркве. Синдром Мирослав Мајсторовић Филиповић. Према документованим налазима, поименичним навођењем, Kомисија за злочине НДХ, међународног карактера и састава, утврдила је да је 1.400 свештених лица Kатоличке цркве окрвавило руке брутално радећи на циљевима усташке државе. Шта с тим? Kако то превазићи? Постоји ли начин?

У међувремену, догодило се нешто од немале важности за разумевање ове приче: патријарх Српске православне цркве, Иринеј, послао је у име СПЦ писмо Ватикану у којем се тражи обустава поступка канонизације Алојзија Степинца. Идентично је урадио и Томислав Николић.

И још нешто, не могу мали (или малобројни) народи без великих. Православни свет нема врховног верског поглавара, али Срби православци знају да једну тако крупну одлуку, каква је долазак папе у Београд, не могу донети без сагласности Московске патријаршије.



Извор: Новости
4.7.2014.