Данас је 25. децембар... већини људи овај дан на планети познат по томе што Римокатолици славе рођење Христово - Божић. Малом броју људи овај дан открива нека чудна, да не кажем мрачна, сећања из релативно скорије прошлости, које су итекако имале утицај на Европљане, али и човечанство уопште. Али да кренемо редом.
1989. године после децембарских "демократских" промена у Румунији збачен је са власти Николае Чаушеску. Државник који је више од две и по деценије суверено владао нашим суседима и успео нешто што је мало коме на планети пошло за руком. Успео је да врати све румунске спољне дугове! Марта 1989. године спољни дуг Социјалистчке Републике Румуније износио је 0,00 USD. Ко не верује, нека провери.
Заправо, лондонски банкари када су и видели да ће Чаушеску успети у својој намери да врати све дугове и на тај начин Румунија постане слободна, а не њихова колонија почели су да убацују масовно шпијуне америчке и британске обавештајне службе у Румунију, где су од свог крвавог новца поткупљивали многе службенике и на све начине подиривали Румуне и све друге народе који су живели у тој карпатској републици.
Наивни румунски народ није веровао шта значи слобода, шта значи живети без јарма банкара. Насели су на западно бљештавило и сјај Холивуда. Високи официри Секуритатеа, румунске обавештајне службе, потпомогнути агентима ЦИА и МИ6 су извели државни удар, те 22. децембра 1989. а онда га је три дана касније заједно са супругом Еленом преки Војни суд Румуније по хитном поступку осудио на смрт стрељањем, што је извршено одмах.
И данас се у Румунији о овом преврату са шапатом. Многе ствари нису никада објављиване, јер када би се клупко почело одмотавати не би се ланац зла зауставио у Темишвару, већ у Вашингтону, Франкфурту и Лондону.
1991. године у гробној тишини московског Кремља Михаил Горбачов, лидер Совјетског Савеза, посрнуле суперсиле подноси оставку. Напустио је престол и одмах су са Запада почеле да пристижу честитке. Шта више, он је од самог почетака био миљеник Запада... годину дана раније добио је ласкаво признање Нобелова награда за мир. Наредних година дотични се пресељава преко Пацифика у Обећану земљу, где "тече мед и млеко".
Један од послова којим се тамо он бавио јесте реклама за пица компанију. Такође један незабележен гест. Напустити место председника суперсиле, а отићи у земљу својих непријатеља да би рекламирао пице.
Горбачов ће остати упамћен по неколико ствари. Повукао је војску из Авганистана држава у централној Азији где је беснео грађански рат.
Ради се о томе што многи путеви наркотика почињу одатле, те је Авганистан био посебно интересантан банкарима, који су у томе видели свој "златни рудник". Црвена армија под његовом комадном је понижено напустила Источну Немачку и остале земље Варшавског пакта. Берлински зид као симбол Совјетске моћи и доминације у Европи срушен је новембра 1989. године. И док је садашњи руски председник Владимир Путин запомагао из Дрездена да Руси спрече провалу Немаца у зграду Штазија (источнонемачка обавештајна служба) и КГБ-а, Михаил Горбачов је остао и нем и глув. Нико из Москве није реаговао на те вапаје.
Помало чудно је било Горбачовљево "флертовање" са западним лидерима, као нпр. Маргарет Тачер, британска премијерка; Роналд Реган, председник САД; Хелмутом Колом, канцеларом Немачке итд. у другој половини 1980-их година, из простог разлога што су западни медији деценијама у Совјетском Савезу видели Црвеног Ђавола, те су Русе оптуживали за многа злодела и тероризам, кршење људских права и сл.
Ово се може објаснити само једном чињеницом. Да је Михаил Горбачов, као и његови претходници (лидери СССР-а) био слуга банкарског картела и његов задатак јесте био да сломи тј. докрајчи Русе, односно Совјетски Савез, баци га на колена и потом оде са историјске сцене. Успешно је он то одрадио, више него успешно. Русији су деценије требале да се врати на место суперсиле.
1997. године на другом крају света у Карипском мору, свега 250 км јужно од обала САД прослављен је јавно, после три деценије римокатолички Божић, по налогу лидера Фидела Кастра. Апсурд је управо у томе што је Куба социјалистичка република, односно држава која почива на атеизму (неверовање у Бога). Тим чином је Фидел показао да је он још један успешан ђак из банкарске школе.
Пре него му је синула идеја о комунистичким идејама био је националистички оријентисан лик, где је чак заглавио у затвору после неуспешног напада на једну касарну. Одласком у САД средином 1950-их променио је начин размишљања и идеологију. Није познато са киме се тамо у САД састајао, али се из његових каснијих потеза, тј. одлука то види. Неколико пута је угостио врховног поглавара Римокатоличке цркве, што и не чуди пошто је завршавао две језуитске, католичке школе у младости.
У чему је "успех" код Фидела Кастра?
Дотични се заједно са Че Геваром, залагао за ослобађање латиноамеричких земаља од колонијалног ропства који су им банкари наметнули преко САД. На Куби је та социјалистичка револуција успешно изведена новембра 1959. године... Касније су амерички грађани плашени са Кубом као великим злом и могућност да Кубанци изврше агресију и покоре читаве САД, што је свој врхунац имало 1962. године, али је и настављено и наредних деценија. Апсурд је у томе што Кубанци то никада нису ни помишљали, а камоли спровели у дело јер су били превише сиромашни за тако нешто.
Али је то била прилика да се пореским обвезницима извлаче на леп начин паре за финансирање наоружања, односно одржавања Хладног рата.
Иначе, када је Че Гевара отишао у родну Боливију са истим намерама, да подигне социјалистичку револуцију, бива убијен од америчких шијуна 1967. године. Социјалистичке револуције се подуижу само онде где то банкари дозволе, где пошаљу своје проверене људе, који су прошли њихове обуке.
Као што се даје приметити: Зло никад не спава, па чак ни на овај њихов "празник".
Томислав Б. Ковач
25.12.2017.