Крајем 2007. српско Тужилаштво за ратне злочине је окончало истрагу и издало потерницу против 34 припадника ОВК због ратних злочина у Оптеруши. Међутим, Интерпол не реагује на потернице српских органа када су у питању Албанци са Косова, каже за „Вести“ Драгољуб Станковић, заменик тужиоца за ратне злочине Србије, објашњавајући зашто ни након 16 година од убиства осморице српских цивила, киднапованих у том селу, нема осуђених.
Отежана сарадња: Драгољуб Станковић
Пред српским судовима води се процес против Синана Морине, коме се већ судило, али је након ослобађајуће пресуде у првом степену, побегао.
- Против њега је у току главни претрес. Наше судско веће није поверовало исказима сведока, па је ова особа у првом степену ослобођена и пуштена из притвора. По жалби, поступак је враћен на поновно суђење. Окривљени је побегао и сада је расписана потерница за њим, каже Станковић.
Испоручени Приштини уместо Београду
Какав је став страних држава према српским потерницама илуструје случај Зефај Виктора, Гаши Мухарема и Ношај Фарука.
За њима је издата потерница 2007. због ратних злочина над Србима. Три године касније албански судија формирао је предмет и издао потрагу за њима. Јула 2011. сва тројица су истовремено ухапшена – један у Македонији, други у Италији, а трећи у Аустрији. И шта се десило? Сви су испоручени суду на Косову, уместо Београду. Провели су неколико месеци у притвору, а онда је тужилац одустао и поступак је обустављен, прича Станковић.
За ратни злочин у Оптеруши, Врховни суд Косова, којим председава судија Еулекса, недавно је осудио двојицу припадника тзв. Ораховачке групе на казне од по две године затвора, што је три године испод минимума за дела ратног злочина против цивила. Осуђени су тврдили да нису били у селу када се злочин догодио, али је током суђења установљено да то није истина. Станковић сматра да „није било услова да им се ублажи казна“.
Казна само пет година
- Српско тужилаштво је тужиоцу Еулекса предало расположиве доказе који се односе на ту двојицу. Сведочиле су исте особе које су сведочиле и у Београду. Еулексов судија је, за разлику од нашег суда, тим сведоцима поверовао, исказе оценио релевантним и осудио их на по пет година затвора, али је Врховни суд Косова казне смањио на по две године – подсећа Станковић.
Тај суд није поставио проблем убиства Срба који су у Оптеруши заробљени 18. јула 1998. На питање да ли је са Еулексом било говора о суђењу одговорнима за судбину цивила чији су остаци пронађени у масовној гробници Волујак, Станковић каже да се о томе разговарало, али да „Еулекс није могао доћи до других особа које су извршиле злочин у Оптеруши“.
Он додаје да не постоји законски оквир за сарадњу два тужилаштва, који би подразумевао у потпуности преузимање доказа и оптужница које је извело српско тужилаштво.
Без надлежности на КиМ
На територији КиМ српско Тужилаштво за ратне злочине фактички нема надлежност. Све радње се предузимају искључиво преко Еулекса, што одуговлачи процес јер захтева обимну и дуготрајну администрацију. Проблем је одлазак и боравак наших људи који због безбедности подлежу „посебном режиму“, а све то компликује и утиче на квалитет извођења доказа. Присуство припадника Еулекса је обавезно, нарочито код испитивања сведока које се обавља уз превод на енглески језик – каже Станковић.
- Међународни суд Еулекса нема могућности да прихвати као доказ оно што прибави тужилац за ратне злочине у Београду. Специјално тужилаштво може да прихвати оптужницу нашег Тужилаштва, али је тада третира као захтев за спровођење истраге, и мора сам да понови извођење доказа које смо ми већ извели, па тек након тога да подиже своју оптужницу, наводи Станковић.
Кључни сведок Зогај нађен мртав у Немачкој
Он додаје да је српско Тужилаштво сарађивало са Еулексом у процесу против Фатмира Љимаја (који је ослобођен након што је кључни сведок Агим Зогај нађен мртав у парку у Немачкој).
- Осим писане документације која се тиче убијених у Клечки априла 1999, обезбедили смо присуство седам сведока из Србије. Ипак, прошле године Основни суд у Приштини ослободио је Љимаја, чиме су други пут он и још девет бивших бораца ОВК ослобођени кривице. Томе је допринело неадекватно и трапаво реаговање тужиоца Еулекса који није успео да заштити кључног сведока, а његов исказ учини валидним. Сведок је наводно извршио самоубиство, а дати исказ због формалних разлога судско веће није могло узети у обзир, каже Станковић.
Било је, додаје, асистенције и у другим предметима, као што је случај Ганија Гашиија и Ђелоша Краснићија осуђених на 17 и седам година затвора због злочина у Глоговцу, као и у случају тројице припадника тзв. Лапске групе осуђених на по пет година затвора.
Аутор: Ј.Л.Петковић
Извор: vesti-online.com
22. 11. 2014.