Изјава Михајловић (Мијатовић) Сретена о злочинима албанских терориста у Новом Селу - www.zlocininadsrbima.com

21. фебруар 2020.


Изјава Михајловић (Мијатовић) Сретена о злочинима албанских терориста у Новом Селу


Грађанин Михајловић Сретен, рођен 05.10.1950. године у Новом Селу, општина Косовска Витина, од оца Светозара и мајке Дарине, Србин, држављанин СРЈ, са местом боравка у Новом Селу, општина К.Витина, сада расељено лице, са боравком у с.Содерце, општина Врање, је дана 25.10.199. године у 14:00 часова овлашћеном службеном лицу ЦРДБ Врање у смислу чл. 151, став 2 ЗКП, добровољно дао следећу:

 

ИЗЈАВУ

 

Дана 15.06.1999. године супруга Јагода и син Милисав су заједно са осталим Србима из Новог села у колони кренули у правцу Гњилана и Врања да би избегли малтретирање и терор од стране шиптарских терориста. Код куће сам остао сам, а у суседној кући је остао и мој брат Станојко, такође сам.

 

Око 19,30 часова истог дана у двориште куће мог брата дошла је група од шест терориста, и наш први комшија, Стојилковић Божидар зв. ,,Бошко”. Терористи су били у униформама и наоружани аутоматским пушкама. Ја сам то посматрао скривен у жбуњу поред ограде братовљеве куће. Од групе терориста ја нисам никог препознао, али ми је касније Бошко испричао да је ову групу предводио Рамадани Шабан од оца Рамадана, стар око 45 година, из Новог села, општина К. Витина.

 

Када су ушли у двориште Бошко је позвао мог брата Станојка да изађе из куће. Чим се појавио на вратима чуо сам рафал и видео како је мој брат погођен пао на самом кучном прагу.

 

Касније ми је Бошко, када смо се видели, испричао да је на мог брата пуцао Рамадани Шабан, када му је Бошко рекао: ,,Шта уради Шабане”, на шта му је Шабан одговорио да се леш Станојка до јутра уклони. Након тога терористи су извршили претрес куће, којом приликом су пронашли ловачку пушку (двоцевку), полуаутоматску пушку-паповку и пиштољ заставине производње, које су одузели.

 

Група терориста је касније и мене тражила у мојој кући, али сам се ја склонио у плевњу братовљеве куће па ме нису нашли.

Следећег дана око 11,00 часова заједно са зетом, сестром и Стоилковић Божидаром, сахранио сам брата у близини његове куће и напустио село. Када смо дошли до Партеша, Бошко се вратио назад у село, рекавши нам да смо ми издајице, јер напуштамо Косово.

Колико је мени познато сада се Бошко налази у с. Мајур, код Јагодине.

 

 

ИЗЈАВУ УЗЕО:                                 ИЗЈАВУ ДАО:

Александар Стојковић                  Мијатовић Сретен

 

 

Злочини албанских терориста на територији АП Косово и Метохија од 10. јуна 1999. године;

Документа и докази IV први део,

Савезна Република Југославија

Савезно министартсво за иностране послове

Београд, март 2000.



ЗЛОЧИНИ И РАТ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 1998-1999

Битка за Кошаре - Старо Грацко - Кафић Панда - Клечка - Радоњићко језеро - Рамуш Харадинај

Жута кућа - Отето Косово - Крај - Истине и лажи - За ким звона не звоне  - Јована - Рат за Космет

Живети у енклави - Хероји пилоти - Ратна прича - Љиљана Жикић - Слађана Станковић - Кос. Митровица

Битка на Паштрику - Воз - Соколови - Вељко Раденовић - Отац Харитон - Горан Шаћировић - Браћа Милић

Приштина - Хашим Тачи - Агим Рамадани

 



Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 631  пута
Број гласова: 5


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Исповест Албанке о Харадинајевим злочинима

Списак ветерана терориста OВK води до расветљавања њихових злочина

Сећање на злочин у Грацама, на Крстовдан 1988. године

Милица – једино српско дете у гету Призрена

74 године од агресије на Краљевину Југославију

Апелациони суд у Београду ослободио члана ОВК оптуженог за етничко чишћење Срба

Тероризам без казне: Пуцњава у Гораждевцу на српске цивиле




Поделите ову вест, нека се чује истина...































Skip Navigation Links