Још једна година нас неповратно напушта, одлази као да је никада није ни било. Многи славе и радују се новој, али је далеко више оних који немају шта да славе и немају чему да се радују. Када се осврнемо иза себе видимо да и немамо за чим да жалимо. Није ова 2014. заслужила да је по ичему памтимо. Наравно, десило се ту што-шта, али када човек мало боље размисли баш ништа спектакуларно добро.
У прошлом броју навео сам неке поражавајуће истине које притискају укупан живот људи у овој држави. Међутим, ако сте још и Србин онда имате и сијасет других проблема због којих се мало ко, сем мањинских представника, институција и ретких појединаца, у овој земљи узбуђује.
Срби су вест једино онда када их због нечега треба напасти, осудити, понизити, прозвати. И док су свој имиџ у свету донекле и поправили захваљујући активној спољној политици српске владе, успесима Новака Ђоковића или добром имиџу Београда у круговима који цене забаву, у Хрватској бити Србин још увек је најблаже речено незахвално и на граници инцидента. Истина, слика и није тако лоша ако се прате званични државни медији, али ако гледате оне локалне просто човек остане без текста и не проналази речи којима би описао оно што се тамо о Србима изговори.
Да је 4,36 процената једног народа толика опасност за државу која је етнички сигурно најхомогенија у Европи и у којој живи много католика који мисле да су већи и од самог римског Папе заиста је несхватљиво сваком ко има мозак, али просто тако испада ако човек гледа и слуша оно што тамо говоре. Локалне телевизије, нећу их именовати јер сви знате које су, имају сијасет емисија у којима су једина тема Срби. Количина мржње која се ту просипа немерљива је било којим аршинима, али суштина свега лежи у само једној једноставно објашњивој чињеници.
Наиме, у такве емисије телефонски се укључују гледаоци. Они који то редовно прате уочавају да се углавном ради о групи истих људи који сат или више ламентирају о наводној угрожености Хрвата у сопственој држави за шта су „наравно“ криви Срби. На задане теме, а оне су опет, гле случаја, везане за Србе и њихов „вишак права“ водитељи гледаоце укључују у емисију и практично се досађују (види се то по изразима њихових лица) слушајући полуписмене и углавном старије, а неретко и људе под утицајем алкохола, како на један вулгаран, увредљив и крајње непристојан начин коментаришу питање које се налази у доњем делу екрана. Питања, истина, неки пут и немају конкретну везу са Србима, али гледаоци за то уопште не маре него причају оно о чему се њима прича, а Срби су увек неисцрпна тема када по некоме треба пљувати.
За то време водитељ све коментарише мрмљањем мм...аха...да...јасно...хм и слично, и посматра поруке које теку, такође, у доњем делу екрана. Ако се којим случајем и јави понеки гледалац који осуди начин на који се у емисији говори о другима и другачијима сви наредни позиви уперени су против тог несрећника који је себи увртео у главу да ће нешто својим протестом променити. И не само то, из обамрлости и досаде пробуди се и водитељ и на дотичнога истресе свој „праведни“ гнев због повређеног ега и „шармантно“ и „љубазно“ му препоручи да промени канал, ако му се не свиђа оно што чује. У чему је штос?
Па позиви се наплаћују и то не баш мало и то је једини разлог због чега ове емисије постоје и због чега их водитељи пусте да толико дуго говоре. Они који су толико угрожени па имају толико пара да сваки пут баљезгају свакакве глупости доказују управо супротно, а то је да уопште нису угрожени него напротив, да имају и времена и пара на бацање. Зато не звучи ни наивно ни недобронамерно препорука водитеља да онај коме се то не свиђа пребаци канал. То и ја сваком таквом од срца и најдобронамерније препоручујем. Прво и најважније, сачуваћете ваше ментално здравље и лепше ћете спавати ако гледате неку хумористичку серију или добар филм. Друго, оставићете оне који се тамо јављају да се свађају сами са собом и без икаквог повода и треће, неки би рекли и не мање важно, уштедећете свој новац и време кога сигурно немате на бацање.
Знам, човека неверица да у 21. веку може чути такве фашистичке бљувотине просто паралише и прикује за екран, онда се у њему јави бунт па хоће и он нешто да каже, да се успротиви. Али, није ли једноставније то не слушати? Укључујући се телефонски у такве емисије и шаљући поруке и ви, који се са њиховим садржајем не слажете, финансирате њихове произвођаче и идете им на руку. Боље је да оставите људе које мржња забавља нека се мржњом забављају.
Сем љубави против мржње другог лека нема, па ако не волите то што слушате онда бар из љубави према себи самима пребаците програм и будите захвални ономе ко је измислио даљински управљач, а и то је опет био Србин Никола Тесла.
Без Срба не може, како год да окренеш.
Аутор: Славко Бубало
Лист Извор бр. 107.
24.12.2014.