Парохија Госпић припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке СПЦ, а чине је села: Липе, Дивосело, Ведро Поље, Гљивари, Клиса, Камењуша и Почучићи.

Православна црква Св. Великомученика  Георгија

Православна  црква Св. Великомученика  Георгија  у Госпићу саграђена крајем XVIII вијека, односно између 1785. и 1790. године.

Обновљена је 1903. године, а судећи по старим фотографијама њеног звоника, грађена је у барокном стилу, који је тада био присутан на овим просторима.

Освештана  је 27. октобра на дан Св. Петке. Освештао ју је епископ Михаило Грујић.

ЧЕТРДЕСЕТЕ

Цркву су порушиле хрватске усташе у доба клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске средином 1941. године.

Рушевине православне цркве у Госпићу

Послије Другог свјетског рата у Госпић се враћа из избјеглиштва пријератни дивоселски парох Душан Арамбашић. Он је доживио је тешку породичну трагедиију. Његова супруга Марија (учитељица) са ћеркама звјерски је убијена од хрватских фашиста са 95 мјештана Читлука, Орница и Дивосела  у селу  Шибуљина – Подгорје 7. аугуста 1941. године.

Прота Арамбашић вратио се у Госпић у врло тешком  времену  по  православну  цркву, јер су цркве уништене и парохијски домови, без  вјерника, а комунистичка власт непријатељски расположена према православној цркви и преживјелом свештенству... 

ИЗМЕЂУ ДВА РАТА

У Госпић 1961. године долази свештеник Јован Обреновић који је уложио огроман труд  да се обнови православна црква, која је све до шездесетих година XX вијека била у рушевинама.

Послије три године мукотрпног рада православна црква у Госпићу је обновљена и освештана 4. октобра 1964. године. Протојереј Славко Стевановић био је псљедњи  свештеник у цркви Светог Великомученика Георгија у Госпићу који је 1991. године са свим српским народом  протјеран  са  породицом из Госпића.

Обновљена црква у Госпићу 1964.

ДЕВЕДЕСЕТЕ

Православна црква у Госпићу пажљиво је минирана и стручно порушена, што се види на сликама. Зграда Гимназије и околне зграде уопште нису оштећене, а црква је била свега неколико метара удаљена од гимназијске зграде.

Наводи, да је у црква „била пуна војног арсенала и да је била  четничко складиште“, нема везе са здравом памети. Ко је могао напунити цркву „војним арсеналом оружја и оруђа“? То је само плод нечије болесне маште, да се опере нечија савјест пред међународном заједницом.

У Госпић се није могло слободно улазити послије 28. аугуста 1991. године. Оба моста  су била  блокирана стражама паравојних јединица ткз. Збор Народне Гарде (ЗНГ) и ткз. Хрватске Одбрамбене Снаге (ХОС). Ко је од Срба успио побјећи из Госпића до тога дана, тај је спасио живу главу.

Поставља се питање ко је могао дотурити оружје у православну цркву у Госпићу и када... Када је оно нешто преосталих Срба већ одавно било побијено. Тада у Госпићу више није било Срба.

Алојзије Кукец, римокатолички жупник Личког Осика, Широке Куле и Личког Новог у књизи: "Ратни вихор у Госпићу и околици" (од 28.08.1991. до 24.06.1994), страна 60–61. Текст о рушењу србске цркве у Госпићу према аутору (текст доље изворан):

- "1. XI 1991. око 13 сати. Зграда крај старог моста – од касетне бомбе - тада су метци из авиона запалили српску цркву, запаљивим метцима, што је тињало до 3. XI 1991. пред зору. Експлозија је била из цркве јача, него 2 касетне бомбе заједно.

Наиме, била је пуна војног арсенала. Камо среће да су наши прије знали да је црква четничко складиште... Ту детонацију доживио сам ноћу у мом ауту код  дома у Смиљану. Страшно...".

Свећеник Алојзије Кукец није написао у књизи чији је авион гађао 'прецизно' само православну цркву у Госпићу касетним бомбама, а да ниједан други значајни објакат није гађан.

Храм је порушен до темеља почетком новембра 1991. године, а на мјесту храма је изграђено паркиралиште за аутомобиле. У том периоду срушен је и парохијски дом.

Не само да су сметали живи Срби, већ и мртви. Хрватски паравојници су 1991. године уништили и оскрнавили православно гробље Јасиковац у Госпићу.

ДВАДЕСЕТ И ПРВИ ВИЈЕК

Након 25 година Госпић поново има православног свештеника и госпићко–смиљанску парохију. Од фебруара 2016. године води млади православни свештеник Драган Михајловић, јереј. Парохијски дом у Госпићу је обновљен и оспособљен за рад свештеника.

Један од приоритетних задатака овог младог свештеника биће обнова храма Светог Великомученика Георгија и духовна обнова парохије.

*  *  *

„Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видио. Нека Ти не исчезну из срца ни једног дана твога живота“. (Пета књига Мојсијева, 4:9).

 

Написао: Миле Рајчевић, проф.
Београд, 12. април 2020.