Два пута рушена госпићка православна црква Св. Георгија и 1941. и 1991. године - www.zlocininadsrbima.com

   

27. септембар 2020.


ДВА ПУТА РУШЕНА ГОСПИЋКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВ. ГЕОРГИЈА И 1941. И 1991. ГОДИНЕ


Парохија Госпић припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке СПЦ, а чине је села: Липе, Дивосело, Ведро Поље, Гљивари, Клиса, Камењуша и Почучићи.


Православна црква Св. Великомученика  Георгија

Православна  црква Св. Великомученика  Георгија  у Госпићу саграђена крајем XVIII вијека, односно између 1785. и 1790. године.

Обновљена је 1903. године, а судећи по старим фотографијама њеног звоника, грађена је у барокном стилу, који је тада био присутан на овим просторима.

Освештана  је 27. октобра на дан Св. Петке. Освештао ју је епископ Михаило Грујић.

 

ЧЕТРДЕСЕТЕ

Цркву су порушиле хрватске усташе у доба клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске средином 1941. године.


Рушевине православне цркве у Госпићу

Послије Другог свјетског рата у Госпић се враћа из избјеглиштва пријератни дивоселски парох Душан Арамбашић. Он је доживио је тешку породичну трагедиију. Његова супруга Марија (учитељица) са ћеркама звјерски је убијена од хрватских фашиста са 95 мјештана Читлука, Орница и Дивосела  у селу  Шибуљина – Подгорје 7. аугуста 1941. године.

Прота Арамбашић вратио се у Госпић у врло тешком  времену  по  православну  цркву, јер су цркве уништене и парохијски домови, без  вјерника, а комунистичка власт непријатељски расположена према православној цркви и преживјелом свештенству... 

 

ИЗМЕЂУ ДВА РАТА

У Госпић 1961. године долази свештеник Јован Обреновић који је уложио огроман труд  да се обнови православна црква, која је све до шездесетих година XX вијека била у рушевинама.

Послије три године мукотрпног рада православна црква у Госпићу је обновљена и освештана 4. октобра 1964. године. Протојереј Славко Стевановић био је псљедњи  свештеник у цркви Светог Великомученика Георгија у Госпићу који је 1991. године са свим српским народом  протјеран  са  породицом из Госпића.


Обновљена црква у Госпићу 1964.

 

ДЕВЕДЕСЕТЕ

Православна црква у Госпићу пажљиво је минирана и стручно порушена, што се види на сликама. Зграда Гимназије и околне зграде уопште нису оштећене, а црква је била свега неколико метара удаљена од гимназијске зграде.

Наводи, да је у црква „била пуна војног арсенала и да је била  четничко складиште“, нема везе са здравом памети. Ко је могао напунити цркву „војним арсеналом оружја и оруђа“? То је само плод нечије болесне маште, да се опере нечија савјест пред међународном заједницом.

У Госпић се није могло слободно улазити послије 28. аугуста 1991. године. Оба моста  су била  блокирана стражама паравојних јединица ткз. Збор Народне Гарде (ЗНГ) и ткз. Хрватске Одбрамбене Снаге (ХОС). Ко је од Срба успио побјећи из Госпића до тога дана, тај је спасио живу главу.

Поставља се питање ко је могао дотурити оружје у православну цркву у Госпићу и када... Када је оно нешто преосталих Срба већ одавно било побијено. Тада у Госпићу више није било Срба.

Алојзије Кукец, римокатолички жупник Личког Осика, Широке Куле и Личког Новог у књизи: "Ратни вихор у Госпићу и околици" (од 28.08.1991. до 24.06.1994), страна 60–61. Текст о рушењу србске цркве у Госпићу према аутору (текст доље изворан):

- "1. XI 1991. око 13 сати. Зграда крај старог моста – од касетне бомбе - тада су метци из авиона запалили српску цркву, запаљивим метцима, што је тињало до 3. XI 1991. пред зору. Експлозија је била из цркве јача, него 2 касетне бомбе заједно.

Наиме, била је пуна војног арсенала. Камо среће да су наши прије знали да је црква четничко складиште... Ту детонацију доживио сам ноћу у мом ауту код  дома у Смиљану. Страшно...".

Свећеник Алојзије Кукец није написао у књизи чији је авион гађао 'прецизно' само православну цркву у Госпићу касетним бомбама, а да ниједан други значајни објакат није гађан.

Храм је порушен до темеља почетком новембра 1991. године, а на мјесту храма је изграђено паркиралиште за аутомобиле. У том периоду срушен је и парохијски дом.

Не само да су сметали живи Срби, већ и мртви. Хрватски паравојници су 1991. године уништили и оскрнавили православно гробље Јасиковац у Госпићу.

 

ДВАДЕСЕТ И ПРВИ ВИЈЕК

Након 25 година Госпић поново има православног свештеника и госпићко–смиљанску парохију. Од фебруара 2016. године води млади православни свештеник Драган Михајловић, јереј. Парохијски дом у Госпићу је обновљен и оспособљен за рад свештеника.

Један од приоритетних задатака овог младог свештеника биће обнова храма Светог Великомученика Георгија и духовна обнова парохије.

*  *  *

„Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видио. Нека Ти не исчезну из срца ни једног дана твога живота“. (Пета књига Мојсијева, 4:9).

 

Написао: Миле Рајчевић, проф.
Београд, 12. април 2020.



ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

ЗЛОДЕЛА

Априлски рат * Крива РекаБојник * Крагујевац * Шид

Плав и ГусињеКочевски масакр * Кикинда * Сириг

Немачко бомбардовање БеоградаУрошевац * Лесковац

Савезничко уништавање Београда * Бачка и Барања * Ниш

Новосадска рација * Бомбардовање Подгорице * Рисан

ДрагинацКраљевоПива * Возућа * ДракулићВелика

Велика * Блажево и Бозољин * Панчево * Јабука * Ђаковица

ЗЛОЧИНЦИ

Ласло Бардоши * Ференц ФишерШефкет Верлаци

Валтер Браухич * Аћиф ЕфендијаМирко ПукНДХ

Богдан Филов * Евалд КлајстЏафербег Куленовић

Италијанска војскаХенрик Верт * Бенито Мусолини

Јозеф ЈанкоМустафа Круја * Борис III * Бедри Пејани

Џафер Дева * Осман Растодер * Анте Павелић * Балисти

Асен Николов * Адолф Хитлер * Бенито Мусолини

Мидхат ФрашериВалтер Браухич * Васил Бојдев

Јурај Шпилер * Бугарска војска

ЖРТВЕ

Браћа Остојић * Марко Бошковић * Сава Трлајић

Љубан Једнак * Љубо Млађеновић * Острожин

Петар ДабробосанскиСвештенство на Космету

Вукашин Мандрапа * Сава Шумановић * Марија Почуча

Дабробосански и Милешевски * Николај Велимировић

Ристо ЛојпурДоситеј Васић

ЛОГОР

Плав * Сајмиште (Земун)Барч * Бараке на Сави

Бањица * Бејсфјорд * Дахау * Госпић-Јадовно-Паг

Црвени Крст * Митровица * Сисак * Норвешка

Шарвар * Јастребарско * Карашjок * Оснабрик

ПУБЛИКАЦ.

Бездане јамеЛогори Мађарске * Magnum Crimen

Билогора * Пацовски канали * Личка трагедија

Књига из тишине * Кордунашки процес * Црна књига

Заборављена рација * СПЦ * Фратри и усташе кољу

Деца у жициРади ти дијете свој посао * Крвава бајка

Политика терора * Злодела Фолксдојчера * Лежимир

Бог и Хрвати * Срем





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 3,105  пута
Број гласова: 15


Tags:
HRVATSKI ZLOCINI
DRUGI SVETSKI RAT
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
OPSTINA GOSPIC
JUZNA LIKA
DEVEDESETE 20. VEK
PRAVOSLAVNA CRKVA
NOVEMBAR 1991
MILE RAJCEVIC
ALOJZCIJE KUKEC
SLAVKO STEVANOVIC
SIROKA KULA


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Помен убијеним припадницима ЈНА у Сарајеву: Свијеће и цвијеће за жртве у Добровољачкој 3. мај 2022

Међугорје не позива на покајање

Потерница за Tопничким дневницима

Подигнутa оптужницa зa рaтнe злочинe над Србима нa подручjу Коњицa

Исповест Боже Видачковића: Часне сестре нам давале хлеб са туцаним стаклом у Сиску

Досије Вуковар: Одвeдeни, убиjeни, избрисaни Срби 1991. године

Интервју са академиком Василијем Ђ. Крестићем, директором Архива САНУ




Поделите ову вест, нека се чује истина...











Марсејски атентат: Договор пао у Риму
Објављено: 09.10.2024.     Има 16 прегледа и 0 гласова.

Култура сећања: У Оснабрику отворена изложба о нацистичком логору Офлаг
Објављено: 06.10.2024.     Има 20 прегледа и 0 гласова.

Операција Гладио: Немачка је била база хрватске емиграције и терориста током Хладног рата
Објављено: 04.10.2024.     Има 22 прегледа и 0 гласова.

Заборављена прича из Оснабрика: Како су српски официри спасили 450 Јевреја
Објављено: 06.10.2024.     Има 22 прегледа и 0 гласова.

Смиља Аврамов: Оптужба против Срба за геноцид је врхунац лицемерја
Објављено: 02.10.2024.     Има 34 прегледа и 0 гласова.

Министaр мрaчних пословa: Гордан Грлић-Радман
Објављено: 24.09.2024.     Има 42 прегледа и 0 гласова.

Вргинмост 1941: Крвави Никољдан и убиство Дамјана и Јулике у Козарцу
Објављено: 16.09.2024.     Има 44 прегледа и 0 гласова.

Само у Хрватској: Статус цивилне жртве рата не могу добити деца
Објављено: 20.09.2024.     Има 46 прегледа и 0 гласова.



Skip Navigation Links