Први напад хрватских специјалаца на крајишке Србе изведен је на данашњи дан прије 31 годину на Плитвичким језерима, а тај догађај, познат као “крвави Ускрс”, био је први оружани сукоб на тлу тадашње Југославије.
Документационо-информациони центар “Веритас” у саопштењу за јавност објашњава да је увод у сукоб, који се догодио 31. марта 1991. године на Плитвицама, била неуставна одлука Хрватске о престанку важења тадашњих савезних закона и о раздруживању од Југославије.
На ту одлуку, донесену у фебруару 1991. године, ондашња Српска Аутономна Област /САО/ Крајина одговорила Резолуцијом о раздруживању од Републике Хрватске. Крајишки Срби су 25. марта 1991. организовали митинг истине на Плитвицама са захтјевом да Национални парк Плитвичка језера остане у саставу САО Крајине.
УТЈЕРИВАЊЕ УСТАВА
Из овог центра напомињу да су два касније на улазима у Национални парк “Плитвичка језера” истакнуте српске и југословенске заставе, док су 29. марта “Мартићевци” из Книна заузели зграду Националног парка.
У раним јутарњим часовима 31. марта 1991. из Загреба је према Плитвицама, са неколико аутобуса, комбија и приватних возила, те једним транспортером, кренула колона од око 400 хрватских специјалаца. Хрватске оружане снаге су на Плитвичка језера кренуле да, како су тада навеле, уведу уставноправни поредак на подручју Националног парка.
ТУРИСТИ СА ПИШТОЉИМА
Један дио хрватских специјалаца камуфлирао у туристе са намјером да изврше “препад изнутра” на крајишке територијалце и “Мартићевце”. Међутим, Срби су очекивали напад, па су у засједи сачекали хрватске специјалце.
Пуцњава је, почела на католички Ускрс између 06:00 и 07:00 часова, а бројчано надмоћнији хрватски специјалци, уз помоћ оних камуфлираних у госте, успјели су да заузму хотеле и до поднева успоставе контролу над националним парком. Даљу ескалацију сукоба спријечила је ЈНА, која се између супротстављених страна поставила као тампон зона.
ПРВИ ЛОГОРАШИ
На хрватској страни погинуо је специјалац Јосип Јовић /22/, а рањено је двадесетак учесника напада на Србе на Плитвицама. На српској страни страдао је територијалац Рајко Вукадиновић /32/, месар из Коренице, док их је 17 заробљено. Они су заробљени због погибије 'редарственика' су крвнички пребијани у логору све до њихове размјене 13. августа 1991. године тј. били су скоро пет мјесеци утамничени.
Многи сматрају да је сукоб на Плитвицама од 31. марта 1991. године био почетак рата у Хрватској деведесетих година 20. вијека. Тог дана православни вјерници су славили Цвијети, а католици Ускрс, због чега су медији овај догађај и назвали “крвави Ускрс”.
Преузето са: glassrpske.com
Објављено: 31.03.2022.
У својој књизи 'Истина мора изаћи ван' (објављено 2009.), Јосип Бољковац, министар унутрашњих послова у Влади СР Хрватске током 1990-1991, навео овако:
- "Тај сукоб на Плитвицама се могао избјећи... сумњива ми је и погибија нашег полицајца Јосипа Јовића. Обдукција је показала да је њему пуцано са леђа, а да је муниција од америчке пумпарице, пушка коју смо ми набављали из Сингапура. Вјероватно је убијен од својих колега...".
Хрватска пропаганда је коначно добила жртву, тако је рат могао да почне.