Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло је оптужницу против четири висока официра Војске Хрватске због ратног злочина над српским цивилима, јер су у „Олуји” 7. и 8. августа 1995. године наредили авионско ракетирање колоне избеглица на Петровачкој цести, код Босанског Петровца, као и у месту Сводна код Босанског Новог, у Босни и Херцеговини.
За сада је идентификовано 13 особа убијених у овим нападима, од којих је шесторо деце, као и 24 рањених.
To је прва оптужница подигнута за ратне злочине у акцији „Олуја”, која је договорена на састанку хрватског војног и државног руководства 31. јула 1995. године у циљу протеривања српског становништва и поруке тадашњег председника Хрватске и врховног војног команданта Фрање Туђмана да Срби треба практично да нестану.
ДЕЦЕНИЈЕ ЧЕКАЊА
Оптужница је подигнута је 31. марта 2022. против припадника хрватског ратног ваздухопловства:
- Владимира Микца (67) из Птуја,
- Зденка Радуља (69) из Осијека,
- Жељка Јеленића (69) из Пуле,
- Данијела Боровића (64) из Вараждина
због оправдане сумње да су извршили кривично дело ратни злочини против цивилног становништва у саизвршилаштву.
Њима се приписује да су за време оружаног сукоба у Републици Хрватској – након што је 31. јула 1995. године на Брионима, на састанку војног и политичког руководства РХ, одлучено да се започне с Војно-полицијском акцијом „Олуја” и нападне јужни и северни део РСК, с циљем да се српско цивилно становништво принуди да трајно напусти територију на којој је до тада живело – наредили авионске нападе на цивилно становништво.
Кривичним поступком био је обухваћен и генерал Јосип Чулетић, који је у релевантно време био Начелник штаба Хрватског ратног зракопловства и руководилац Центра оперативног руковођења ХРЗ и ПЗО, али је подизање оптужнице против њега изостало јер је пре него што је до тога дошло преминуо у Загребу.
Креће се посљедњи крајишки строј
Оптужница је предата суду, који треба да одлучи о потврђивању.
ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ
Тужилаштво је истакло да је ово један од најтежих ратних злочина извршених на подручју бивше Југославије, који је остао без правосудног одговора иако је од почетка фактички био познат домаћој и међународној јавности и као такав доживео осуду.
„За наведене догађаје правосуђа у региону до сада никога нису процесуирала. Тужилаштво за ратне злочине налази да овај злочин, макар и кроз суђење у одсуству, треба да добије свој епилог и да се донесе пресуда која ће уз кривичноправни смисао имати и дубоко моралну и људску поруку”, наводи се у образложењу оптужнице.
Међу доказима о пилотима и детаљима о томе како су изведени злочини над цивилима налазе се и борбени извештаји које су сачинили после ракетирања. Хрватска крије „Књижице евиденције налета пилота” и „Књижице одржавања ваздухоплова”, као што је од Хашког трибунала крила „Топничке дневнике” у предмету Анте Готовине. Међу доказима су и транскрипти са Брионске седнице одржане 31. јула 1995. године.
Седницом проширеног састава Главног стожера Оружаних снага Хрватске председавао је врховни командант Фрањо Туђман. Приликом разматрања оперативног плана „Олуја 95”, Туђман је изрекао заповест да „Србе треба тако ударити да практично нестану”, а за оне које „не захвате” оставити два излаза и то правац преко Двора на Уни ка Босанском Новом и преко Кулен Вакуфа ка Босанском Петровцу.
"СЕОБА" НАРОДА
Хрватска војска је извршила напад на територију тадашње Републике Српске Крајине, заштићене зоне УН, услед чега је већинско српско становништво почело да бежи у правцу територије Републике Српске и даље према Србији.
Становништво с подручја Лике и Далмације кретало се путним правцем Доњи Лапац – Кулен Вакуф – Дрвар – Босански Петровац – Кључ. Колона се састојала искључиво од цивила, старих и изнемоглих особа, жена и деце, цивилних путничких моторних возила, запрега, трактора и слично. Део те колоне 7. августа у поподневним часовима затекао се на магистралном путу Босански Петровац – Кључ, у месту Капљух, село Бравско.
У том тренутку изнад планине Грмеч надлетао је један борбени авион „миг-21” са ознакама Војске Републике Хрватске – „шаховницама” на репном делу. У заокрету после извиђања, поравнао се с правцем кретања колоне и потом извршио дејство убојним средствима...
Тада су погинули Даринка Дрча (68) и њен унук Јовица Дрча (6), Мирјана Дубајић (21), рођени брат и сестра Жарко (9) и Невенка Рајић (11), Крстан Вуковић (44) и његов син Дарко Вуковић (13), Мирко Стеља (34) и његов отац Бранко Стеља (72) и Милка Ковачевић (83), а теже је и лакше рањено око 50 цивила, међу њима и деца.
Наредног дана, 8. августа 1995. хрватски пилоти ракетирали су избегличку колону у месту Сводна код Двора на Уни.
Аутор: Доротеа Чарнић
Извор: ПОЛИТИКА
Објављено: 19.05.2022.