Од 428 општина колико их има у Хрватској, најмања по броју становника је општина Цивљане у Шибенско-книнској жупанији. Са само 137 становника, Цивљане су, поред Бискупије, Кистања и Ервеника, једна од четири општине са већинским српским становништвом. Зашто се у овај крај више нико не враћа, чак ни привремено, и зашто влада толика незаинтересованост и код оних којима је имовина сачувана и обновљена, ни сами повратници овог поддинарског краја не могу најбоље разумети.
Према последњем попису становништва из 2011. године, општина Цивљане бројала је 239 становника распоређених у два насеља, Цивљане и Цетину. У односу на тај период, ситуација се данас знатно изменила, становника је све мање па је и сама општина Цивљане у лошијем положају у односу на три преостале, насељене већински српским становништвом.
Начелник општине Цивљане, Петар Преочанин, истиче како је смањени број становника у овом крају уједно и највећи проблем, јер је инфраструктурни део на територији Општине већином завршен, обнова кућа углавном приведена крају, а радно способно становништво запослено у Цивљанима или Цетини.
- На територији наше општине, почевши од времена мог претходника, у свим засеоцима обновили смо готово комплетну инфраструктуру. Читаво подручје обезбеђено је водом, што је једна од великих предности, узевши у обзир да је питка вода један од већих проблема у већини села по другим нашим, поменутим општинама. Успели смо обновити путеве, прилазне цесте до сваког засеока, па и саму државну обнову спровели до краја. Ми тренутно немамо незапосленог човека у општини, узевши у обзир све радно способне и оне који желе да раде. Пар млађих људи су корисници Центра за социјалну помоћ, дакле живе од социјалне помоћи, али је то првенствено њихов избор. На попису становника имамо 242 пријављена становника, али је реална бројка оних који читаву годину овде бораве знатно мања од тога, каже Преочанин.
Иако је у Цивљанима, као и осталим општинама, већина повратничког становништва углавном старије старосне доби, они мало млађи лако су нашли своје радно место у самој општини.
- Недалеко одавде налази се пунионица воде „Натуралис“, мало даље смештен је каменолом у Цетини. На та два места, стално је запослено тридесетак људи, а у сезони је та бројка нешто већа.Уз то, имамо и пар регистрованих, приватних ОПГ-ова, односно породичних газдинстава која воде млађи људи, и од тога себи стварају пристојну егзи-стенцију. Да је ситуација са папирологијом једноставнија, односно да регистрација породичне производње у било ком облику, не захтева додатну едукацију, и већина старијег становништва би се бавилио сточарством или пољопривредом. Нажалост, то јесте један од проблема са којим се сви тешко носе, нова правила по стандардима ЕУ, захтевају упућеност и константну едукацију у смеру вођења малих газдинстава, а то је старијим људима тешко прихватљиво, често и неизводљиво, па се и не упуштају у производњу. Уз то, свака та појединост изискује додатни трошак на који нису навикли, па се углавном задовољавају радећи искључиво за сопствене потребе, објашњава тренутну ситуацију око запослења начелник Цивљана.
НЕЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА ПОВРАТАК
Бројке на паиру и ситуација на терену довољно су велики показатељ слабог повратка становништва, и поред најосновнијих услова који су за то потребни. Државна обнова је, по речима начелника, приведена крају. Свима онима који су захтеве за исту подносили, куће су обновљене, али у већину њих од тада нико више и не долази.
Зашто се људи не враћају, па чак и све мање долазе, начелник Преочанин није знао дати одговор. Уместо тога, наводи пример општинске просторије у којој већ четири године стоји намештај за куће корисника државне обнове, који нико од власника још увек није преузео. Елементи беле технике, столарија, кревети и душеци, све у картон-ским кутијама, све нетакнуто, у просторији која већ одише влагом, у потенцијалној су опасности да ускоро буду неупотребљиви. То је, уз видљиву запуштеност обновљених кућа, још један од показатеља незаинтересованости становника цетинског краја за повратак.
- До пре неких шест или седам година, ми смо имали близу деветсто пријављених људи. Након увођења кућног броја на личним документима, замене истих и ситуације где су се многи морали одрећи једне од две личне карте, многи су се одрекли својих адреса, па и докумената одавде. Старији људи који су се у првим таласима вратили, лагано изумиру, куће се након тога затварају и у већину њих више нико и не долази. Довољно је да прођете кроз село, у низу од десетине куће не мо-жете наћи ни једног становника, а по лошем стању кућа након толико времена, видећете да у њих нико и не свраћа. Нажалост, ситуација није боља ни током лета, када је у одређеном временском периоду знало долазити много људи на одмор, а тога је из године у годину све мање и мање. Подсетићу вас на једну ствар. У уговору за државну обнову стоји да су, након исте, подносиоци захтева у року од тридесет дана дужни уселити у кућу, а многи од њих се никада нису ни појавили, регулисали прикључак за струју и неке додатне, техничке ствари. Зашто је то тако, тешко вам могу рећи, оправдања је много, али прави разлози нису ми познати, додаје Преочанин.
И мимо његових речи, свако ко је био у овом крају, па чак и најмање о њему слушао, зна да цетински крај одише богатством природних лепота и неискориштеног потенцијала. Само неколико извора питке воде довољно су природно богатство, које, само ретки знају користити. Пројеката на ту тему је много, и дало би се много тога додатно направити, али се опет враћамо на почетак јер недостаје оно без чега се ништа не може планирати, а то су људи.
За отварање ватрогасног друштва у самој Општини, неопходно је шеснаест радно способних људи, али по тврдњи начелника, толико људи немају па је и ДВД само пројекат на чекању који је, за сада, немогуће реализовати.
- Без малог и средњег предузетништва нема живота. Као и за ово до сада речено, потребна је радна снага која нам недостаје. Припремили смо пројекте за изградњу две хидроцентрале, тражићемо средства из ЕУ фондова, али је питање како ћемо их, у случају да нам се средства одобре, до краја реализовати. Дакле, не можемо рећи да посла нема, или да је до истог немогуће доћи. Имамо потенцијала, али опет помињем, нема ко да их користи, немоћно слеже раменима Преочанин, страхујући да ће и сама општина, уколико се овако настави, убрзо бити угашена.
ЦЕЛО СЕЛО ЗА ЈЕДНОГ СТАНОВНИКА
Већина мањих засеока у Цивљанима данас je пустo или тек са једним становником. Како је живети у месту где вас од првог комшије делкилометари, најбоље они знају.
Момир Билић, загазио у осамдесетосму годину живота, своје старачке дане проводи сам, правећи дрвене букаре, како каже „само да време брже пролази“. У напуштеним Цивљанима Горњим, где је некада, по његовом сећању живело око 320 становника, сада нема са киме реч да проговори.
- Навикао сам, ето како. Одем у шуму док још могу, донесем неко дрво па поподне, увече, седим за столом и правим букаре. Тако време брже пролази, човек се нечим занима па мање мисли о проблемима. Дође повремено начелник, често сврати поштар, локални трговац кад га позовем, па ми донесу шта треба. Не оскудевам ни у чему, сам о себи још могу бринути, али ако дочекам да не могу, зваћу ћерку да дође по мене. Нема избора, нема ти ко прискочити да било шта затреба, не жали се, али искрено прича Момир.
Сличну судбину Момировој дели и већина преосталог српског становништва у Цивљанима. У Цетини је кажу, мало боље, тамо је у пар кућа рођено дванаестеро деце, и то је оно што их највише радује.
Асфалтним путевима кроз Цивљане, чак и у сред дана, тешко је срести неког од Срба повратника. На живот у таквим условима, као и Момир, многи су одавно навикли. Природни потенцијал, могућност развоја пољопривреде уз неки од извора питке воде, чини се, нису довољно примамљиви за живот у овом крају. А уколико се нешто у скоријој будућности не промени, неизвестан је опстанак и саме општине Цивљане.
Васка Радуловић
Извор бр. 138.
16.3.2016.