Тужна годишњица првог Великог погрома у Западној Славонији (новембар 1991) - www.zlocininadsrbima.com

22. новембар 2021.


ТУЖНА ГОДИШЊИЦА ПРВОГ ВЕЛИКОГ ПОГРОМА У ЗАПАДНОЈ СЛАВОНИЈИ (НОВЕМБАР 1991)


Документациони информативни центар Веритас подсетио је на три деценије од првог великог егзодуса Срба из западне Славоније који је кулминирао оснивањем више логора од којих је најстравичнији био “Рибарска колиба”  у коме је страдало најмање 18 цивила.

Тим поводом председник тог центра Саво Штрбац подсећа да су од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Кип (Дарувар) и Клиса (Пакрац) похапсили су 24 српска цивила које су затворили у подрум импровизованог затвора “Рибарска колиба” у Марином селу.

“Тамо су заробљени пролазили и психичку и физичку тортуру, дављени у води, прикључивани на индукторску струју, одсецане су им уши, сечени прсти и убацивала со у отворене ране, ударани металним шипкама.” Само су шесторица преживели то мучења, а за телима петорице још увек трага”, каже Штрбац.

 

ПРВИ ПОГРОМ У СЛАВОНИЈИ

Он наводи да је ово био део првог великог егзодуса Срба из западне Славоније. Са подручја општина Дарувара, Грубишног поља, Подравска Слатина, Пакрац, Новска, Ораховица и Вировитица, етнички је очишћено 193 насеља, десет градских и 183 сеоских.

“Већина кућа и имовине Срба тада је уништана, као што је уништено или оштећено 27 православних цркава. Због хрватског терора и притисака, напустило 52.320 Срба, од којих се велика већина више никада није ни вратила на своја имања”, наводи Штрбац.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија - Мачва и Подриње - Црна стијена - Источна Босна

Бој на Гучеву - Добојски логор - Сарајевски атентат - Стјепан Саркотић

XIII корпус - Максимилијан Бацсани - Иван Перчевић - Стјепан Дуић

НДХ

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Бегово Брдо - Логор Госпић

Вукашин Мандрапа - Љубан Једнак - Стари Брод - Мирослав Филиповић

Сисак - Шушњар - Јастребарско - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Шид

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе

Црна Легија - Керестинец - Алојзије Степинац - Динко Шакић - Драксенић

Стара Градишка - Паланчиште - Садиловац - Анте Павелић - Пискавица

Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Крушћица

Иродови синови - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Машвина - Возућа - Бракусова Драга - Платон (Јовановић)

Грабовац БанскиОстрожин - Шегестин - Макс Лубурић  - Дивосело

Дамјан Штрбац - Петар Дабробосански - Мирко Пук - Џафербег Куленовић

Пребиловци - ВељунДракулић - Пркос

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток - Хрватско прољеће - Биоскоп 20. октобар - Стево Крајачић

Тајни досије Тито - Владимир Роловић - Вуковар кроз векове - Гвардијан

Бугојанска група

1990-те

Вуковар - Логор Лора - Рокнић - Госпић - Бљесак - Олуја - ГрубориОркан

Медачки џеп - Миљевачки плато - Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић - Рибарска колиба - Карловац - Плитвице - Паулин Двор

Масленица - Породица Зец - Бјеловар - Иван Кораде - Олујић - Малешевић

Добросав Парага - ОткосКорански мост - Анте Готовина - Афера Шпегељ

Миливој Петковић - Караџићево - Славонска Пожега - Дан устанка -  

Божићни Устав - МаксимирТомислав МерчепЗадар - Јанко Бобетко

Слободан Зуровац - Јесење Кише - Логор Керестинец - Благо Задро

Вариводе - Дамир Крстичевић - Миљенко Филиповић - Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић - Фрањо Туђман - Бранимир Главаш - Сплит

  Сарваш - СисакГојко Шушак - Удбина - Стјепан Месић - КнинОсијек

Рахим Адеми - Звонимир Черевенко - Владимир Миланковић 

За ликвидацију цивила у “Рибарска колиба”, Жупанијски суд у Осијеку је у јуну 2011. од шесторице оптужених припадника војне полиције ЗНГ, осудио двојицу, а тројица је ослобођено због недостатка доказа.

Ту пресуду је децембра исте године потврдио и Врховни суд Хрватске.

“У периоду од 8. октобра 1991. до 29. марта 1992. у логорима “Рибарска колиба” у Марином селу и “Стара циглана” у Пакрачкој Пољани, које је основала јединица за посебне намене МУП-а РХ под командом Томислава Мерчепа, ликвидирано је, према Веритасовим подацима, више од 100 жртава, углавном цивила српске националности”.

 

ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ НА ДЕЛУ

Већина ликвидираних потиче из западнославонских насела са подручја Пакраца и Дарувара, али и са територија општина Гарешница, Кутина, Бјеловар и Загреб.

Сва ова насеља налазила су се ван подручја у којима се српско становништво оружјем супротставило насилу хрватских оружаних формација.

Штрбац каже да је Жупанијски суд у Загребу току 2005, након дугогодишњег поступка, правоснажно осудио петорицу припадника МУП-а Хрватске на казне затвора од три до 12 година, а 2016. првостепено је осудио и Томислава Мерчепа, тадашњег команданта резервне јединице МУП на пет ипо година затвора зато што “није спречио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено”.

“Из пресуде је изостављено 20 жртава зато што није могло да се утврди ко их је ухапсио или убио. Врховни суд Хрватске је пресудом из фебруара 2017, преиначио првостепену пресуду Мерчепу на седам година, али уместо у затворској ћелији, он је већи део времена провео у елитној бањи Крапинске топлице.

Марта прошле године Мерчеп је пуштен на условну слободу након издржане три четвртине затворске казне, а у образложењу те одлуке Врховни суд је навео да то чини зато што му је ‘знатно погоршано здравствено стање, раније није кривично осуђиван, придржавао се кућног реда у затвору', али и зато што је ‘у целости остварена сврха кажњавања’. Мерчеп је преминуо прошле године”, навео је Штрбац у тексту објављеном на порталу Веритаса.

 

ОБНАВЉАЊЕ КОНЦЕНТРАЦИОНИХ ЛОГОРА

У првом великом егзодусу Срба из западне Славоније у сукобу 1990-их, који је кулминирао након оснивања поменутих логора, на подручју општина Дарувара, Грубишног поља, Подравске Слатине, Пакраца, Новске, Ораховице и Вировитице, етнички је очишћено 193 насеља (10 градских и 183 сеоска), у којима је уништена већина кућа и имовине, а уништено је или оштећено и 27 православних храмова, док је ово подручје, због хрватског терора и притисака, напустило 52.320 Срба, од којих се велика већина више никада није ни вратила на своја имања.

 

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Бегово Брдо - Вукашин Мандрапа - Шид

Логор Госпић - Стари БродДинко ШакићДаница ПрашталоГрабовац Бански

Сисак - Шушњар - Јастребарско - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак

Логор Даница - Корићка јама - Јасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија

Стара Градишка - Паланчиште - Садиловац - Анте Павелић - Мирослав Филиповић

Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Алојзије Степинац

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија ПочучаПлатон (Јовановић)

Калати - Машвина - ВозућаКерестинец - Бракусова ДрагаПркос - Magnum Crimen

Дамјан Штрбац - Крушћица - Петар Дабробосански - Мирко Пук - Џафер Куленовић

Пребиловци - ВељунДракулићМакс ЛубурићОстрожинДивосело - Шегестин

 

Према попису становништва из 1991. у Кипу је живио 271 житељ, од тога 195 (72 одсто) Срба и 15 (6 одсто) Југословена, а у Клиси 139 житеља, од тога 82 (59 одсто) Срба, док је по попису становништва из 2011. у Кипу живело 148, а у Клиси 73 житеља, без ознаке о њиховој националној припадности.

 

Извор: Тањуг
18.11.2021.





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 23  пута
Број гласова: 0


Tags:
ZAPADNA SLAVONIJA
HRVATSKI ZLOCINI
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
RASPAD SFRJ
DEVEDESETE GODINE
RIBARSKA KOLIBA
MARINO SELO
DARUVAR BJELOVAR
KUTINA NOVSKA
ORAHOVAC VIROVITICA
NOVEMBAR 1991
PODRAVSKA SLATINA
STARA CIGLANA
TOMISLAV MERCEP
PAKRACKA POLJANA
UBIJANJE CIVILA
ETNICKO CISCENJE
GENOCID SRBOCID


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

У Трнову je обиљeжeн 30. јул - Дaн стрaдaњa Србa сарајевске општинe

Пaвeлић ми уништио дeтињство, a Туђмaн стaрост

Како називати Олују и рат у Хрватској

ШКОЛСКИ ЧАС: Говор Радојке Филиповић 10. јула у Братунцу

Ћирилица - чир на дванаестопалачном цреву хрватских шовиниста

У Трнову je обиљeжeн 30. јул - Дaн стрaдaњa Србa сарајевске општинe

Настављена фарса на суђењу хрватским војним полицајцима за злочине у логору Кулине




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Тужна годишњица првог Великог погрома у Западној Славонији (новембар 1991)
Објављено: 22. novembar 2021.     Има 24 прегледа и 0 гласова.

Прва жртва рата у Хрватској: Горан Алавања из Карина Доњег
Објављено: 16. decembar 2020.     Има 561 прегледа и 5 гласова.

Годишњица од минирања воза код Глине када су погинули Срби цивили
Објављено: 21. jul 2020.     Има 827 прегледа и 0 гласова.

Годишњица покоља у Цапрагу код Сиска 22.08.1991
Објављено: 25. avgust 2020.     Има 1082 прегледа и 5 гласова.

Чији се злочинци шетају Вуковаром
Објављено: 2. novembar 2018.     Има 1305 прегледа и 1 гласова.

Skip Navigation Links