Отићи или остати: Свако има свој мотив - www.zlocininadsrbima.com

8. фебруар 2017.


Отићи или остати: Свако има свој мотив


Према подацима МУП-а у 2016. години је 16.789 особа одјавило пребивалиште због исељавања у иностранство, док је 36.740 људи пријавило привремени одлазак из Хрватске. То значи да се прошле године из Хрватске одселило најмање 53.529 особа.

Државни завод за статистику располаже подацима о 15.262 одсељена у 2013. години, 20.858 у 2014. и 29.658 одсељених у иностранство у 2015. години. За разлику од ранијих година када су исељеници били углавном Срби из Хрватске који су одлазили у Босну и Србију, од уласка Хрватске у ЕУ сада одлазе сви, а тренд исељавања односи се већином на земље богатог запада. Док социолози и демографи упозоравају да ови бројеви нису драстични, треба рећи да они нису ни сасвим тачни јер приказују само оне који су званично одјавили своје боравиште у Хрватској, а многи то не ураде пре него што оду.

Најчешће се одлази у Немачку, а према ДЗС-у у 2015. години у ову земљу отишло је 12.264 особа, док према подацима Савезног завода за статистику Немачке ова бројка износи чак 57.412 људи. Немачке институције располажу подацима да је током 2013. и 2014. досељено 25.200, односно 44.240 хрватских држављана што су бројеви већи од хрватских података који се односе на све земље ЕУ. Угрубо се процењује да из Хрватске годишње одлази око 60.000 радно способног становништва, а ови црни подаци највише погађају крајеве у којима је највећа незапосленост.

 

 

РАЗЛОЗИ ЕКОНОМСКИ И ДРУШТВЕНИ

Највише се, дакле, одлази из Славоније, Барање и Срема, а поред традиционалних дестинација као што су Немачка, Аустрија Велика Британија и Италија, сада се одлази и у Ирску, Шведску и Норвешку која није у ЕУ, али припада Ев-ропској слободној трговинској зони. Социолог Драго Жупарић-Иљић са Института за миграције и народности издао је крајем прошле године експертни извештај о исељавању из Хрватске у којем каже да хрватску привреду одликује низак ниво укључености радно способног становништва у тржиште рада и да је у Хрватској стопа незапослености младих испод 25 година чак 43 одсто, одмах након Грчке и Шпаније што је само један од бројних разлога одласка, пре свега младог становништва.

- С обзиром на управо такве негативне економске трендове данас је присутно појачано исељавање млађе, радно и фертилно најпродуктивније виталне популације. С друге стране, потребно је уважити и бројне друге потиснопривлачне факторе који обликују новије емиграцијске токове из Хрватске, а који укључују и политичке, друштвене, образовне те друге разлоге. Посебно се чини, а што нова истраживања тек требају проверити, да су и у досадашњим одлукама о томе остати или отићи улогу могли имати и фактори особног психолошког незадовољства немогућношћу решавања питања запослења, стамбеног питања, али и општом стварном и перципираном неповољном ситуацијом у држави и друштву. Ту ситуацију врло често одликују висока стопа мита и корупције на различитим нивоима власти, од националне до локалне, спорост и несређеност правосуђа у решавању спорова и заштити владавине права, општи демократски дефицит, недостатак политичке културе, неуважавање људских и мањинских права те заоштравање идеолошке поларизованости хрватског друштва, наводи Драго Жупарић-Иљић у својој публикацији.

 

 

'ЛАДНО АЛ' СТАНДАРД!

Део црне статистике у 2017. години биће и Никола-Џони Мирковић из Вуковара који се управо припрема на пут у Шведску. Он је током прошле године од куће радио као програмер за једну шведску фирму, а сада је добио прилику да то исто ради и тамо.

- На спомен Шведске већини људи с наших простора падне на памет цитат из култног филма “Лепа села, лепо горе”: “Како је код вас у Шведској? Ладно, јел да? Ал’ стандард...” Није далеко од истине, али у тре-нутку мог задњег интервјуа с послодавцем у Штокхолму код нас је било -10 , а код њих +1. Добио сам заиста добру понуду, шест недеља годишњег, доручак и свеже воће у фирми сваки дан, плаћена теретана, а питали су ме и какав рачунар желим, колико додатних екрана и какав телефон желим. Ето, можда није тако хладно тамо, али им је стандард изгледа остао па сам због тога одлучио да понуду прихватим без пуно размишљања, прича нам Никола.

На пут ће за почетак ићи сам, али ће му се тамо након неколико месеци придружити и девојка Ивана, београдска студенткиња пореклом из Пирота са којом Шведску види као земљу идеалну за будући заједнички живот. Овај двадесетседмогодишњи магистар инжењер рачунарства дуго је година волонитрао, а затим и радио у Европском дому у Вуковару на пројектима за младе што му је дало бројне прилике да путује и упознаје друге земље, људе и културе.

- Повремена путовања у Европу док сам у исто време радио и живео у Вуковару појачавала су контраст између живота овде и тамо те моју потребу да одем. Током 2014. био сам на стручној пракси у Минхену и иако сам тамо био свега шест месеци, то је било довољно за месец и по дана меланхоличног расположења по повратку. Чинило ми се као да је овде за све потребно више времена и труда, често се наилази на препреке и читаво друштво је пасивно. Моје занимање је и овде тражено и јако добро плаћено, али код мене није толико случај трбухом за крухом, колико трбухом за духом. Осетим да су међуљудски односи на овим просторима поприлично нарушени и најгоре ми је то што се чини да као друштво назадујемо. Када размишљам о подизању деце на овим просторима ужасава ме мисао да би им морао објашњавати да бирају чоколадице по квалитету, а не по нацији. Сматрам да своје искуство одрастања и суочавања с прошлошћу као нешто што не желим оставити у наслеђе својој деци, говори Џони.

 

 

НЕКИ СЕ И РАЗОЧАРАЈУ

Бројни су примери задовољних грађана Хрватске који се јављају из западних земља са позитивним утисцима живота у сређеним земљама, међутим то није увек случај. Хрватска је у Европску унију ушла првог јула 2013. године, а већ наредног дана Александар Маринковић (29) из Борова је спаковао своје кофере и отишао у Немачку. Тамо му је већ била мама, а он се након три и по године живота и рада у градићу у близини Дортмунда вратио кући крајем прошле године и каже да не намерава више да иде у иностранство.

- Чим сам дошао тамо схватио сам да то није то. Прво нисам могао да нађем посао јер нисам знао језик. Девет месеци сам ишао на курс немачког језика и чим сам мало савладао пронашао сам посао одмах. Није то био неки посао, већ сам радио у Мекдоналдсу, али океј је било плаћено с обзиром на то да сам живео са мамом и делили смо трошкове. Да сам живео сам питање је да ли бих са једном платом изгурао цео месец. Стан је био више од 600 евра, а моја плата 1100, додај на то ауто, порезе и храну и то ти је таман да преживиш. Онај месец кад ти се патике одлепе немаш од чега да купиш нове. Мењао сам послове касније и имао и мало већу плату, али сам на крају себи рекао да ћу радије бити код куће, јер и ту ћу изгурати некако цео месец као што сам и раније, али сам барем код своје куће, говори Александар и истиче да у иностранству може бити добро високообразованим кадровима који савршено говоре језик и паровима, док је за самца „шљакера“ запад гори него Хрватска.

Сличног мишљења је и његов пријатељ Јосип Туњић (29) који је играо фудбал и радио физичке послове у два наврата у Аустрији и Норвешкој одакле се прошле године вратио у Борово.

- Мени су у Бечу отац, два стрица и тетка и када сам одлазио тамо да играм фудбал они су мени тај живот представили као „мед и млеко“. Стварност је била да сам живео са ћалетом и да га некад нисам виђао по десет дана, јер он по целе дане ради, а ја сам често увече имао тренинге. Јесам тамо имао и теретану и базен, али шта ти то вре-ди кад ти се не иде самом нигде. Слична ствар је била и у Норвешкој. Мени је можда чак било и лакше јер сам кроз фудбал свакодневно упознавао нове људе, али мени једноставно такав менталитет и начин живота никако нису одговарали. Увек си ти тамо негде странац и тако те гледају и силом прилика дружиш се са људима који ти ни по чему нису слични. Нису то она пријатељства која ја имам овде нити дружења на каква сам навикао па сам због свега тога одлучио да се вратим. Мислим, увек могу да одем поново и снаћи ћу се где год да одем, али тренутно о томе не размишљам, истиче овај младић.

 

 

ВЕЛИКЕ ПОСЛЕДИЦЕ

Упркос појединим причама о повратку чињеница је да све већи број младих људи одлази и да ће се тај тренд само повећавати, а последице које све то може имати на демографску и економску слику Хрватске могу бити заиста поражавајуће.

- Иако се може чинити како исељавање као краткорочну последицу може имати смањење опште стопе незапослености у држави, неке су од главних средњорочних последица исељавања из Хрватске могући поремећаји на тржишту рада, једнако као и дестабилизација здравственог, социјалног и мировинског сустава у дугорочном смислу, због очекиваног губитка порезне и фискалне базе. Поремећаји на тржишту рада као последица исељавања могу укључивати дестабилизацију базе и структуре радне снаге, смањење броја и удела радно способног становништва, смањење стопе запослености те последично и смањење привредне продуктивности и бруто друштвеног производа, наводи социолог Жупарић.

 

 

КОЈА СУ РЕШЕЊА?

Непостојање дугорочне миграционе политике државе у годинама око приступања Хрватске у чланство у ЕУ па све до данашњег дана довело је до тога да данас млади одлазе и „трбухом за крухом“ и „трбухом за духом“ па се друштво по ко зна који пут поново бави последицама, а не узроцима оваквог стања. Чињеница је да се то неће поправити без економског напретка и друштвеног опоравка на бројним пољима.

Проблем исељавања младих стављен је и као један од темељних циљева програма Владе РХ у периоду од 2016. до 2020. године, међутим упркос неколико реченица да ће посебан нагласак бити стављен на стварање нових радних места није нимало јасно шта је то што се конкретно ради на смањењу стопе исељених. Једнако је и са регионалним и локалним самоуправама.

- С обзиром на све предочене податке врло је изгледан наставак исељавања радне снаге из Хрватске, посебно младих свих степена образовања и различитих професија, а никаква протективна политика спрам задржавања популације на хрватском територију то не може у потпуности спречити, нити би такво што требала у потпуности настојати. Стога се већа пажња треба усмерити на стварање и одржавање структурних предуслова за превенцију губитка популације и задржавање потенцијалних емиграната у земљи. Нажалост, то је могуће постићи пре свега повећањем позитивних економских параметара на тржишту рада, дакле повећањем запошљивости, а смањењем стопе незапослености, што се краткорочно не чини остваривим. Чак ни позитивнија привредна кретања не би спречила исељавање из земље одређених професија, попут оних висококвалификованих, но битно би га ублажила. Стога стручњаци предлажу улагање у побољшање услова рада и услова напредовања за оне струке које су и данас највише изложене потенцијалу за исељавање, попут здравственог, научног и технолошког сектора, препоручује Жупарић-Иљић у свом експертном извештају.

 

 

МЛАДИ НЕМАЈУ ВРЕМЕНА ЗА ЧЕКАЊЕ

Док се ове ствари не реше из земље ће одлазити запослени и незапослени, и „шљакери“ и високообразовани програмери попут Николе Мирковића.

- Знам да селидбом не решавам проблем у Вуковару, већ бежим од њега. Ту сам одрастао и радио у невладином сектору где сам стекао увид да ће моја младост проћи док се сви ти проблеми реше, а само једном сам млад. Кад на клацкалицу с једне стране ставим ствари због којих одлазим у Шведску, а с друге стране ствари због којих напуштам Хрватску испада да ту нема клацкања - једна страна је увек у ваздуху. У овом тренутку одлазак за мене решава три ствари које верујем да су заједничке свакој младој особи: стабилан посао, заједнички живот са оним кога волиш и могућност планирања будућности. Селидба носи и изазове, али нема тог проблема са којим се ми у Вуковару већ нисмо срели и који нећемо моћи да решимо, закључује Никола.

 

 

Никола Милојевић
Извор бр. 160.
1.2.2017





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1218  пута
Број гласова: 15


Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Отићи или остати: Свако има свој мотив
Објављено: 8. februar 2017.     Има 1218 прегледа и 15 гласова.

Сећање на погинуле и нестале Србе у Вуковару: Молитва за мир и вечан покој жртвама
Објављено: 2. oktobar 2016.     Има 1230 прегледа и 0 гласова.

Деца из Вуковара у Београду код патријарха Иринеја
Објављено: 22. oktobar 2015.     Има 1393 прегледа и 0 гласова.

Божић у Вуковару: Празник који греје хришћанску душу
Објављено: 29. januar 2016.     Има 1413 прегледа и 5 гласова.

Српска култура на овим просторима не опада, али и не расте
Објављено: 2. oktobar 2015.     Има 1450 прегледа и 20 гласова.





















Skip Navigation Links