ЕУ из комшилука: Популација која је осуђена на контејнере - www.zlocininadsrbima.com

6. фебруар 2015.


ЕУ из комшилука: Популација која је осуђена на контејнере


ИЗВОР ИСТРАЖУЈЕ КАКО ЖИВЕ ОНИ КОЈИ СВАКОДНЕВНО ПО КОНТЕЈНЕРИМА И КАНТАМА ЗА СМЕЋЕ САКУПЉАЈУ ПЛАСТИЧНУ АМБАЛАЖУ КАКО БИ ПРЕЖИВЕЛИ

 
Контејнери су одувек били место за одлагање отпада, а у последње време, многима су постали место где проналазе средства за живот. Оно што свакодневно виђамо на улицама широм Хрватске је све већи број лица која из контејнера сакупљају секударне сировине. То је стварна слика данашњег хрватског друштва. Оно што је некада било срамота и незамисливо, за многа социјално угрожена лица, постало је начин преживљавања.

 

Они који су приморани да овако живе о томе не желе да причају, ипак успели смо да разговарамо са две особе које грађани у Борову насељу виђају како из контејнера за смеће издвајају секундарне сировине. Један од њих је шездесетшестогодишњи Михаљ Влашковић из Борова. Бициклом и приколицом сваки дан обилази контејнере у стамбеним насељима и из њих издваја све оно што може да се користи, како за препродају тако и за личну употребу.
- Десет година ја овако, по контејнерима сваки дан сакупљам флаше, жељезо и остале ствари. Морам тако, немам од чега да живим. Сакупим да си купим један хлеб или млеко и то је то. Могу месечно око 200 куна да зарадим овако и то је то. То је све што имам, само од тога живим, а људи бацају свашта, сем алуминијума и жељеза пронађем ја доста тога вредног, прича Михаљ.

 



ПОКАЗАТЕЉИ ЛОШЕ СИТУАЦИЈЕ У ХРВАТСКОЈ

Улазак Хрватске у Европску Унију донео је много тога са собом, а једна од тих новина је и брига о отпаду, што подразумева рециклирање. Многи трговачки центри прихватили су програм за откуп пластичне амабалаже, а то је затим многима постао начин да додатно зараде. Брига о комуналном отпаду на начин да грађани из својих домова доносе амбалажу намењену за рециклажу постала је, социјално угроженом делу становништва у Хрватској, идеја како зарадити за хлеб. Међутим, откуп ПЕТ амбалаже у трговинама је ограничен, тако да и уколико би прикупили већи број амбалаже од дозвољеног, приморани су да је предавају у различитим продавницама што доноси још додатног посла за већ изморене особе. Иако је сакупљање секундарног отпада традиционално био посао Рома, па затим захваљујући “доброј” социјалној политици Хрватске и посао пензионера, последњих година тренд сакупљања пластичних амбалажа и хране из смећа захватио је све већи број становника. Овај маргинализовани слој друштва показатељ је многих ствари, често их у медијима помињу и користе као опомену представницима власти на посао који не раде добро.  
- Радио сам пре и у Осијеку, у Даљу и Вуковару, али немам право на пензију. Живим сам, баба је умрла и треба да чекам до расправе да би могао њену пензију да примам. Она је радила ту у обућари, али ште ће од тога да буде не знам. Тако из дана у дан, барем за метар дрва да прикупим, објашњава своју ситуацију Влашковић.

 


 
СВЕ ВИШЕ МЛАДИХ ПРЕКОПАВА ПО СМЕЋУ

Сваки дан по киши и сунцу, без обзира на временске прилике, на свом бициклу обилази котејнере. Најтеже је зими јер огрев је сувише скуп. Да би био што ефикаснији и да би си олакшао посао Михаљ је сам конструисао алат којим из контејнера одваја оно што сматра вредним. Реч је о телескопском штапу (пецаљки) на чијем се крају налази метална кука. Нажалост, наш саговорник је само један од многих пензионера који овако преживљавају. Оно што још више забрињава је податак да је све више младих који овако живе.

 

У близини пијаце у Борову Насељу затекли смо Марија Китановића који овако живи од своје тридесете године.
- Задњих пет година овако сакупљам флаше, носим кући неке оперем и онда их предам у ове маркете који их откупљују. Дневно успем и до двадесет боца да сакупим, али кад је концерт може и до сто комада, објашњава Китановић.

 

Од када је у Хрватској заживела пракса откупа пластичне амалаже број сакупљача секударних сировина расте из дана у дан. Тачно се зна који је чији стамбени блок и контејнер, при томе избегавају једни друге јер често долази до свађа и сукоба. Конкуренција међу сакупљачима расте из дана у дан. Одавно су контејнери престали бити само место за одлагање отпада, сада су то места за прикупљање секундарних сировина, нажалост и хране и одеће. Многи грађани свесни су тешке ситуације па хлеб и јестиве намирнице остављају у пластичним кесама изван контејнера, како би олакшали онима који овде траже храну.
- Има пуно људи који сакупљају боце и све теже је прикупити више комада. Буде овде и гардеробе и неких ствари па се можеш и обући. Однесем кући оперем и тако се сналазим.Радим ако ме неко позове да нешто помогнем, као физички радник, али тога је све мање. Радни стаж немам, а завршио сам средњу машинску школу, прича Китановић.

 

Овај тридесетпетогодишњак лоше изгледа, видљив је мањак личне хигијене, у устима му догорева цигарета коју је сам направио од новинског папира. Оба наша саговорника немају основне услове за живот, прекопавају по смећу без рукавица, константно изложени штетним материјама и зарази.
 

Стамбена градска насеља постала су све траженије локације јер са мноштвом контејнера значе и већу могућност за зараду. У много бољој позицији налазе се они који живе у већим градовима, јер више је отпада па самим тим дневно могу да прикупе и веће количине ПЕТ амбалаже и пронађу вредније ствари. Оно што други одбацују као смеће сакупљачима представља вредност.
 

Осуде и изругивање ових особа, од стране грађана више нема, сада је ту саосећање, највише према пензионерима, који пред крај свог животног века морају овако да живе. Исто тако нестала је нелагода и срамота код оних који прекопавају и сакупљају туђе смеће.
- Брига мене шта други мисле, ја морам тако, како би другачије преживео, рекао је стари Михаљ. Нешто касније сличан одговор добили смо и од тридесетпетогодишњег Марија.
- Није ме срамота, флаше су флаше, гардероба је гардероба. Боље то него да крадем.

 

 

Јадранка Јаћимовић Иван
Извор бр. 110
4.2.2015.




Оцените нам овај чланак:




Посећено је: 1534  пута
Број гласова: 18


Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Борово: У препуној сали публика уживала у звуку хармонике
Објављено: 7. novembar 2015.     Има 1090 прегледа и 0 гласова.

Тења: Некад велико село, данас животари
Објављено: 3. mart 2016.     Има 1132 прегледа и 15 гласова.

Академија у Вуковару: Светосавље као пут кроз тешка времена
Објављено: 9. februar 2016.     Има 1231 прегледа и 10 гласова.

Свети Сава, традиција српског школства
Објављено: 11. februar 2016.     Има 1235 прегледа и 5 гласова.

Споразум обележава једино општина Eрдут
Објављено: 12. novembar 2015.     Има 1271 прегледа и 10 гласова.




















Skip Navigation Links