Норвешка је током Другог светског рата била окупирана земља у којој је постављен политичар Видкун А. Квислинг, као вођа марионетског режима лојалан Адолфу Хитлеру и нацистима.

Инвазија немачких СС јединица на Краљевину Норвешку је извршена у априлу 1940. године, која је трајала неколико недеља. Циљ Немаца окупацијом Норвешке био је двојак: прво због експлоатације руда за потребе Вермархта, а друго што су хтели да направе одбрамени бедем од СССР и западних Савезника. 

Да би се тај други циљ остварио било је потребно градити железничке и друмске путеве, на тешким и неприступачним теренима... Врховна команда Вермархта је одлучила да доведе заробљенике из окупираних држава, међу којима је и Краљевина Југославија.

Око 4.000 Срба је између 1942. и 1945. насилно одведено пут Норвешке где су их сместили у 24 коцентрациона логора, а укупно су нацисти имали 30 казамата. Наши интернирци су били из свих подручја југославенске краљевине, али их је највише било из: Сарајева, Кикинде, Ниша, Кордуна...итд.

Слике Срба из Бејсфјордског логора смрти

Укупно је било четири транспорта. Први логораши са југославенског простора у Норвешку стигли су у другој половини јуна месеца 1942. године, док је други транспорт је стигао почетком октобра 1942. године... Трећа група логораша је ишла 1943. године, у марту и касније још у септембру је доведена још једна група. Четврта група је организована маја 1943. године. У отаџбину их се вратило нешто више од 900 преживелих.

Смртност у овим логорима је била јако велика, са преко 75 процената. Док је Бејсфјордски логор као најсуровији имао и преко 82%...

О тим ужасним данима касније је написано неколико књига и снимљено два документарна филма. Поред тога успостављено је пријатељство два народа: Срба и Норвежана, јер су Норвежани током окупације помагали и спашавали Србе од Немаца.

Стражари у логорима су били припадници СС јединица, али и Норвежани који су били одани Квислингу, њихове јединце су назване Хирде. И они су били сурови према Србима интернирцма.

Логор Ботн у Норвешкој, где је било утамничено
преко 1000 затвореника, за две године

Током тамновања у тим логорима смрти Срби су успоставили добру сарадњу са локалним становништвом, што се одразило и после Другог светског рата када су прављена дружења и југославенско-норвешка друштва, са циљем трајној пријатељства два народа.

Када је социјалистичка Југославија почетком деведесетих разбијена, организације су преименована у Друштва србско-норвешког пријатељства, јер код Хрвата и муслимана није постојала та жеља да се гаји пријатељство тог типа са Норвежанима, пошто су они током Другог светског рата борили се на страни Трећег Рајха.

Градња "Крвавог пута" у Норвешкој
између Рогнана и Ботна

Сем тога, у Србији је учињено неколико занимљивих ствар: у Кикинди је направљен хотел "Нарвик", а код Горњег Милановца "Норвешка кућа"...итд.

У образовном систему како југославенске федерације, тако и касније Републике Србије овој теми је поклањана врло мала пажња, равна статистичкој грешци, тако да су читаве генерације изашле из школе а да готово ништа не знају о овој тематици.