Логор "Дретељ" био је хрватски концентрациони логор у Босни и Херцеговини, близу Чапљине у долини Неретве, а који је био под контролом паравојних формација херцеговачких Хрвата (ХВО и ХОС). Сам логор је основан почетком деведесетих година, када је разбијана југославенска федерација и вођени ратови на тлу исте.

У Дретељском логору смрти превасходно су били заточени Срби, махом цивили, али касније 1993-1994 када је дошло до хрватско-муслиманског сукоба у средишњој БиХ, хрватске снаге су доводиле и муслимане из сјеверне Херцеговине и јужне Босне.

Овај логор је био један од најужаснијих на подручију бивше Југославије, што је закључак преживјелих логораша и тима међународних стручњака који су након рата интервјуисали жртве.

О свим ужасима који су се дешавали у овом логору тек је 2007. снимљен је и документарни филм "Мученици - Дретељ" у коме су говорили они логораши који су преживјели. У овом логору је била заточена и др. Олга Драшко.

Хашки Трибунал никада посебно није процесуирао овај случај, док Тужилаштво Босне и Херцеговине годинама намјерно врши опструкцију и прави од суђења фарсу. Такође, и пресуде које донесу бивају ругање правди и жртвама.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996
ЗЛОДЈЕЛА	Видово село * Бравнице * Брадина * Купрес * Мостар * Мркоњић Град Ледићи * Чардак * Босански Брод * Цинцар * Петровачка цеста Тигар * Киднаповање *  Дневник силовања *
ЛОГОРИ	Челебићи * Дретељ * ЗОИЛ *  Брчко * Љубушки * Орашје * Оџак * Мусала Расадник * Вогорац * Хелиодром * Мостар * Габела *
ЗЛОЧИНЦИ	Мате Бобан * Јадранко Прлић * Мате Баотић * Дамир Крстичевић * Азра Младен Маркач * Добросав Парага * Валентин Ћорић * Брчански злочинци Анте Готовина * Иван Кораде * Крешимир Зубак * Младен Налетилић Миљенко Филиповић * Миливој Петковић * Дарио Кордић * Бруно Стојић Тихомир Блашкић * Божо Рајић * Ивица Вего * Хрватско Вијеће Одбране Перо Вицентић * Анте Голубовић * Ливно * Мостар * Петар Зеленика Купрес * Нијаз Балтак * Пук Краљ Томислав *
ЖРТВЕ	Душанка и Никола Кузман * Слободан Зуровац * Слободан Бенђо * Гламоч Олга Драшко * Марија Бенковић * Милорад Пајчин * Чедо Продић Здравко Ковач * Слободан Иванишевић * Душан Вуковић * Милан Бојанић Лука Жужа *
ПУБЛИК.	Од логора до логора * Одбрана Херцеговине * Јаук * Мостарска црква Стан' Неретво * Средња Босна * Живим да сјведочим * Чапљина Побиј, покрсти и протјерај *

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од шест република: СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија... с тим да је СР Србија имала двије покрјине: АП Војводина и САП Косово и Метохија. И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.

Југославенска федерација 1974-1992

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

ЈНА је створена на традицији Титових партизана

Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе. У то вријеме, Њемачка је била уједињена, а "гвоздена завјеса" је у земљама Варшавског пакта већ била пробијена и на дјелу су отпочеле ткз. Обојене револуције.

Југославенска шесторка мистерије

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније и САД. Касније исламских земаља сјеверне Африке, Блиског и Средњег Истока. Њихов циљ је био убацивање радикалних исламиста у Европу и ширење Ислама.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живјели Срби, муслимани и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше, али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, он је био само мамац бирачима на изборима.

Тако је предсједник Предсједништва БиХ постао Алија Изетбеговић, пријератни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Народне скупштине постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер Владе. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још средином 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и вјерски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани радикалну исламску републику.

Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене пријетње србском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, фашистичке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац у мјестима као што су: Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес, Драксенић...

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Наредног мјесеца почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске лиге". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су отишли у Ужице (СР Србија).

Прваци ХДЗ у Грудама 18. новембра 1991. проглашавају Херцег-Босну, хрватску парадржаву на тлу БиХ. Она је постојала током рата и циљ је био да се цијела БиХ интегрише у Хрватску, односно да се обнови НДХ. Имали су константно помоћ званичног Загреба и Туђмановог режима.

Почетком 1992. тачније 9. јануара србски посланици у Сарајеву проглашавају Републику србског народа у БиХ, као одговор на муслиманске и хрватске пријетње односно Срби желе да остану да живе у Југославији. Седам недјеља касније, организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност, што је недовољно да се сматра важећим. Ипак, земље ЕУ и САД им признају то.

У Лисабону су 23. фебруара представници муслимана, Срба и Хрвата у БиХ потписали чувени Кутиљеров споразум како би се зауставио рат... међутим, десет дана касније Алија Изетбеговић повлачи потпис на наговор Ворена Цимермана америчког амбасадора у Југославији и то послије 10 дана.

Жозе Кутљеро из Португала

У Сарајеву су 1. марта припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на србске сватове на Башчаршији и убили младожењиног оца Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави рат деведесетих, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полиција. У западним медијима овај догађај је лажиран, тј. реченео је да су Срби наводно пуцали на муслиманске сватове.

Након тога, усљедилили су бројни напади на србска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

 

ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА

Још средином 1991. године муслимани и Хрвати у Босни и Херцеговини су почели илегално наоружавање и стварање паравојних формација. Ово је рађено по инструкцијама Хрватске Демократске Заједнице (ХДЗ) и Странке Демократске Акције (СДА). У Чапљини је врло брзо основан штаб ХОС-а и рерутовања чланова је урађено међу ликовима који су имали већ проблема са законом (алкохоличари, коцкари, силеџије, убице, наркомани, гангстери...), односно људи са маргине људског друштва. Добар дио њих је прошао терористичко-диверзантску обуку у сусједној Далмацији.

Логор Дретељ је био смјештен између Чапљине и Међугорја, у западној Херцеговини у шест складишта која су некада припадали Југославенској Народној Армији. Тај логор је основан почетком 7. маја 1992. године.

Када су се јединице ЈНА повукле са овог подручја, хрватски паравојници су одмах ушли у поменуто складиште и промјенили му најмјену - постао је то логор смрти.

 

ФУНКЦИОНИСАЊЕ И РАД

Кроз логор је прошло најмање 224 Срба односно 140 мушкараца и 84 жене. Незаконито лишени слободе Срби су утамничени под готово немогућим условима. Многи су физички ликвидирани или су преживјели, али са тешким психофизичким посљедицама.

Посље распада ХОС-а у Херцеговини крајем 1992. Дретељ преузимају власти ткз. Хрватског Вијећа Одбране.

Припадници ХВО-а су почели држати и муслиманске мушкарце у логору од априла 1993. до априла 1994. Број заробљеника био је највећи 11. јула 1993. када је ХВО држала 2.270 муслимана у затвору. Након тога, просјечан број затвореника био је око 1.700 логораша.

У љето 1993. године, Херцег-Босна (хрватска парадржава на тлу БиХ) су провели акцију масовног хапшења муслиманских мушкараца у долини Неретве, укључујући и муслимане који су служили у ХВО-у, те их затворила у логору Дретељ. Многи од затвореника су били цивили.

Током августа и септембра 1993. године ткз. ХВО-а су пуштали затворенике на слободу ако би склопили брак са Хрватицом или посједовали визу и гарантно писмо за напуштање БиХ.

 

УСЛОВИ У ЛОГОРУ

Услови у логору били су веома сурови, тешки и нездрави због пренатрпаности, лоше вентилације и мањка кревета. ХВО је давала затвореницима мало хране и воде. Било је такође, забиљежено да је ХВО повремено тукла, али и психички напастовала затворенике. Муслимани у изолованим ћелијама су били посебно премлаћивани и понижавани.

Свакодневна силовања и уопште сексуална иживљавања над Србима и над Српкињама уз несхватљива понижавања готово немогуће смјештајне и хигијенске услове и изгладњавање - логораша, била су у функцији етничког чишћења Срба из западног дијела Херцеговине.

Мучитељи из Дретеља су такође терали затворенике да се међусобно туку или да имају хомосексуалне односе или чак полне односе са животињама.

Србски логораши су морали да трпе забијање ексера у тело, гашење цигарета по тијелу, сечење делова тела, коже...

 

СВЈЕДОЧЕЊА

Један од заштићених свједока у Суду Босне и Херцеговине, октобра 2012. о свом тамновању у логору Дретељ казао је сљедеће:
- “Приликом улaскa у згрaду Војне амбуланте, Иван Зeлeникa ми je скинуо вeру и сaт са рукe. Уjутро, током доручкa, Зeлeникa je узeо шољу врeлог чaja и сипaо по мeни. Псовaо ме je, нaзивaо мe 'ћeтником' и jeдно двa путa мe удaрио пaлицом...

Мапа логора за Србе у западном делу СФРЈ 1990-их

Сљедећег дана сам пребачен у ХОС-ов логор Дретељ, гдје је управник био Срећко Херцег. Тамо сам провео десет дана. Свакодневно су нас пребијали и мучили. Мeни су сломили осaм рeбaрa и дaнaс имaм посљeдицe од тогa. Избиjeно ми je вишe зубa. Било je покушaja орaлног сeксa сa мушкaрцимa, пa и сa мном, aли сaм успио дa сe измaкнeм.

У Дретељ су долазили: Ивaн Мeдић, Eдиб Буљубaшић и други. Ивaн Зeлeникa je ту доводио Србе из Мостaрa...

Дретељ је био страшан логор, који се не може заборавити, а тешко је и описати. У том обjeкту су билe зaтворeнe и жене, које су сeксуaлно злостaвљaнe”.

 

ЗАТВАРАЊЕ ЛОГОРА

Постоје документи који јасно показују да је Влада ткз. Хрватске Републике Херцег-Босне својим одлукама утемељила велике затворе на Хелиодрому, Габели, Дретељу, те друге логоре у Херцеговини јер је на њима потпис др. Јадранка Прлића, предсједника Владе ХРХБ, а касније након Дејтонске мировне конференције дугогодишњег министра спољних послова БиХ.

Такве су тврдње упућивале на одговорност политичара ткз. Херцег-Босне за ратни злочин. Прије свих на одговорност покојног Мате Бобана и прелазне Владе Јадранка Прлића, проглашене у мају 1993. након договора о спровођењу Венс-Овеновог плана за БиХ.

ЦНН је објавио репортажу снимљену у Дрежници, сјеверно од Мостара, о стравичним свједочанствима неколицине муслимана, управо пуштених из логора у Габели и Дретељу. Срби нису помињани као жртве.

Постојање хрватских логора у Херцеговини, тортуре и тешки услови живота хиљада логораша у два највећа логора под контролом ХВО-а, тако су постали вијест дана. Хрватски министар спољних послова Мате Гранић затражио је од Мате Бобана и Прлића хитно затварање логора и пролаз за хуманитарне конвоје, о чему је средином јула 1993. у Макарској са муслиманском страном потписан посебан споразум.

 

ИМЕНА УБИЈЕНИХ У ЛОГОРУ

У овом логору убиjeни су или су умрли од поврeдa зaдобиjeних у Дрeтeљу или су нeстaли пa сe основaно зaкључуje дa су и они убиjeни, слeдeћи зaтворeници:

1.  Бaлaбaн Божидaр, инструктор aeро клубa из Мостaрa, стaр око 60 годинa, убиjeн у ноћи измeђу 2. и 3. aвгустa 1992. годинe;
2.  Бошковић Бошко, воjни пeнзионeр;
3.  Дубaк (Jовe) Миловaн, из логорa одвeдeн у Сплит нa лeчeњe, послe чeгa сe о њeму ништa нe знa, тe сe прeтпостaвљa дa je убиjeн;
4.  Ђурaсовић (Милaнa) Дрaгaн;
5.  Зубaц (Jовe) Миловaн, из Мостaрa, нaводно одвeдeн нa лeчeњe у Сплит;
6.  Ивaновић Милaн, убилa гa нajвeровaтниje Сaбринa Eлeзовић;
7.  Кнeжeвић Милош, из Мостaрa, одвeдeн из логорa и убиjeн;
8.  Лejнaић Рaдивоje, из Чaпљинe, одвeдeн из логорa и убиjeн;
9.  Мaрковић Нeнaд, из Бjeлог Пољa код Мостaрa, рођeн 1945. годинe, рaдио у фaбрици "Ђуро Сaлaj", умро у логору од посљeдицa бaтинaњa;
10.  Мeдaн Брaнко, из Столцa, одвeдeн из логорa, убиjeн;
11.  Млaдeновић Зорaн, из Мостaрa, одвeдeн из логорa и убиjeн;
12.  Пejaновић Jово, из Мостaрa, нeкaдaшњи нaчeлник у СУП-у у Мостaру, нaводно одвeдeн нa лeчeњe у Сплит и убиjeн;
13.  Сaмaрџић Eвгeниje - "Гeнa", туристички водич, из Мостaрa, рођeн 1934. годинe, убиjeн кaдa су гa повeли нa рaзмјeну у Житомислићe;
14.  Троjaновић Воjо, коjи je добио гaнгрeну нa нози, пa су гa нaводно одвeли у aмбулaнту и од тaдa сe зa њeгa вишe ништa нe знa;
15.  Чaнчaрeвић Влaдо;
16.  Шкоро Ђуро, из Слипчићa, нaводно одвeдeн у Сплит нa лијeчeњe, a у ствaри убиjeн;

 

ИМЕНА МУЧИТЕЉА

Имена крвника из Дретеља нису комплетна... Ово је само један мали дио.

1. Медић Иван звани Поскок из Љубушког
2. Бијелиш Звонимир звани Црвенкапа
3. Бијелиш Братислав
4. Милићевић Недељко звани Шапа из Габеле
5. стражар звани "Чикаго"
6. Шута Зерина
7. Зоран "Зока" из Коњица
8. др. Храниловић Зоран, лекар из Загреба
9. Репак Мирсад, комадант Војне полиције ХОС-а за Херцеговину
10. Мустафић Илија из Габеле
11. Макитан Ахмет
12. Херцег Срећко, једно време управник логора
13. стражар звани "Макс"
14. Буљбашић Едиб
15. Приморац Винко
16. Зец Горан из Вараждина
17. стражар звани "Гром"
18. Оручевић Емина из Мостара
19. Чуљак Гордан
20. Козина Душан из Чапљине
21. стражарка Марина
22. Александар звани "Саша" из Црквенице (Хрватска)
23. Бајрић звани "Квиско"
24. Беловић Сергеј
25. Благајац Хасан
26. Брозовић Славко
27. стражар звани "Буцо"
28. Вего Миле, конобар из Чапљине
29. Видовић Томислав
30. Врањеш звани "Цикоја"
31. Глоговац Дамир звани "Вампир"
32. Грубишић Гордана из Чапљине
33. стражар звани "Дракула", припадник ХОС-а
34. Дујмовић Драган из Канаде
35. Ђаковић Леополд из Слав. Брода
36. Зеленика Иван звани Зела
37. Јадранка звана "Рамбо"
38. Куртић Дервиш, надпоручник ХОС-а
39. Краљевић Блаж, управник логора
40. др Јапунџић Јошко из Дубраве, код Стоца
41. Маринко из Брчког
42. Мариновић Шиме
43. стражар звани "Муф"
44. Палмета звани "Дуги" из Дубраве, код Стоца
45. Петрушић Иван, шеф полиције
46. Рајић Илија
47. Рајић Тони из Поља
48. Ружек Борис из Ријеке
49. стражар звани "Сајо"
50. стражар звани "Салко"
51. Сузана из Вараждина
52. Сузана из Загреба
53. Топоран Хасан звани "Брада"
54. Ћосић Хектор звани "Дида" из Аустралије
55. Христић Мирослав, заменик управника логора
56. Чевра звани "Босанац"
57. стражар звани "Џо" из САД
58. стражар звани "Швабо"
59. Шешељ Жељко
60. Шешељ Ивица
61. Шешељ Лука из Опузена

 

СУЂЕЊА И ПРЕСУДЕ

Војни и цивилни руководиоци ткз. ХРХБ Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић су оптужени да су протјеривали муслиимане из већински хрватских дијелова Босне и Херцеговине од новембра 1991. до маја 1994.

Оптужница наводи да су заједно успоставили неколико затвореничких логора, међу њима логор Хелиодром и логор Дретељ, како би ухапсили и затворили хиљаде цивила.

Рефик Шарић је био један од муслиманских затвореника, а касније присилних сарадника стражара логора. Након рата се преселио у Данску. Тамо је 23. новембра 1994. осуђен на осмогодишњи затвор због судијеловања у 14 случајева мучења.

У марту 2010. суд у Ослу (Норвешка) је прогласио чувара Мирсада Репака кривим за ратни злочин у логору против муслиманских и србских затвореника, углавном цивила.

Суд Босне и Херцеговине осудио je 2015. године чeтвeро бивших припaдникa Хрвaтских обрaмбeних снaгa (ХОС), нa укупно 24 годинe зaтворa зa злочинe почињeнe у логору Дрeтeљ код Чaпљинe и Воjноj aмбулaнти у Мостaру 1992. годинe:

• Ивaн Зeлeникa je осуђeн нa 6 годинa затвора,
• Ивaн Мeдић нa 7 година затвора,
• Мaринa Грубишић-Фejзић нa 5 година затвора,
• Eдиб Буљубaшић нa 6 годинa зaтворa.

Они су проглaшeни кривимa дa су учeствовaли у широком систeмaтском нaпaду нa цивилe србскe нaционaлности коjи су били зaточeни у Воjноj aмбулaнти у Мостaру и логоту Дрeтeљ, гдje су прeмлaћивaни, сeксуaлно злостaвљaни, мучeни и одвођeни нa присилне рaдовe.

Срeћко Хeрцeг je тада ослобођeн одговорности дa je кaо зaмjeник зaповjeдникa логорa Дрeтeљ учeствовaо у овом систeму злостaвљaњa.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

Канадска продукцијска кућа "Бриџ" је у сарадњи са Епархијом Захумско-херцеговачком, Удружењем логораша Републике Србске регије Требиње и Радио-Телевизијом Републике Србске снимила документарни филм "Мученици" који је снимљен у играно-документарној варијанти.

Филм садржи потересне сцене, где тридесетак преживелих логораша прича шта су све преживјели у овом концентрационом логору.

 

ЗАКЉУЧАК

Дретељски логор смрти је био само једна карика у геноцидном ланцу који се обрушио на Србе током деведесетих година у Босни и Херцеговини. За његово постојање су знали највиши руководиоци не само ткз. Херцег-Босне, већ и Републике Хрватске.

Хрвати су имали за циљ да читаву БиХ присвоје Хрватској, као своје "историјско право", па су у том смислу прво склопили савез са муслиманима за борбу против Срба, да их етнички очисте. Касније када су тај "посао" приводили крају, ударили су и на муслимане. То је и током рата, али и касније процурело у свјетским медијима, али су казне за Хрватску биле симболичне.

Ужаси логора у Дретељу су снимљени видео камером од преживјелих логораша, што представља трајно свједочанство за будућа покољења о бестијалности хрватског шовинизма који је управо у долини Неретве достигао амплитуду лудила. Заправо, хрватско али и муслиманско друштво никада након Другог свјетског рата нису прошли процес денацификације и дефашистизације друштва, као што је то урађено у Њемачкој и Италији. Парадокс је што су Брозови комунисти бранили да се јавно прича о злодјелима над Србима.

За Дретељски логор се вјероватно не би ни знало, да нису затварани и муслимани, јер међународну јавност србске жртве не занимају, пошто су Срби означени као једини кривци за ратове на тлу бивше Југославије.

Оцените нам овај чланак:

1

2

3

4

5