Књига "Срби у Бугојну" је ауторско дело Бранка Мићића-Кондића, српског пица, педагога и инжењера технологије.
Познато је да је документација о прошлости српског народа у Босни и Херцеговини систематски уништавана. Након Сарајевског атентата 1914. године опустошене су све српске школе, културна друштва забрањена а њихова имовина уништена. У току Другог светског рата било је још горе. Све што је српско било је уништено, чак и матичне књиге које су водили свештеници (књиге рођених, венчани и умрлих). То је разлог да данас Срби у великом делу БиХ немају никакве документације о свом постојању.
Сагледавајући такву ситуацију, аутор је почетком 1980-их година почео да трага и систематски записује све оно што се из прошлости знало о Србима у бугојанском крају. Записивао је и оно што су знали стари људи (на жалост, сада су сви одавно покојни) и по библиотекама листао и тражио податке о прошлости српског народа из Бугојна и околине.
Резултат тог вишегодишњег рада је ова књига „Срби у Бугојну“, чије је прво издање угледасло светслост дана 2003. године у скромном тиражу од свега 60 примерака. 2007. године oбјављује и друго издање, поново у скромном тиражу од 200 примерака.
У овој књизи аутор у највећој мери поклања пажњу збивањима у прошлости од турских времена, аустроугартске владавине и Краљевине Југославије до 1941. године, затим о културном раду друштва „Просвјета“ која је обновљена 17. фебруара 1991. а онда престала са радом у мају 1992. године када је почело коначно истребљивање Срба у Бугојну.
Овде у књизи Бранко Мићић-Кондић посебно обрађује прошлост црквеног живота, прошлост српски школа и прошлост српских културних друштава рачунајући и „Српски соко“. На пар места обрађује и прошлост Срба у Доњем Вакуфу. Ова књига садржи и 37 вредних фотографија, поред осталих и фотографију Српског дома у Бугојну коју је лично снимио када је сазнао да ће Дом бити сигурно срушен.
Треће издање књиге „Срби у Бугојну“ (Нови Сад, 2014), које је обогаћено новим садржајима и има око 70 документарних фотографија, услед недостатка материјалних срестава објављено је у малом тиражу које је подељено углавном библиотекама.