Половином 2018. године изашла је из штампе књига „Рафал из задњег ешалона“ аутора генерала у пензији Милоша Ђошана, некадашњег команданта 52. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО Приштинског корпуса Војске Југославије.

Као и остале књиге које говоре о стварним проблемима нашег друштва, наведену књигу нећете наћи у књижарама нити у продавницама књига. Одговор на то питање не треба тражити далеко. Он је ту поред нас и сам нам се нуди.

- „Генерал Милош Ђошан је, по војничкој методологији, проценио ситуацију па донео одлуку да напише ову књигу. Проучио је непријатеља, сопствене снаге, простор и време и закључио да се мора нешто предузети да избегнемо тотални пораз и нестанак нашег народа...

Аутор је све ризике који вребају српски народ постројио у ешалоне, тврдећи да је рафал из сваког ешалона опасан, али из задњег је најопаснији. То је ешалон, који су након повлачења авиона и крстарећих ракета са неба Србије, по завршетку НАТО агресије 1999. године, формирале стране обавештајне службе. Задњи ешалон, о коме аутор пише, користи оружје са пригушивачем, а у муницију убацује осиромашени уранијум, па су последице његовог дејства опасне и дугорочне!“ – рекао је на промоцији књиге, ауторов колега и ратни друг.

Иако саме корице говоре довољно о садржају књиге, тек када је прочита, читалац ће се уверити у тачност ове тврдње.

На почетку књиге, аутор показује да је агресија на нашу земљу почела пре почетка 1990их година и да она траје и данас. Одговорно и аргументовано тврди да се СФРЈ није распала, него је на груб и подмукао начин разбијена, и да рат на нашем подручју нису изазвале „усијане главе“, како то кроз овдашње медије тврде поједини новинари и разни „експерти“, него је рат последица трезвеног размишљања оних којима је њихов економски интерес на првом месту. Тај утицај остварују помоћу Задњег ешалона и Шесте београдске колоне.

Задњи ешалон, формирале су стране обавештајне службе појединих земаља у циљу извршења задатка који гласи:„Србима смо разбили државу, на реду је породица!“

Рафал из задњега ешалона је наставак његових књига

• „Од НАТО агресије до Хашког трибунала“,
• „Окупирана земља“

те прати след догађаја у нашем друштву и нашој околини од почетка последње деценије двадесетог века до данас. Бави се припремама и извођењем преврата 5. октобра 2000. године и његовим погубним последицама по наш народ.

Одмах на почетку, аутор нас уводи у садржај књиге, показујући нам на веома конкретан начин, ко је тај, ко пуца рафалном паљбом из послед-њег ешалона баш по нашем народу.

Књига се бави нашом новијом историјом. Говори о узроку, методу и средствима разбијања социјалистичке Југославије, као увертире за касније разбијање Србије. Са великом тачношћу описане су активности појединаца на припреми за извођење Петооктобарских промена, начину на који су изведене, објашњена је тактика „кризних штабова,“ разоткривен је жал за пропуштеним 6. октобром и не реализованим „Румунским сценаријем!“

Шесту београдску колону, која чини мозак операције и ударну снагу ешалона, по ауторовом виђењу, чине поједине невладине организације и агенције, поједини интелектуалци, „независни новинари,“ самозвани аналитичари и „експерти,“ коментатори. Сви су они мотивисани страним нов-цем, ојачани средствима информисања упрегнутим у њихова кола. По твр-дњи аутора, Шеста београдска колона је главни кривац моралног суно-врата нашег народа.

Књига није научно дело, нити је студија, а ипак је добар уџбеник. Писана је у виду романа, са безброј заплета, емотивних ситуација, тешких и опасних тренутака, али ипак са срећним завршетком.

Кроз однос двоје младих, ученика једне београдске гимназије, упрегнутим у реализацију једне прљаве операције, преплићу се судбине већине наших породица. Аутор на веома вешт, али конкретан пример говори о ономе шта се пред нашим очима догађа, а ми као хипнотисани посматрамо трагедију своје деце. Она детаљно говори о деструкцији друштва, и патологији која нам је упакована у разне облике реформи и демократије. Показује како се врши промена свести, како се пред нашим очима губи језик и писмо.

Насиљу у породици, такозваном вршњачком насиљу, хомофобији, "навијачима", шовинистима, родној равноправности, лажној бризи за безбедност жена и деце... Сигурним женским кућама и донирању органа, као доминантним темама, средства информисања прилазе на начин, да је тешко закључити да ли их популаришу, или указују на њихову штетност.

Овакве теме, тврди аутор, смишљено се пласирају у јавност, да би скренули пажњу од веома тешког живота, нагомиланих проблема и потиснуле информације о збивању на Косову и Метохији.

На тај начин нас перфидно терају да се Косова и Метохије, што пре одрекнемо и заборавимо га. Ко пажљиво прочита ову књигу, схватиће, због чега му се син још није оженио у четрдесетој години, нити кћерка удала у тридесетој. Откриће ко је тај, коме одговара управо овакво стање у нашем друштву и како то постиже.

Најбољу оцену о књизи, дао је један од ликова из књиге, отац Стеван из Вазнесењске цркве. Она гласи:

- „Ко има сина или млађег брата, нека узме једну књигу, а кога је Господ обрадовао кћерком или млађом сестром, требаће му две, тако да јој једну спреми у мираз!“

Књига је писана ћириличним писмом а штампана на квалитетном папиру, луксузно опремљена, са тврдим корицама.

Може се набавити поузећем или директно код аутора на
Телефон: +381 63 334944
Емаил: mdjosan@ptt.rs